Школа чисте земље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Школа чисте земље или ђингту (традиционални кинески: 淨土宗, Јìнгтǔзōнг; јапански: 浄土仏教[1], Јōдо буккyō; корејски: 정토종, јеонгтојонг; вијетнамски: 浄土宗, Тịнх Ђộ Тôнг), позната и под називом амидизам, је огранак махајана будизма који се тренутно сматра једном од најпопуларнијих будистичких традиција источне Азије. Под тим изразом се подразумева и сотериологија Чисте земље унутар махајана будизма, као и посебне секте Чисте земље које су се развиле у Јапану.

Обреди и концепти Чисте земље се могу пронаћи у основама космологије махајана будизма и чине важан део будистичких традиција у Кини, Јапану, Кореји, Тајвану, Вијетнаму и Тибету. Кинеске чан и тиантаи школе, као и јапанске Шингон и Тендаи секте, садржавају снажне компоненте Чисте земље везане у својим обредима и веровањима.

Чиста земља је постала независна школа, што се најбоље може видети код јапанских школа Јōдо Схū и Јōдо Схинсхū.[2] У Јапану постоји неколико независних школа Чисте земље, али су оне ограничене искључиво на ту земљу.

Веровања и праксе[уреди]

Школа чисте земље се темељи на концепту Чисте земље и надовезује на небеског Амитабха Буду.

Према школи чисте земље, особе које поседују веру у и певају име Амитабхе Буде у овом живолу ће се као напредни бодисатве препородити у чистој земљи (названој чистом зато што у њој нема ништа од прљавштине непрекидног препорађања, самсаре).[3]

Зазивање Буде (ниан фо) једна је од најчешћих пракси кинеског будизма. „Нан-мо А-ми-туо фо“ („Слава Амита Буди!“) - је вероватно најчешће коришћена фраза у кинеском будизму. Заснива се на сутрама у којима је изложена легенда о Дармакара бодисатви, сада Амита Буди, који се заветовао да ће када постане Буда владати Чистом земљом, светом изван самсаре; људи се у том свету могу родити једноставно призивањем његовог имена. Напредовање ка нирвани ће одатле бити лако и сигурно. Пошто се зазивање Буде може практиковати у свакодневном животу, будизам чисте земље је исто толико популаран међу обичним људима колико и међу монасима.[3]

Литература[уреди]

  • Еител, Ернст Ј. Ханд-Боок оф Цхинесе Буддхисм, беинг а Санскрит-Цхинесе Дицтионарy wитх Воцабулариес оф Буддхист Термс ин Пали, Сингхалесе, Сиамесе, Бурмесе, Тибетан, Монголиан анд Јапанесе (Сецонд Едитион). Неw Делхи, Мадрас: Асиан Едуцатионал Сервицес. 1992.
  • Кембриџова илустрована историја религије, Стyлос, Нови Сад. 2006. ИСБН 978-86-7473-281-6.

Извори[уреди]

  1. ^ „Yоу Wере Борн Фор а Реасон”. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 13. 09. 2015. 
  2. ^ Гуиде он Буддхисм фор Америца[мртва веза]
  3. 3,0 3,1 Кембриџова илустрована историја религије (пп. 94-97), Стyлос, Нови Сад. 2006. ИСБН 978-86-7473-281-6.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]