Јамал (сателити)

С Википедије, слободне енциклопедије
Вештачки сателити класе Јамал
Произвођач  Русија РКК Енергија, Решетњов, Краснојарск
Датум лансирања 6. септембар 1999.
Ракета-носач Протон-К (рус. Протон-К)
Мјесто лансирања Бајконур
Маса 1360-5250 kg
Врста орбите Геостационарна орбита
Инклинација орбите 90 °

Јамал (рус. Ямал) је породица комуникационих сателита компаније „Газпром космички системи" у сврху дистрибуције сателитских телевизијских канала. Систем функционише у оквиру руског Савезног космичког програма и одржава га Роскосмос. Развијен је у Ракетно-космичка корпорација Енергија, а производи се у институту Решетњев у Жељезногорску, Краснојарски крај. Од 1999. до почетка 2015. године лансирано је седам оваквих сателита, од којих су пет у функцији, а два пензионисана. Сви сателити серије смештени су у геостационарној орбити и за сада покривају територију Европе, Азије и Африке.[1]

Конструкција и развој[уреди | уреди извор]

Конструкција Јамал сателита користи изузетно развијене технологије сателитске БУС телекомуникације, која обезбеђује напредне комуникационе везе са организацијама унутар руске гасне индустрије, као и телекомуникационе услуге корисницима у Русији и иностранству, које укључују гласовну и факс комуникацију, видео конференцијску везу, пренос дигиталних података и ТВ програма, везу са Интернетом. Модуларни принцип корпуса без притиска у унутрашњости апарата, омогућио је знатно веће габарите корисног простора, дужи радни век и лакшу уградњу апаратуре модификација за друге намене (метеоролошку, даљинску детекцију, мониторинг, итд). Композициони материјали су широко примењени уместо метала у конструкцији. Радни век је чак 12-15 година.[2] Ово је прва серија руских телекомуникационих сателита последње генерације, а серија 300 и 400 разрађена је у сарадњи са Thales и Sumitomo корпорацијама, а лиценцно се производи и у Thales-Alenia групи.[3] Осим Гаспрома користе их и компаније из многих других земаља нпр. Израела, Индијае, Јапана, а од скора Јужноафричка, Француска и Немачка сателитска комуникацијска агенција.[1]

Сателити[уреди | уреди извор]

Јамал 100[уреди | уреди извор]

Лансирање Јамал-101 и Јамал-102 сателита проведено је 6. септембра 1999. године са Протон-К из Бајконура. Са Јамал-101 никада није успостављен радио контакт. Сумња се да се батерија испразнила или откачила приликом процедуре лансирања. Осигурање СОГАЗ је признало хаварију, и у потпуности надокнадило штету од 50,5 милиона долара.[4]Јамал-102 је успешно радио до 9. августа 2010. године, када му је истекао ресурс.[5]

Јамал 200[уреди | уреди извор]

Јамал -201 је покренут 23. новембра 2003. године, у комплету са Јамал-202.[2]

Јамал 300[уреди | уреди извор]

Пуштен је 3. новембра 2012. године, Јамал-300К са Протон-М из Баиконура у пару са сателитом Луч-5Б[6]

Јамал 400[уреди | уреди извор]

8. децембра 2012. године, Јамал-402 покренула је Протон-М из Баиконура.

Дана 15. децембра, 2014. је лансиран Јамал-401, ракета-носач је Протон-М / Бриз-М из Баиконура.


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Sonema развернула новую сеть в Африке на базе ресурса спутника «Ямал-402»", «Газпром космические системы», 20. јануар 2015.
  2. ^ а б „Новые «Ямалы»”. Журнал "Новости Космонавтики". 01.2004. Архивирано из оригинала 06. 06. 2011. г. Приступљено 02. 12. 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ „Журнал ОАО ИСС № 10. Проект «Ямал»: серия спутников для ОАО «Газпром космические системы»” (PDF). ОАО «Информационные спутниковые системы» имени академика М.Ф. Решетнёва». стр. 13—18. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 02. 2012. г. Приступљено 26. 11. 2011. 
  4. ^ Солнцева, Татьяна (29. 12. 2011). „Марсианские миссии cо страховкой”. «Российская газета». Приступљено 26. 4. 2014.  Непознати параметар |description= игнорисан (помоћ)
  5. ^ „ОАО «Газпром космические системы». Реализованные проекты”. ОАО "Газпром космические системы". Архивирано из оригинала 12. 02. 2012. г. Приступљено 1. 12. 2011. 
  6. ^ „"Протон-М" с двумя российскими спутниками успешно стартовал с Байконура”. "Вести" интернет-газета" ("VESTI.RU"). 03. 11. 2012. Архивирано из оригинала 03. 11. 2012. г. Приступљено 03. 11. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]