Жан Батист Ламарк

С Википедије, слободне енциклопедије

Жан-Батист Ламарк
Ламарк између 1802. и 1803. године
Лични подаци
Датум рођења(1744-08-01)1. август 1744.
Место рођењаБезантен, Француска
Датум смрти18. децембар 1829.(1829-12-18) (85 год.)
Место смртиПариз, Француска

Жан-Батист Ламарк (франц. Jean-Baptiste Lamarck;[1] Безантен, 1. август 1744 — 18. децембар 1829)[2] био је француски ботаничар и природњак који је дао рану теорију еволуције 1809. године у делу Филозофија зоологије. Први је написао дело о теорији еволуције по којој су се све врсте животиња развијале од других врста које су постојале раније.[3] Као биолог примљен је у Француску академију 1779. године.[4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Жан-Батист Ламарк је рођен 1. августа 1744. у Безентену, малом граду на северу Француске.Живео је у аристократској породици са 10 браће и сестара, од којих је он био најмлађи. Учествовао је у Седмогодишњем рату након чега је добио одликовање за храброст и био је унапређен у чин поручника, али после повреде напустио је војску.[5]

Медицину и ботанику учио је код Бернарда де Жисијеа.[6] 1778. написао је дело „Флора Француске”, након тога почиње да ради у Ботаничкој башти у Паризу (фр. Јардин дес Плантес). Ламарк је био примљен у Француску академију 1779. године.[7]

Бавио се проучавањем бескичмењака, изнео је разлику између кичмењака и бескичмењака и увео термин инвертебрата. Радио је као професор зоологије у Националном музеју природне историје[8] у Паризу .[9]

Умро је 18. децембра 1829. године.[2]

Ламаркова теорија еволуције[уреди | уреди извор]

Ламарково објашњење продужења врата жирафе кроз генерације.

Ламарк је био присталица теорије спонтане генерације. Жан Батист Ламарк је допринео појави нововековне теорије о еволуцији живота и живих врста на Земљи.

На Ламарков научни рад утицало је и познанство са Жоржом-Лујом Леклерком де Буфоном од кога је преузео замисао да су се бројне врсте домаћих четвороножних животиња развиле од дивљих.[10] Ламарк је објавио 1801. 1801. године „Систем животиња без кичме“, у којем је први пут изнео идеју о заједничком пореклу живих организама и њиховом поступном развоју, а до 1809. године и објављивања познатог дела Филозофија зоологије разрадио је у прву целовиту еволуциону теорију.[11]

Своју теорију еволуције представио је кроз два правила. Прво правило говори о томе да промене у спољашњој средини доводе до промена код организама (на пример мање се користе одређене структуре односно органи што доводи до њиховог смањења или ишчезавања, или обратно више се користе и додатно се развијају). Друго правило говори о наследности ових промена, то јест о преносу промена кроз генерације (идеја позната као ламаркизам).[12] У крајњој линији Ламарк је писао да је у том „усложњавајућем уређивању” живих бића настао и човек од човеколиког мајмуна.[13]

У то његово време већина истраживача живог света, биолога, одбацивала је Ламаркову еволуциону теорију и он је остао мало читан,[10] али после, сам Чарлс Дарвин је увиђао колико његово објашњење еволуције живих врста личи на писање Ж. Б. Ламарка и страховао је да ће бити оптужен за неоригиналност.[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Ламарцк". Рандом Хоусе Wебстер'с Унабридгед Дицтионарy.
  2. ^ а б „Јеан-Баптисте Ламарцк”. Приступљено 6. 1. 2021. 
  3. ^ Ламарцк 1914, стр. xxи.
  4. ^ Ламарцк 1914, стр. xвии-xиx, xxи.
  5. ^ Ламарцк 1914, стр. xвии-xиx.
  6. ^ „Јеан-Баптисте Ламарцк”. Приступљено 20. 3. 2018. 
  7. ^ Ламарцк 1914, стр. xиx.
  8. ^ Националном музеју природне историје
  9. ^ „Јеан-Баптисте Ламарцк (1744-1829)”. Приступљено 20. 3. 2018. 
  10. ^ а б Логос 2017, стр. 184.
  11. ^ Логос 2017, стр. 184-185.
  12. ^ „Еарлy Цонцептс оф Еволутион: Јеан Баптисте Ламарцк”. Приступљено 20. 3. 2018. 
  13. ^ Логос 2017, стр. 185.
  14. ^ Логос 2017, стр. 187.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Жан Батист Ламарк на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Žan_Batist_Lamark&oldid=27674576”