Јан ван Ајк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јан ван Ајк
Portrait of a Man in a Turban (Jan van Eyck) with frame.jpg
Човек са црвеним турбаном, 1433. (вероватно аутопортрет), Национална галерија, Лондон
Датум рођења1390.
Место рођењаМасејк
Датум смрти9. јул 1441.(1441-07-09) (50/51 год.)
Место смртиБриж

Јан ван Ајк (хол. Jan van Eyck 13901441.) важи за најславнијег представника раног низоземског сликарства. Био је предводник нове епохе ренесансне уметности у земљама северно од Алпа. Цењен је због своје бриљантне технике и смисла за реализам. Неколико сачуваних записа из његовог раног живота указује да је он рођен у око 1380–1390, највероватније у Масејку. Он се запослио у Хагу око 1422, кад је већ био сликарски мајстор са радионичким помоћницима, и био је запоследн као сликар и собар код Јохана од Баварије, владара Холандије и Хајнаута. Он је исто тако био запослен у Лилу као дворски сликар код Филипа Доброг, грофа од Бургундије након Јоханове смрти 1425. године, док се није преселио у Бриж 1429. године где је живео до краја свог живота. Филип га је веома поштовао и он је извршио бројне дипломатске мисије у иностранству, укључујући Лисабон 1428. ради истраживања могућности брачног уговора између грофа и Изабеле од Португалије.[1]

Око 20 преживелих слика се са поуздањем приписује њему, као и Гентски олтар и илуминирани рукописи Туринско-Миланског часослова, сви од којих су датирани на период између 1432 и 1439. Десет је датирано и потписано са варијацијама његовог мота ALS IK KAN (Као што ја (Ајк) могу), игра речи његовог имена, која је типично насликана грчким словима.

Ван Ајк је сликао секуларне и религиозне теме, укључујући олтарске слике, религијске личности са једним панелом и наручене портрете. Његов рад обухвата појединачне панеле, диптихе,[2] триптихе, и полиптихне панеле. Њега је плаћао Филип, који је настојао да сликар буде финансијски осигуран и да има уметничку слободу тако да може да слика „шта год жели”.[3] Ван Ајков рад потиче из међународног готског стила, али убрзо га је засенио, делом кроз већи нагласак на натурализму и реализму. Он је постигао нови ниво виртуозности кроз развој у употребу уљаних боја.[4] Он је био веома утицајан, и његове технике и стил су усвојили и оплеменили рани холандски сликари.

Биографија[уреди]

Супружници Арнолфини, Национална галерија, Лондон
Мадона у цркви, Државни музеј, Берлин

Јан ван Ајк је рођен 1390. у Масејку, месту 25 km северно од Мастрихта. Тачан датум је непознат. Мало се зна о његовом раном животу. Први документи који говоре о његовом раду потичу из 1422-1424: ради у Хагу, на двору Јохана Баварског, војводе Холандије. После смрти војводе, јануара 1425, прикључује се свом брату Хуберту у Фландрији. Хуберт ван Ајк је такође био сликар.

Улази у службу код Филипа Лепог, војводе Бургундије, као сликар и лични секретар. У јесен 1428, одлази у име свог господара, да оцени „истинитост лика и карактера“ принцезе Изабеле Лепе, кћери краља Жоаоа I.

Трајно се настањује у Брижу, где купује кућу 1432. Жени се и добија дете. Јан ван Ајк је умро 1441. у Брижу, где је и сахрањен у Цркви св. Донатијана.

Дворски сликар[уреди]

Гентски олтар Хуберта и Јана ван Ајк, завршен 1432. за катедралу Сент Баво, Гент

Ван Ајк је служио као званичник код Јохана од Баварије, владара Холандије, Хајнаута и Зеланда. До тог времена је био оформио малу радионицу и учествовао је у редекорацији Биненхоф палате у Хагу. Након Јоханове смрти 1425. године се преселио у Бриж и дошао је до пажње Филипа III од Бургундије c. 1425.[5] Његово појављивање као колекционарског сликара генерално следи његово именовање на Филиповом двору, и од тог времена његова активност на двору је релативно добро документована. Служио је као дворски уметник и дипломата, и био је виши члан Турнског сликарског цеха. Дана 18. октобра 1427, благдан св. Луке, он је путовао у Турне да би присуствовао банкету у његову част, коме су такође присуствовали Робер Кампен и Рохир ван дер Вејден.[6]

Значај сликарства Јана ван Ајка[уреди]

  • Један од предводника Ренесансе
  • Оснивач низоземске школе сликарства
  • Представа простора у перспективи
  • Уметник је посматрач реалног света
  • Потпуно одсуство утицаја античких узора (за разлику од уметности у Италији тог времена)
  • Његово сликарство карактеришу блиставе боје са изузетним контрастима светло-тамно (тзв. кјароскуро Chiarosuro)
  • Заједно са Рохир ван дер Вејденом, развио реализам у сликарству
    • верно сликање природе и човека
    • наглашавање људске индивидуалности
    • детаљно сликање пејзажа

Сликарство Јан ван Ајка, Робер Кампена и Рохир ван дер Вејдена, пуно детаља из реалног живота, означава почетак нове епохе сликарства. Иако се најчешће ради о религиозним темама у којима треба приказати концепт натприродне светости, њихове представе уносе духовност у призоре блиске свакодневном животу.

Техника уљаног сликарства[уреди]

Са Ван Ајком у техници сликарства почиње својеврсна револуција. Поред традиционалне темпере и фреско технике, првенствено је користио уљане боје. Ђорђо Вазари је у Ван Ајку видео проналазача уљане технике, међутим она је била позната и раније. Јан ван Ајк је био први сликар који је користио сикатив и разређиваче.

Технологија:

  • Стабилни пигменти боје се растворе у биљном уљу
  • Подлога за сликање: платно, дрво или картон
  • Прво се на подлогу нанесе основа (везиво од гипса и скроба)
  • Полагано и детаљно сликање је могуће само са бојама које се споро суше
  • Користе се четке од свињске длаке, а за финије детаље од сточне
  • Одговарајуће разређивање боја се постиже мешањем са ланеним уљем или терпентином

Дела[уреди]

Јан ван Ајк је првенствено био сликар религиозних композиција и портрета.

Његово најпознатије дело је монументални „Гентски олтар“. На њему је насликан први приказ наге људске фигуре у северној Европи после античког доба.

Дела Ван Ајка пре 1426. (када је умро Хуберт) не могу му се са сигурношћу приписати. Гентски олтар (или Мистично јагње) почео је да слика Хуберт, а довршио Јан, и не зна се које је делове насликао који од браће.

Избор важнијих дела[уреди]

  • Гентски олтар, око 1425-1435, Катедрала св. Бавон, Гент
  • Мадона у цркви, око 1426, Галерија слика, Берлин
  • Кардинал Николо Албергати, око 1432, Уметничко-историјски музеј, Беч
  • Портрет младића (Тимотеј), 1432, Национална галерија, Лондон
  • Ђовани Арнолфини са супругом Ђованом Ченами (или Супружници Арнолфини), 1434, Национална галерија, Лондон
  • Мадона канцелара Ролена, око 1435, Лувр, Париз
  • Благовести, око 1435, Музеј Тисен-Борнемица, Мадрид
  • „Лука“ Мадона, око 1435, Уметнички институт, Франкфурт
  • Портрет Бодуена де Ланоја, око 1436-1438, Државни музеј, Берлин
  • Портрет Јан де Лева, 1436, Уметничко-историјски музеј, Беч
  • Мадона каноника Ван дер Пелеа, 1436, Музеј лепих уметности, Бриж
  • Маргарета ван Ајк, 1439, Музеј лепих уметности, Бриж

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ See M. Parada Lopez de Corselas, El viaje de Jan van Eyck de Flandes a Granada (1428—1429), Madrid: La Ergastula, 2016. ISBN 978-84-16242-20-7.
  2. ^ Since dismantled
  3. ^ Campbell (1998), 174
  4. ^ Toman (2011), 322
  5. ^ Wolff, Hand (1987), 75
  6. ^ Borchert (2008), 9

Литература[уреди]

  • Ainsworth, Maryan (1998). From Van Eyck to Bruegel Early Netherlandish Painting in The Metropolitan Museum of Art. New York: Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-3000-8609-6. 
  • Bauman, Guy. "Early Flemish Poertaits, 1425–1525". Metropolitan Museum of Art Bulletin, Volume 43, no. 4, 1986
  • Borchert, Till-Holger (2008). Van Eyck. London: Taschen. ISBN 978-3-8228-5687-1. 
  • Borchert, Till-Holger (ed). Age of Van Eyck: The Mediterranean World and Early Netherlandish Painting. Groeningemuseum, Stedelijke Musea Brugge, 2002
  • Borchert, Till-Holger (2011). Van Eyck to Durer. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-23883-7. 
  • Campbell, Lorne (1998). The Fifteenth Century Netherlandish Schools. London: National Gallery Publications. ISBN 978-1-8570-9171-7. 
  • Chilvers, Ian (2004). The Oxford Dictionary of Art. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860476-1. 
  • Dhanens, Elisabeth. Hubert & Jan Van Eyck. New York: Alpine Fine Arts Collection. ISBN 978-0-9144-2700-1. 
  • Ferrari, Simone (2013). Van Eyck: Masters of Art. Munich: Prestel. ISBN 978-3-7913-4826-1. 
  • Foister, Susan, Sue Jones and Delphine Cool (eds). Investigating Jan van Eyck. Turnhout: Brepols, 2000
  • Friedländer, Max J. Early Netherlandish Painting. Leiden: Praeger, 1967–1976. ASIN B0006BQGOW
  • Graham, Jenny. Inventing van Eyck: The Remaking of an Artist for the Modern Age. Oxford and New York: Berg, 2007
  • Harbison, Craig (1997). Jan van Eyck: The Play of Realism. Edinburgh: Reaktion Books. ISBN 978-0-9484-6279-5. 
  • Harbison, Craig. "Realism and Symbolism in Early Flemish Painting". The Art Bulletin, Volume 66, No. 4, December 1984
  • Jones, Susan Frances. Van Eyck to Gossaert. National Gallery. 2011. ISBN 978-1-85709-504-3.
  • Kemperdick, Stephan (2006). The Early Portrait, from the Collection of the Prince of Liechtenstein and the Kunstmuseum Basel. Munich: Prestel. ISBN 978-3-7913-3598-8. 
  • Koerner, Joseph (1996). The Moment of Self-Portraiture in German Renaissance Art. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-2264-4999-9. 
  • Kren, Thomas; McKendrick, Scott (eds) (2003). Illuminating the Renaissance: The Triumph of Flemish Manuscript Painting in Europe. Los Angeles: Getty Museum; Royal Academy of Arts. ISBN 978-1-9039-7328-8. 
  • MacCulloch, Diarmaid (2005). The Reformation: Europe's House Divided. London: Penguin Books. ISBN 978-0-1430-3538-1. 
  • Macfall, Haldane (2004). A History of Painting: The Renaissance in the North and the Flemish Genius Part Four. Whitefish, Montana: Kessinger Publishing, 15. ISBN 978-1-4179-4509-2. 
  • Nash, Susie (2008). Northern Renaissance art. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-1928-4269-5. 
  • Pächt, Otto (1994). Van Eyck and the Founders of Early Netherlandish Painting. New York: Harvey Miller. ISBN 978-1-8725-0181-9. 
  • Panofsky, Erwin (1971). Early Netherlandish Painting. London: Harper Collins. ISBN 978-0-0643-0002-5. 
  • Philip, Lotte Brand (1971). The Ghent Altarpiece and the Art of Jan van Eyck. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-6910-3870-4. 
  • Porras, Stephanie (2018). Art of the Northern Renaissance: Courts, Commerce and Devotion. London: Laurence King Publishing. ISBN 978-1-7862-7165-5. 
  • Seidel, Linda. "The Value of Verisimilitude in the Art of Jan Van Eyck". "Yale French Studies"; Contexts: Style and Values in Medieval Art and Literature, 1991
  • Smith, Jeffrey (2004). The Northern Renaissance (Art and Ideas). London: Phaidon Press. ISBN 978-0-7148-3867-0. 
  • Van Der Elst, Joseph (2005). The Last Flowering of the Middle Ages. Whitefish, MT: Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4191-3806-5. 
  • Ward, John. "Disguised Symbolism as Enactive Symbolism in Van Eyck's Paintings". Artibus et Historiae, Volume 15, No. 29, 1994
  • Wolff, Martha; Hand, John Oliver (1986). Early Netherlandish Painting. Princeton NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-5213-4016-8. 

Спољашње везе[уреди]