Жена-мачка

С Википедије, слободне енциклопедије
Жена-мачка

Жена-мачка (енгл. Catwoman) је лик из стрипова о Бетмену (Батман) америчке издавачке куће „ДЦ Цомицс”. Створили су је аутори стрипа Боб Кејн (Боб Кане) и Бил Фингер (Билл Фингер) делимично инспирисани Кејновом рођаком Рут Стил (Рутх Стеел) и глумицом Џин Харлоу (Јеан Харлоw).

Оригинална и најпознатија Жена-мачка, Селина Кајл (Селина Кyле), појавила се у првом броју Бетмена (у пролеће 1940. године) само под именом Мачка. У свом првом појављивању она је провалник са бичем и талентом за крађе са високим улогом. Она је Бетменов противник са комплексним осећањем љубави и мржње према њему. Временом се њен лик развијао, а онда је престао да се појављује у периоду 1954-66. године због сукоба са кодексом о развоју и приказивању женских ликова, који је издавачка кућа прописала 1954. године.

Жена-мачка се касније појавила у осталим стрип-серијалима издавачке куће као противник или партнер других јунака, у алтернативним световима починила је неколико убистава и гинула, па чак и постала мајка. После деведесетих, Жена-мачка је пре антихероина, отмени провалник, него зликовац.

Лик Жене-мачке појављује се у цртаним филмовима, видео играма и у већини телевизијских и филмских адаптација Бетмена: телевизијске серије шездесетих (Џули Њумар (Јулие Неwмар) у прве две сезоне и Ерта Кит у трећој сезони серије) и филма (где је улогу тумачила глумица Ли Мериведер (Лее Мериwетхер) из 1966. године, другом делу филмског серијала из деведесетих (Мишел Фајфер у филму Повратак Бетмена из 1992. године), трећем делу Нолановог серијала (Ен Хатавеј у филму Успон Мрачног Витеза из 2012. године) и првом делу новог серијала (Зои Кравиц у филму Бетмен из 2022. године).

Опрема[уреди | уреди извор]

Оружје[уреди | уреди извор]

Жена-мачка као већина ликова из стрипа користи различито оружје, возила и опрему, тематски прилагођену „мачјем” називу, а касније јој омиљено оружје постаје бич. За употребу бича корисник мора бити обучен, па њено оружје не може бити одузето и употребљено против ње, а том случају она се служи пиштољем. Жена-мачка се служи и осталим средствима за спутавање противника, као и ролнама лепљиве траке којом везује своје противнике током провала. У борби са мушким противницима за стицање предности користи и своју привлачност.

Костим Жене-мачке[уреди | уреди извор]

У свом првом појављивању Жена-мачка није носила костим и није била прерушена. У следећем појављивању театрално је понела маску са правим мачјим ликом за разлику од стилизоване маске у следећим појављивањима. Касније се појавила у костиму са капуљачом која је имала уши и на крају у затвореном комбинезону, са чизмама и маском са ушима и прорезима за очи.

У шездесетим годинама прошлог века њен костим је био зелене боје, типично за приказивање зликоваца тог доба. У деведесетим је носила припијен комбинезон љубичасте боје, пре него што се вратила у црни комбинезон од ПВЦ-а (филм Повратак Бетмена). Аутори стрипа од тада наизменично користе ова два костима. Према аутору Еду Брубејкеру (Ед Брубакер) костим Жене-мачке инспирисан је легендарним комбинезоном од црне коже, који је носила Ема Пил (Емма Пеел), лик из телевизијске серије Осветници (Тхе Авенгерс).

Многе верзије костима укључују увлачиве металне канџе на њеним рукавицама и (понекад) на врховима чизама. У ретким приликама може се видети и њен реп.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]