Ши цу

С Википедије, слободне енциклопедије

Ши цу
Ши цу на изложби паса
Друга именаИјан
хризантемни пас
ПореклоКина
Особине
Тежина Мужјак 4—7,25 кг (8,8—16,0 лб)
Женка 4—8,10 кг (8,8—17,9 лб)
Висина Мужјак 20—28 цм (7,9—11,0 ин)
Женка 20—28 цм (7,9—11,0 ин)
Крзно погледајте секцију крзно испод
Боја Све су дозвољене
Често је крзно различитих боја
златне
тамно/светло смеђе
бело
црно
сиво
жућкасто
Величина окота 2–9
Животни век 10–15 година, у просеку 12 година
Класификациони / стандарди
ФЦИ стандард
Домаћи пас (Цанис лупус фамилиарис)
Одрасли ши цу

Ши цу (УК: /ˌʃиːˈтсуː/, УС: /ˈʃиːˌтсуː/;[1] кинески: 西施犬; пињин: Xī Схī qуǎн дословно „Си Ши пас”, такође спеловано шицу) је пасмина паса за игру. Ови пси теже од 4 до 7.25 килограма (9–18лб) кад су потпуно одрасли.[2] Пасмина је развијена на Тибету.

Опис[уреди | уреди извор]

Ши цу је чврст мали пас са кратком њушком и великим тамно смеђим очима. Они имају мекано и дугачко двоструко крзно. Иако је понекад дуга, ши цу нема увек изузетно дугу длаку као пекинезер (али са кратким ногама). Неки од њих имају краћу, коврџаву длаку. Ово је чисто избор који су направили власници. Ши цу не би требало да има више од 26,7 цм у хрбати, а идеална тежина је у опсегу 4,5 до 7,3 кг. Висеће уши су прекривене дугим крзном, а тешко покривен реп је ношен повијен преко леђа. Длака може бити било које боје, мада су често бели и са праменовима сиве боје. Врло уочљива карактеристика је подгриз, која се захтева у стандарду пасмине.[3]

Традиционални дуго свиласто крзно, које често досеже до пода, захтева свакодневно четкање да би се избегла запетљавања. Због дуге и брзорастуће длаке неопходно је редовно неговање, што може бити скупо и о чему треба водити рачуна када се разматра усвајање пса ове пасмине. Често је крзно кратко шиша да би се поједноставила нега, мада крзно и даље захтева свакодневно четкање. За конформационо показивање, крзно мора бити остављено у природном стању, мада је ради уредности дозвољено подрезивање око стопала и ануса. Краћи рез обично се назива „штенећи рез”[4] или „медвеђи рез” када је рез праћен пунијим, заобљеним лицем, које подсећа на љубку пуњену животињу.

Темперамент[уреди | уреди извор]

Иако индивидуални ши цу темперамент варира од пса до пса, пасмина има карактерност и темперамент који је одан, привржен, отворен и будан. Обично су посесивни у присуству других паса. Тренинг и правилно дружење морају започети у младом узрасту како би ши цу испуњавао основне наредбе, јер је ши цу склон тврдоглавости када је у питању тренинг. Иако је ши цу одличан чувар због своје будности и активне природе, није посебно намењен за ту сврху. За разлику од ласа апса, који је узгајан за чуварске дужности, који ужива у високим кућицама и опрезан је према странцима, ши цу преферира да буде близак својим компањонима и често ће странцима нудити своју наклоност. Због своје пријатељске природе, ши цу има тенденцију да добро комуницира са другим псима, са децом и одраслима. Добро се слажу са самцима, паровима и породицама са старијом децом.[5] Они могу да буду мало темпераментни са хипер или већим пасминама, али генерално, ши цу се одлично слаже са другим кућним љубимцима. Они се углавном добро понашају и погодни су за породице.[6]

Боја и квалитет крзна[уреди | уреди извор]

Ши цуи имају опсег боја који обухвата различите нијансе златне, беле, браон и црне. Остале боје укључују црну маску злата, црну и белу, пуну црну, чврсту црвенкасту, црвенкасту и белу боју, тиграсту, белу, црвену и белу, те сиву и белу.[7] Према томе, када се два ши цуа укрсте, постоји могућност да ће крзно потомства бути слично боји оца, боји мајке, тробојно или мешавина обе родитељске боје у једној класификацији. Занимљиво својство (и често узрок забуне) је да, иако је боја длаке оних са црно пигментираном кожом (нос, усне, који се такође називају „кожа”) одређена бојом самог крзна; боја длаке код паса са црвенкастим или плавим пигментом, категорисана је према боји пигмента. Према томе, шарени (бела и друга нијанса) ши цу са плавим пигментом је „плав и бео”, без обзира на нијансу длаке која може изгледати слично златно-белој или другој боји. Исти принцип важи за пуне плаве, сребрне, и сребрне и беле боје. Понекад се могу видети тамно смеђи пигменти близу рамена и испод пазуха. Боја длаке се мења како пас стари.

Многи популарни веб сајтови са информацијама о псима такође су навели типично фино, равно и свиленкасто ши цу крзно као хипоалерган. У поређењу са многим другим пасминама, ши цуи се не лињају у истом степену, већ само губе малу количину приликом купања или четкања. Управо псећа перут и пљувачка изазивају већину алергијских реакција. Алерголози препознају да ће понекад одређени пацијент с алергијом моћи да толерише одређеног пса; али се слажу да се „срећа неколицине са њиховим кућним љубимцима не може генералисати на све особе са алергичним реакцијама и читавим пасминама паса”. Каже се да се крзно ши цуа лиња само кад се чешља или је оштећено.[8] Крзно такође може да буде таласасто или грубо.[9]

Историја[уреди | уреди извор]

Једна теорија је да је ши цу потекао од укрштања пекинезера и ласо апса.[10] Ови пси су били миљеници кинеских краљевских породица и толико цењени да су Кинези годинама одбијали да их продају, тргују или поклањају. Први пси ове расе су увезени у Европу (Енглеска и Норвешка) 1930. године и класификовани од стране Кинолошког савеза као „Апсос“.[10] Први европски стандард за ову расу написан је у Енглеској 1935. године од стране Ши цу клуба,[11] и пси су поново категорисани као ши цу. Раса се проширила Европом и донета је у Сједињене Државе након Другог светског рата, када су при повратку чланови У.С. војске донели псе из Европе и Азије средином 1950-их. Ши цу је признат од стране Америчког кинолошког савеза 1969. године у групи паса за игру.[10] Данас постоји четрнаест итерација ши цуа у генетском фонду ове расе.[12] Године 1934, основан је Ши цу клуб Енглеске[13] и раса је званично призната од стране Кинолошког савеза (УК) 7. маја 1940. Када је постала квалификована за Цертификате изазова, ниједан није додељен до 1949. Раса је сада призната од стране свих већих кинолошких клубова на енглеском говорном подручју.[3] Такође је призната од стране Међународне кинолошке федерације за међународно такмичење у групи паса за пратњу и игру, одељак 5, тибетанске расе.[3] У Сједињеним Државама, ши цуи су били рангирани као 15. најпопуларнија раса у 2013. години, благо изгубивши у популарности од 2012. године када су били на 11. позицији.[14]

Кинеска статуа лава чувара (или пса "Фу"/"Фоо") у граду Гронингер, Вендам, Венколониун. Намена ових статуа је да чувају ову зграду, при чему она са леве стране држи лопту, а она са десне са њено штене.

Ши цуи и будистичка митологија[уреди | уреди извор]

Ши Цуи су у великој мери повезани са будизмом и будистичком митологијом. Назив "ши цу" на мандаринском директно се преводи као „мали лав”. То је животиња која се сматра светом у будистичкој религији. Лавови симболизирају краљевство, снагу и храброст – „ничега се не плаши и поступају без оклевања.“[15] Сматра се да парови камених лавова или лављих паса који се налазе испред врата палате, гробница, храмова и јавних зграда штите ове зграде од штетних појединаца и духовних утицаја.[15] Ове камене статуе се често називају Фу пси, и сугерише се да су они лавовски облик ши цуа.[16] „Фу“ се отприлике преводи као „срећа“ на манџурском, а легенда каже да су Фу пси срећни ши цуи који заувек чувају Будин храм.[16] Статуе паса Фу обично представљају мужјака и женку ши цуа, исклесане од камена, жада, тиковине, слоноваче, цинобера, бронзе или воска.[17] Мушки пас се често види како држи лопту левом шапом, а женка држи своје штене. Извори наводе да ово има симболично значење, при чему мушки пас представља моћ над природом, енергијом, мудрошћу и драгим камењем, а женски пас симболизује заштиту, игру и дисциплински став.[17]

Приказан је 10-годишњи мужјак ши цуа са Будином звездом на глави, обележеном белим пременом длаке.

Будисти сматрају ши цуе благословљеним и светим Будиним зверима. Легенда каже да је Буда сјахао на земљу на лаву и са собом носио малог лављег пса који га је пратио свуда где је ишао.[16] Легенде се разликују у различитим изворима, међутим многи наводе да је ши цу пратио Буду мудрости, Манџушри.[17] Овај лавовски пас имао је способност да се претвори у лава да носи Манџушрија на леђима. Физичке карактеристике ши цуа служе као доказ вечне везе између Буде и ове расе. Према легенди, неколико разбојника је опколило Буду са намером да га опљачкају и убију када се ши цу трансформисао у дивљег лава толико великог да су се пљачкаши уплашили и побегли са лица места.[16]

Кад се ши цу вратио у своју пасју форму, Буда га је благословио због његове храбрости.[16] Многи ши цуи одражавају овај благослов у облику „звезде Буде”, која се такође може назвати „Будин пољубац”, представљена као бели део длаке на врху псеће главе. За ознаке на леђима паса се каже да су седло које је Буда користио да јаше пса у његовом лављем облику.[18] Легенде се разликују у различитим изворима, углавном зато што се легенде историјски преносе од уста до уста. Неки наводе овај знак на глави као место где је Буда пољубио пса, дајући му свој благослов.[18] Други извори наводе да је Буда положио прст на чело пса у знак благослова, дајући му бљесак беле длаке на челу.[16]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Два црвена и бела ши цу кучета.
    Два црвена и бела ши цу кучета.
  • Тробојни ши цу са црним носем и сивим врховима ушију.
    Тробојни ши цу са црним носем и сивим врховима ушију.
  • Ши цу куче. Они овако обично изгледају кад имају једну до две године.
    Ши цу куче. Они овако обично изгледају кад имају једну до две године.
  • Тробојни (црно, бело, смеђе) ши цу на шоу.
    Тробојни (црно, бело, смеђе) ши цу на шоу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Уптон, Цливе; Кретзсцхмар, Јр., Wиллиам А. (2017). Тхе Роутледге Дицтионарy оф Пронунциатион фор Цуррент Енглисх (2нд изд.). Роутледге. стр. 1231. ИСБН 978-1-138-12566-7. 
  2. ^ „Схих Тзу Аге | Wеигхт Цхарт | Гроwтх Цхарт | Схих Тзу Информатион Центер”. www.аллсхихтзу.цом. Приступљено 5. 6. 2018. 
  3. ^ а б в „Федератион Цyнологиqуе Интернатионале Бреед Стандард” (ПДФ). Фци.бе. Приступљено 11. 12. 2017. 
  4. ^ „Унитед Кеннел Цлуб: Схих Тзу”. Унитед Кеннел Цлуб. 1. 5. 2007. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 30. 5. 2011. 
  5. ^ „Тхе Схих Тзу Персоналитy/Темперамент”. Мирацлесхихтзу.цом. Приступљено 30. 8. 2019. 
  6. ^ „Схих Тзус - Темперамент & Персоналитy”. Петwаве.цом. Архивирано из оригинала 05. 11. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2017. 
  7. ^ „Схих Тзу Цолорс | Америцан Схих Тзу Цлуб”. америцансхихтзуцлуб.орг. Архивирано из оригинала 10. 8. 2011. г. Приступљено 16. 5. 2010. 
  8. ^ „Топ 10 Дог Бреедс тхат Дон'т Схед”. Дог-обедиенце-траининг-ревиеw.цом. Приступљено 11. 12. 2017. 
  9. ^ „Схих Тзу”. Пуребредпупс.орг. Приступљено 11. 12. 2017. 
  10. ^ а б в Цларк, Анне Рогерс; Андреw Х. Браце (1995). Тхе Интернатионал Енцyцлопедиа оф Догс. Хоwелл Боок Хоусе. стр. 416–417. ИСБН 0-87605-624-9. 
  11. ^ Тхе Схих Тзу, бy Аудреy Даддс, п. 29, Хоwелл Боок Хоусе, 1975, ISBN 0-87605-309-6
  12. ^ „Shih Tzu”, Definitions, Qeios, 2020-02-07, doi:10.32388/bookqq Слободан приступ, Приступљено 2021-10-30 
  13. ^ „The Kennel Club”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2016. г. Приступљено 2016-11-26. 
  14. ^ American Kennel Club 2013 Dog Registration Statistics Historical Comparisons & Notable Trends Архивирано 17 јануар 2017 на сајту Wayback Machine, The American Kennel Club, Retrieved 30 April 2014
  15. ^ а б „History of the Shih Tzu Dog Breed”. Everything Shih Tzu. Приступљено 2022-02-24. 
  16. ^ а б в г д ђ „Shih Tzu Legends”. nationalpurebreddogday.com (на језику: енглески). National Purebred Dog Day. 2019-04-26. Приступљено 2022-02-24. 
  17. ^ а б в Jorgensen, Anthony. „Shih Tzu – History and Legends | HealthGuidance.org”. HealthGuidance.org | (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-17. 
  18. ^ а б „14 Insane (but true!) Facts About Shih Tzus - Shih Tzu Daily”. shihtzudaily.com. Приступљено 2022-02-24. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Ši cu na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ši_cu&oldid=27676985”