Шведски сто

Смöргåсборд, Шведски сто.

Шведски сто (Шведски : смöргåсборд) је врста скандинавског оброка који се састоји од више разних намирница на столу, а име је добио јер је пореклом из Шведске. То је обично послужење, где гости могу да конзумирају низ јела по избору и без ограничења количине.

Шведски сто је постао међународно познат појавом на Светском сајму у Њујорку 1939. године када је понуђен у шведском павиљону, у ресторану "Три Круне"

Традиционални шведски сто састоји се од топлих и хладних јела. Хлеб, путер и сир су увек део оригиналног шведског стола . Уобичајено је да се почне (први тањир) са хладним рибљим јелима која су генерално различити облици харинга, лососа и јегуља. После овог првог тањира, гости обично настављају са другим хладним предјелима, и заокружују са топлим јелима. Десерт може или не мора бити укључен у шведски сто .

Историја

Шведски сто у САД-у.

Чланови удружења шведских трговаца и више класе у XIV веку Шведској и Финској су први сервирали “брäннвинсборд” (ракијски сто), мали бифе постављен на помоћном столу, где су разнолика предјела служена пре оброка, пре него што се седне за главни сто. Обавезне намирнице су биле хлеб, путер, сир, харинга и неколико врста ликера , али и димљени лосос, кобасице и хладно нарезано усољено месо се такође служило .

Брäннвинсборд је служио као предјело док се људи окупљају и једу, док стоји пред вечеру или после вечере, често и два до пет сати пре вечере, понекад и са мушкарцима и женама у одвојеним собама. Шведски сто је постао популаран средином - XVII века, када се храна преселила са споредног стола на главни и почело сервирање топлих и хладних јела. Шведски сто се такође служио као предјело у хотелима, а касније и на железничким станицама, пре појаве посебних кола за ручавање . Ресторани у Стокхолму на Олимпијским играма 1912. престали су да се служи шведски сто као предјело и почели су да га служе као за главно јело .

Шведски сто данас

Шведски сто у хотелу.

Шведски сто је уобичајен у хотелима (за доручак), неким ресторанима, коктелима и пријемима.

У нас се користи и на свадбама и другим слављима где се на тај начин омогућава сваком да конзумира колико жели, при чему је сервирање далеко брже и једноставније, јер је без посредства келнера.

У Србији постоји варијанта названа “Златиборски сто” где се сервирају типично српски специјалитети као што су пршута, јагњеће и прасеће печење, кајмак, пасуљ пребранац, проја и сл.

Припрема Шведског стола

Шведски сто за Божић.

Када се врши калкулација потребне хране, која ће, очекује се бити и довољна, онда се по учеснику рачуна укупно 350 грама хране. Према сложености, броју јела постоји следећа подела Шведских столова:

• Једноставни броје до шест јела (три хладна и три топла),
• Средњи десет (пет хладних и пет топлих)
• Сложени, односно банкетски, који броје више од десет јела у понуди

Такође, могу бити мрсни, посни, вегетаријански и слатки и воћни.

Поставка стола може бити уза зид просторије или у средини када се гости који се служе крећу у круг око њега. Сто уза зид се користи у случајевима када се очекује да после послужења гостију исти не смета а други ако је број гостију већи.

Облик стола није пресудан мада се сматра да је најбоље када је сто четвртаст. На самом почетку стола су тањири и прибор. Како гости прилазе столу храна треба да буде поређана следећим редом: салате, предјела, главна јела, сосеви, колачи, воће и на крају пециво. На столу сем хране може да буде корпа воћа или неутрално цвеће. Обичај је такође да се пића налазе на другом столу.