Ђек Маринај

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђек Маринај
Ђек Маринај
Лични подаци
Пуно имеЂек Маринај
Датум рођења( 1965-05-26)26. мај 1965. (58 год.)
Место рођењаОбласт Велика Малесија, Албанија
Званични веб-сајт
marinaj.info

Ђек Маринај (алб. Gjekë Marinaj) је албанско-амерички песник, писац, преводилац, књижевни критичар,[1] и утемељитељ Теорије протонизма[2] тренутно живи у Сједињеним Државама. Маринај је био први председник Друштва албанско-америчких писаца које је установљено 2001. године[2][3] и објавио је неколико књига поезије, прозе и књижевне критике. Маринају је 2008. додељена Пјетер Арвнори Награда за књижевност од стране QНК дела Министарства за туризам, културу, младост и спорт Албаније.[4]

Младост и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен 1965. године у Великој Малесији (северна Албанија). Маринај је почео каријеру писања као ограничени дописник објављујући у бројним албанским медијима, прво у локалним новинама у Скадру а онда у низу албанских државних издања укључујући Zëri i Rinisë („Глас младости“), Luftëtari („Борац“), Vullnetari („Добровољац“) и Drita (Зора).[5] У августу 1990. Маринај је објавио противкомунистичку сатиричну песму под називом „Коњи“ (оригинално албански: Куајт) и свестан предстојећег хапшења од стране комунистичког режима Маринај је 12. септембра 1990. побегао властима незаконито прешавши албанско-југословенску границу и побегао прво у Југославију а касније у Сједињене Државе.[6][7] У јулу 1991. је стигао у Сан Диего а затим отишао у Ричардсон Теxас. Маринај је 2001. основао Удружење албанско-америчких писаца и деловао као његов председник све до 2009. године.[8] and served as president until 2009.[9]

Боравак у Србији[уреди | уреди извор]

У Подгорицу у Црној Гори је стигао на јутро 12. септембра 1990. Две седмице касније пребачен је у Србију где је провео неколико месеци у избегличком кампу Падинска Скела у близини Београда. Касније је премештен у хотел Авала, у планинско туристичко одмориште које су Уједињене нације преобратиле у избеглички камп. Обезбедио је посао постављајући телефонске линије, а слободно време је проводио учећи српски језик. У мају 2011. у интервјуу за ОМНИБУС ТВ Маринај је изјавио да је јако захвалан српском народу на веома добром односу према њему током тешког раздобља у његовом животу.[10]

Ауторски интервјуи[уреди | уреди извор]

Док је живео у Америци Маринај је наставио да ради као новинар хонорарац за албанске медије; његов хонорарни рад укључивао је интервјуе са Председником Џорџ Х. В. Бушом,[11] деветим и тренутним председником Израела Шимон Пересом и чувеним светским фудбалером Пелéом.[2]

Коњи[уреди | уреди извор]

Маринај је своју песму под називом „Коњи“ објавио у албанским националним новинама Drita; на први поглед изгледала је као једноставна песма о домаћим животињама, али је у ствари била сатирични, друштвени и политички коментар о албанском народу који је окупљен и доведен у тор од стране деспотског, комунистичког режима.[9] Песма се појавила у Driti 19. августа 1990. године и одговор је био непосредан и надмоћан, јер је чиста смелост објављивања такве подривачке песме у државним новинама запањила Албанце (а убрзо после тога и међународну заједницу).[12], У року од неколико сати примерци Drite су се распродали широм земље па су људи почели да преписују песму на комадиће папира и да деле једни другима у подземним пролазима, и на улицама. Месецима касније протестанти су скандирали песму преко мегафона током противвладиних демонстрација.[13] Са ове тачке гледишта „Маринајеве речи су инспирисале слободу и допринеле поразу комунизма у Албанији.[14] Ипак, увидевши да песници могу бити и обешени у центру града због изражавања сличних идеја о слободи и ослобођењу, Маринај је схватио да одмах мора да напусти земљу; спаковао је неколико омиљених књига, рекао породици и пријатељима да иде на одмор и кренуо на осмосатни пут преко планина у Југославију.[9]

Образовање у Америци[уреди | уреди извор]

После образовања у Албанији, Маринај је 2001. добио диплому са више научне школе Брукхевн Колеџ .[15] Образовање је наставио на тексашком Универзитету у Даласу и ту је 2006. дипломирао Magna cum laude студије књижевности. Магистрирао је на истом предмету 2008. Три године касније примио је сведочанство од Центра Акерман за студије холокауста.

Доктор филозофије[уреди | уреди извор]

Маринају је 2012. тексашки Универзитет у Даласу доделио докторат. Његова дисертација која се фокусирала на историју и филозофију усмене поезије на Балкану и на теорију превођења насловљена је „Усмена поезија у албанској и другим балканским културама: превођење лавирината непреводивости".[16]

Теорија протонизма[уреди | уреди извор]

Како извештава The Dallas Morning News, Маринајева теорија протонизма тежи да кроз књижевну критику „унапреди мир и позитивно размишљање“.[2] Теорија протонизма предлаже да у сваком књижевном делу постоје јаке и слабе тачке, али износи да лични интереси и предрасуде критичара утичу на то колико ће пажње те тачке добити.[17] Маринај је утемељио теорију протонизма 2005. као одговор на поплаву неоправдане, негативне критике у источноевропској академској заједници која је уследила након распада комунизма и као одговор он је развио протонизам да би обезбедио заједничке основе на основу којих би критичари непристрасно могли оценити књижевно дело.[18] Протонизам се заснива на темељу пет средишњих принципа: истина, истрага, повраћај, протонизмиотика и етика.[19]

Тренутно занимање[уреди | уреди извор]

Маринај, између осталих течаја, подучава и Енглески језик и комуникације на Ричланд Колеџу још од 2001.[20]

Објављене књиге[уреди | уреди извор]

Маринај је објавио неколико књига поезије, журналистике и књижевне критике. Његове три књиге поезије укључују Мос мë ик ларг (Не напуштај ме), Инфинит (Бесконачно), и Лутје нë дитëн е тетë тë јавëс (Молитва осмог дана седмице).[10] Осим тога објавио је књигу ауторских интервјуа под називом Ана тјетëр е пасqyрëс (Друга страна огледала), књигу изабраних чланака и есеја под називом Ца гјëра нук мунд тë мбетен секрет (Неке ствари не могу остати у тајности) и једну књигу књижевне критике под називом Протонизми: нга теориа нë практикë (Протонизам: из теорије у праксу).[13]

Преводи[уреди | уреди извор]

Маринај је радио као гостујући уредник у Translation Review,[21] и превео неколико књига са енглеског на албански језик и две са албанског на енглески укључујући и збирку албанске усмене епске поезије (са Фредериком Тарнером (песник)) и уредио је више књига на оба језика.[13]

Признања и критике[уреди | уреди извор]

Маринај је добитник Пјетëр Арбнори награде за књижевност од стране QНК, дела албанског Министарства за културу 2008. године.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pai, Shin Yu (21. 7. 2007). „EDITOR'S NOTE”. Locuspoint. Приступљено 17. 4. 2012. 
  2. ^ а б в г Bever, Lindsey (4. 5. 2012). „Power of a poem” (PDF). Neighborgo. Приступљено 5. 2. 2013. 
  3. ^ Stock, Justin (18. 1. 2011). „Albanian-Americans Unite Through Love of the Written Word”. StamfordPatch. Архивирано из оригинала 22. 7. 2012. г. Приступљено 17. 4. 2012. 
  4. ^ „Professor and Student Cross the Balkans for Poetry”. The University of Texas at Dallas. 23. 6. 2011. Приступљено 17. 4. 2012. 
  5. ^ Montgomery, Gary. „Public Profile”. ALTA. Архивирано из оригинала 8. 11. 2012. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  6. ^ Dibrani, Shefqet (15. 12. 2003). „Sfidat e intelektualit” (на језику: Albanian). Bota Sot. Приступљено 18. 4. 2012. 
  7. ^ Editorial. „testimonials”. Illyria. Архивирано из оригинала 9. 3. 2013. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  8. ^ а б в Flynn, Brent (18. 8. 2005). „Albanian writers recognize 2 from UTD for translating poet”. The Dallas Morning News. Архивирано из оригинала 01. 10. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  9. ^ а б ATLA. „Public Profile”. ALTA. Архивирано из оригинала 8. 11. 2012. г. Приступљено 1. 5. 2012. 
  10. ^ Marinaj, Gjekë (26. 1. 2008). „Këlliçi i mikorofonit sportiv bën 70 vjeç, në SHBA.” (PDF) (на језику: Albanian). Gazeta Shekulli. Приступљено 12. 6. 2013. 
  11. ^ Dore, Eva (11. 11. 2011). „Fenomeni "Gjekë Marinaj"” (на језику: Albanian). Shqip. Архивирано из оригинала 28. 03. 2022. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  12. ^ а б в Nicholson, Eric (28. 2. 2010). „Award carries poetic justice” (PDF). UTD Mercury. Приступљено 5. 2. 2013. 
  13. ^ Bever, Lindsey (4. 5. 2012). „Power of a poem” (PDF). The Dallas Morning News. Приступљено 5. 2. 2013. 
  14. ^ „News Note”. Brookhaven College. 10. 2. 2011. Архивирано из оригинала 24. 7. 2012. г. Приступљено 19. 4. 2012. 
  15. ^ media, UTD (6. 12. 2012). „Doctoral degrees awarded by U.T. Dallas”. UTD. Архивирано из оригинала 11. 03. 2022. г. Приступљено 2. 2. 2013. 
  16. ^ Dobrescu, Marius (август 2012). „Afinitatile culturale” (на језику: Romanian). Prietenul Albanezului. Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  17. ^ Rexhepi, Afrim A. (децембар 2012). „Haiku and the theory of Protonism” (PDF) (на језику: Macedonian). Spektar. Приступљено 5. 2. 2013. 
  18. ^ Zogaj, Preç (3. 12. 2012). „teoria që sheh bardhë dhe lart” (на језику: Albanian). Mapo. Архивирано из оригинала 13. 12. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  19. ^ Gilmer, Jenni (16. 1. 2009). „This week’s RLC update – Marinaj awarded literature prize”. Richland College - Media & Newsroom. Архивирано из оригинала 5. 8. 2012. г. Приступљено 19. 4. 2012. 
  20. ^ "translation review" „Guest Editor” Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF). Translation Review. јесен 2008. Приступљено 11. 2. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ђек Маринај на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђек_Маринај&oldid=26793883”