Шист

С Википедије, слободне енциклопедије

Узорак шиста са карактеристичном „љускавом” шистозном текстуром, проузрокованом плочастим лискунима

Шист је средње квалитетна метаморфна стена настала од блатњака или шкриљаца.[1] Шист има средња до великих, равна, лисната зрна у преферентној оријентацији (зрна у близини су приближно паралелна). Дефинисан је тако што садржи више од 50% лиснатих и издужених минерала (као што су лискуни или талк),[2] често фино испреплетени са кварцом и фелдспаром.[3] Ови ламеларни (пљоснати, равни) минерали укључују лискуне, хлорит, талк, хорнбленду, графит и друге. Кварц се често јавља у виду извучених зрна до те мере да се производи одређени облик који се назива кварцни шист. Шист је често гарнатски. Шист настаје на вишој температури и има већа зрна од филита.[4] Геолошка фолијација (метаморфни распоред у слојевима) са средње до великозрнастих пахуљицама у префернтној оријентацији у облику плоча назива се шистозитет.[4]

Имена различитих шиста потичу од њихових минералних састојака. На пример, шисти који се углавном састоје од биотита и мусковита називају се лискунским шистима.[1][5] Већина шиста су лискунски шисти, али чести су и графитни и хлоритни. Шисти су такође названи по проминентним или можда необичним минералним састојцима, као у случају гранатног шиста, турмалинског шиста и глаукофанског шиста.

Појединачна минерална зрна у шисту, која се топлотом и притиском извлаче у пахуљасте љуске, могу се видети голим оком. Шист је карактеристично лиснат, што значи да се појединачна минерална зрна лако одвајају у љуске или плоче. Реч шист је изведена из грчке речи σχίζειν (schízein) са значењем „цепати се”,[6] што је референца на лакоћу с којом се шисти могу поделити дуж равни у којој леже планарни минерали.

Већина шкриљаца изведена је из глина и муља који су прошли кроз низ метаморфних процеса који обухватају производњу шкриљаца, аргилошиста и филита као средњих корака. Одређени шисти потичу од ситнозрнастих магматских стена као што су базалти и туфови.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Геолози дефинишу шист као средњезрнасту метаморфну стену која показује добро развијену шистозност.[7] Шистозност је танак слој стене произведен метаморфизмом (фолијација) који омогућава да се стена лако цепа на љуспице или плоче дебљине мање од 5 до 10 мм (0,2 до 0,4 ин).[8][9] Минерална зрна у шкриљцу су обично величине од 0,25 до 2 мм (0,98 до 0,08 ин)[10] и тако се лако виде са 10× ручним сочивом.[11] Типично, више од половине минералних зрна у шисту показује жељену оријентацију. Шистови чине једну од три одељења метаморфних стена по текстури, при чему су друга два одељења гнајс, који има слабо развијену шистозност и дебљу слојевитост, и гранофел, који нема уочљиву шистозност.[8][12]

Шистови су дефинисани својом текстуром, без обзира на њихов састав,[13][8] и док је већина резултат метаморфизма средњег степена, они могу значајно да варирају по минералном саставу.[14] Међутим, шистозност се обично развија само када стена садржи обиље плочастих минерала, као што су лискуни или хлорит. Зрна ових минерала су снажно оријентисана у жељеном правцу у шисту, често такође формирајући веома танке паралелне слојеве. Лакоћа са којом се стена цепа дуж поравнатих зрна објашњава шистозност.[8] Иако није дефинитивна карактеристика, шистови врло често садрже порфиробласте (појединачне кристале необичне величине) карактеристичних минерала, као што су гранат, стауролит, кијанит, силиманит или кордиерит.[15]

Шистови веома велика класа метаморфних стена, те геолози формално описују ову стену као шист само када је оригинални тип стене пре [метаморпхисм[|метаморфизма]] (протолит) непознат и њен минерални садржај још није одређен. У супротном, модификатор шистозан ће бити примењен на прецизније име типа, као што је шистозни семипелит (за кога се зна да стена садржи умерене количине лискуна) или шистозни метапешчаник (ако се зна да је протолит био пешчар).[16] Ако се зна само да је протолит био седиментна стена, шист ће бити описан као парашист, док ако је протолит био магматска стена, шист ће бити описан као ортошист.[17] Квалификатори минерала су важни при именовању шиста. На пример, кварц-фелдспат-биотитни шист је шист неизвесног протолита који садржи биотитни лискун, фелдспат и кварц по редоследу очигледног опадања заступљености.[18]

Обложени шист има јаку линеарну основу у стени која иначе има добро развијену шистозност.[14]

Историјска рударска терминологија[уреди | уреди извор]

Пре средине 18. века, термини аргилошист, шкриљац и шист нису оштро диференцирани међу онима који су се бавили рударством.[19]

Формирање[уреди | уреди извор]

Током метаморфизма, стене које су првобитно биле седиментарне, магматске или метаморфне претварају се у шисте и гнајсе. Ако је састав стена првобитно сличан, може да буде веома тешко да се разликују једне од других ако је метаморфизам био екстензиван. На пример, кварцпорфир и финозрнати фелдспатски пешчаник могу се претворити у сиви или ружичасти микашист. Обично је, међутим, могуће разликовати седиментне и магматске шисте и гнајсе. Ако, на пример, цела област заузета тим стенама има трагове стеље, кластичне структуре или неусаглашености, онда је то можда знак да је оригинална стена седиментна. У другим случајевима интрузивни спојеви, охлађене ивице, промена контаката или порфирна структура могу доказати да је у свом изворном стању метаморфни гнајс био магматска стена. Последњи апел је често хемијски приступ, јер постоје одређене врсте стена које се јављају само као седименти, док се друге налазе само међу магматским масама, и колико год да је метаморфизам поодмакао, веома ретко се модификује хемијски састав масе. Такве стене попут кречњака, доломита, кварцита и алуминозних шкриљаца имају у знатној мери одређене хемијске карактеристике, по којима су препознатљиви чак и када су у потпуности рекристализовани.[20]

  • Микроскопски приказ гранат-мика-шиста у танком пресеку под поларизованом светлошћу са великим кристалима од граната (црни) у матрици кварца и фелдспата (бела и сива зрна) и паралелним нитима мике (црвена, љубичаста и смеђа).
    Микроскопски приказ гранат-мика-шиста у танком пресеку под поларизованом светлошћу са великим кристалима од граната (црни) у матрици кварца и фелдспата (бела и сива зрна) и паралелним нитима мике (црвена, љубичаста и смеђа).
  • Поглед на пресечени гранат-лискун-шист
    Поглед на пресечени гранат-лискун-шист
  • Менхетн шист са југоистока државе Њујорк
    Менхетн шист са југоистока државе Њујорк
  • Хрид Менхетн шиста Сентрал парку Њујорк ситија
    Хрид Менхетн шиста Сентрал парку Њујорк ситија
  • Талк-шист из Сен-Марсела, Француска
    Талк-шист из Сен-Марсела, Француска

Техничка разматрања[уреди | уреди извор]

У геотехничком инжењерству раван шистозитета често ствара дисконтинуитет који може имати велики утицај на механичко понашање (чврстоћа, деформација, итд) стенских маса у, на пример, тунелу, темељима или косим конструкцијама.[21] Опасност може постојати чак и на неометаном терену. Дана 17. августа 1959, земљотрес јачине 7,2 степена Рихтерове скале дестабилизовао је падину планине у близини језера Хебген у Монтани, сачињену од шиста. Ово је изазвало велико клизиште које је усмртило 26 људи који су камповали у том подручју.[22]

Усечен пут у Вадито групи мусковитског шиста. Рез је под углом који се скоро поклапа са равнином шкриљца, смањујући падање камења на пут. Ово такође ствара изглед блиставог металног зида због рефлексије сунчеве светлости од мусковита. Пут и усек су скоро равни; закривљени изглед је артефакт панорамске фотографије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Сцхист дефинитион”. Дицтионарy оф Геологy. Приступљено 12. 7. 2013. 
  2. ^ Јацксон Ј.А., Мехл Ј.П. & Неуендорф К.К.Е. (2005). Глоссарy оф Геологy. Спрингер. стр. 577. ИСБН 9780922152766. 
  3. ^ Бисхоп А.C., Wооллеy А.Р. & Хамилтон W.Р. (1999). Цамбридге Гуиде то Минералс, Роцкс анд Фоссилс. Цамбридге Университy Пресс. стр. 153. ИСБН 9780521778817. 
  4. ^ а б Ессентиалс оф Геологy, 3рд Ед, Степхен Марсхак
  5. ^ Тарбуцк, Едwард Ј. (2012). Еартх сциенце. Лутгенс, Фредерицк К. (13тх изд.). Уппер Саддле Ривер, Н.Ј.: Прентице Халл/Пеарсон. ИСБН 978-0321688507. ОЦЛЦ 693684089. 
  6. ^ „Сцхист”. Енглисх Дицтионарy. Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 20. 08. 2016. г. Приступљено 10. 2. 2014. 
  7. ^ Бритисх Геологицал Сурвеy 1999, стр. 3.
  8. ^ а б в г Сцхмид, Р.; Феттес, D.; Харте, Б.; Давис, Е.; Десмонс, Ј. (2007). „Хоw то наме а метаморпхиц роцк.”. Метаморпхиц Роцкс: А Цлассифицатион анд Глоссарy оф Термс: Рецоммендатионс оф тхе Интернатионал Унион оф Геологицал Сциенцес Субцоммиссион он тхе Сyстематицс оф Метаморпхиц Роцкс (ПДФ). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 7. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2021-06-24. г. Приступљено 28. 2. 2021. 
  9. ^ Робертсон, С. (1999). „БГС Роцк Цлассифицатион Сцхеме, Волуме 2: Цлассифицатион оф метаморпхиц роцкс” (ПДФ). Бритисх Геологицал Сурвеy Ресеарцх Репорт. РР 99-02: 5. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2018-04-03. г. Приступљено 27. 2. 2021. 
  10. ^ Бритисх Геологицал Сурвеy 1999, стр. 24.
  11. ^ Блатт, Харвеy; Трацy, Роберт Ј. (1996). Петрологy : игнеоус, седиментарy, анд метаморпхиц. (2нд изд.). Неw Yорк: W.Х. Фрееман. стр. 360. ИСБН 0716724383. 
  12. ^ Бритисх Геологицал Сурвеy 1999, стр. 5–6.
  13. ^ Јацксон, Јулиа А., ур. (1997). „сцхист”. Глоссарy оф геологy. (Фоуртх изд.). Алеxандриа, Виргиниа: Америцан Геологицал Институте. ИСБН 0922152349. 
  14. ^ а б Бритисх Геологицал Сурвеy 1999, стр. 5.
  15. ^ Блатт & Трацy 1996, стр. 365.
  16. ^ Бритисх Геологицал Сурвеy 1999, стр. 3–4.
  17. ^ Бритисх Геологицал Сурвеy 1999, стр. 5–7.
  18. ^ Бритисх Геологицал Сурвеy 1999, стр. 8.
  19. ^ Раyмонд, Росситер Wортхингтон (1881). А Глоссарy оф Мининг анд Металлургицал Термс. Америцан Институте оф Мининг Енгинеерс. стр. 78. 
  20. ^  Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Флетт, Јохн Смитх (1911). „Петрологy”. Ур.: Цхисхолм, Хугх. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 21 (11 изд.). Цамбридге Университy Пресс. стр. 333. 
  21. ^ Зханг, Xиао-Пинг; Wонг, Лоуис Нгаи Yуен; Wанг, Си-Јинг; Хан, Генг-Yоу (август 2011). „Енгинееринг пропертиес оф qуартз мица сцхист”. Енгинееринг Геологy. 121 (3–4): 135—149. дои:10.1016/ј.енггео.2011.04.020. 
  22. ^ „Тхе Хебген Лаке, Монтана, еартхqуаке оф Аугуст 17, 1959”. У.С. Геологицал Сурвеy Профессионал Папер. Профессионал Папер. 435. 1964. дои:10.3133/пп435 Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Шист на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šist&oldid=27677193”