Јабланица (Међулужје)

С Википедије, слободне енциклопедије

Јабланица је неолитско насеље млађег винчанског типа, које се налази у месту Међулужје, недалеко од Младеновца. Датује се у период између 3.800 и 3.200 године п. н. е. Локалитет је отркивен 1900. године.

Старији неолит у Србији[уреди | уреди извор]

На формирање култура старијег неолита у Србији утицао је продор култура са Блиског истока и из Анадолије. Почетком холоцена створени су природни услови за економски и културни развој. Претпоставља се да је територија око данашњег Младеновца насељена у периоду између 6.300 и 6.200 године п. н. е. (локалитет Баташево, који се налази на другој страни реке Велики Луг насупрот Јабланице) .[1]

Покретни материјал[уреди | уреди извор]

У културном материјалу који је откривен на локалитету Јабланица, поред керамике, коштаних и камених оруђа, нарочито је значајна пластика, сродна теракотама из Винче и Бутмира. То су шематизоване фигуре, најчешће жена, које представљају идоле хтонског култа, распрострањеног у религији анадолско-балканског комплекса у неолитској и енолитској епохи. Према откривеним женским идолима од теракоте Васић повезује културу са локалитета Јабланица са Бутмиром (пре него са Микеном) и препознаје трачки утицај .[2]

Види још[уреди | уреди извор]

  • Баташево код Младеновца, протостарчевачки локалитет

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ В. Катић, Баташево, насеље из старијег неолита, Музеј града Београда, 2010.
  2. ^ American anthropologist, By American Anthropological Association, Anthropological Society of Washington (Washington, D.C.), Volume 101, Issues 3-4, pp. 352. 1904.

Литература[уреди | уреди извор]

  • М. Васић: Deie neolithische Station Jablanica bei Međulužje in Serbien, Archiv für Anthropologie, Braunschweig 1902. pp. 517—582.
  • др Бранко Гавела унив. проф Филозофски факултет: Енциклопедија Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“, Загреб 1988. стр. 697