Јапанска лака крстарица Јахаги

Јапанска лака крстарица Јахаги
Лака крстарица Јахаги децембра 1943. године у Сасебу
Општи подаци
Каријера
Кобилица постављена	11. новембар 1941.
Поринут	25. октобар 1942.
Завршетак градње	29. децембар 1943.
Главне карактеристике
Депласман	6.758 тона стандардни депласман 8.670 тона пуни депласман
Дужина	174.10 m
Ширина	15.20 m
Газ	5.63 m
Погон	6 котла Канпон, снаге 100.000 КС
Брзина	35 чвора
Посада	730 официра и морнара
Наоружање	Топови: 6 × 152 mm, 4 × 76 mm, 32 × 25 mm Торпеда 8 × 610 mm Авиони: 2

Крстарица Јахаги (јап:矢矧 軽巡洋艦) је била трећи од четири брода серије јапанских лаких крстарица класе Агано, и коришћена је у Другом светском рату. Добила је име по реци Агано, која протиче кроз префектуре Нагано, Гифу и Аичи, Јапан.

Позадина

Лаке крстарице класе Агано, су биле намењене да служе као брзи, лако оклопљени командни бродови група разарача или подморница, и требало је да замене раније класе лаких крстарица које су изграђене одмах након Првог светског рата.

Служба

Рани период

Јахаги је грађена у бродоградилишту у Сасебу, и по завршетку комплетирања 29. децембра 1943. године, и краће обуке посаде, она је фебруара 1944. године пребачена у Сингапур ради патролирања код Линга острва. Маја месеца, Агано напушта Сингапур и одлази ка бази Тави Тави - Филипини, заједно са носачима авиона Таихо, Зуикаку и Шокаку, тешким крстарицама Мјоко и Хагуро и разарачима Асагумо, Исоказе, Ураказе, Таниказе, Миназуки, Хацузуки, Вакацуки, Акизуки и Шимоцуки.

Битке за Филипине

Јапанска операција „А-ГО“ је започела 13. јуна 1944. године, испловљавањем флоте из базе Тави Тави. Јахаги се налазила у саставу Озавиних „снага А“, које је требало да се супротставе америчкој петој флоти у једној „одлучујућој бици“ код Саипана, и била је заставни брод разарача Асагумо, Ураказе, Исоказе, Таниказе, Вакацуки, Хацузуки, Акизуки и Шимоцуки, а задак јој је био заштита носач авиона. Дана, 19. јуна 1944. године, јапански авиони са носач авиона нападају америчку оперативну ескадру ТФ-58, али губе велики број својих авиона у „Великом Маријанском лову на ћуране“. Током битке, крстарица Јахаги и разарач Ураказе спашавају 570 чланова посаде носач авиона Шокаку, који је торпедован и потопљен од америчке подморнице Кавала.

Крајем и јуна и почетком јула 1944. године, Јахаги се налазила у сувом доку у бази Куре, ради ремонта и модернизације. Тада су на њој постављена 2 троцевна против-авионска топа од 25 mm, чиме је број њихових цеви достигао 48, а постављени су и радари; Тип-13 за ваздушно осматрање и Тип-22 за површинско осматрање. Дана, 8. јула 1944. године, Јахаги напушта базу Куре, превозећи јапанске трупе, заједно са јаким снагама јапанске флоте, и плови до Сингапура.

Дана, 22. октобра 1944. године, Јапанци започињу операцију „ШО-ГО“ која доводи до битке у заливу Лејте, и крстарица Јахаги се налазила у секундарном делу централних снага вицеадмирала Курите, као заставни брод 10. флотиле разарача; Кијошимо, Новаки, Ураказе, Јукиказе, Хамаказе и Исоказе. У бици у Сибујанском мору, 24. октобра 1944. године, снаге „А“ су 11 пута нападнуте из ваздуха, од преко 250 авиона који су узлетали са америчких носача авиона из оперативне ескадре ТФ-38; Есекс, Лексингтон, Интрепид, Кабот, Френклин и Ентерпрајс. Том приликом, Јапанцима је потопљен бојни брод Мусаши, а оштећени су бојни бродови Јамато и Нагато, бојни крсташ Харуна, тешке крстарице Мјоко и Тоне, и 3 разарача, док је крстарица Јахаги прошла без оштећења. Такође и у бици код острва Самар, 25. октобра 1944. године, Јахаги пролази без оштећења. Дана, 26. октобра, централне снаге (снаге „А“) су прво нападнуте из ваздуха од 80 палубних авиона у близину острва Панај, а затим од 30 бомбардера Б-24 Либератор и на крају од 60 палубних авиона. Током ових напада, Јахаги нује погођена не једном, и стиже безбедно до Брунеја.

Крај јапанске морнарице

Дана, 16. новембра 1944. године, 10. флотила разарача је деактивирина, и Јахаги постаје заставни брод ново формиране 2. флотиле разарача, под командом контраадмирала Комуре Кеизоа. Истог дана, крстарица Јахаги добија наређење да се врати у Јапан ради преправке, и остаје у домаћим водама до марта 1945. године.

Крстарица Јахаги, 6. априла 1945. године, узима учешће у операцији „Тен-Го“ – напад на америчку инвазиону флоту код Окинаве. Јахаги заједно са бојним бродом Јамато и 8 разарача напушта у 16:00 сати базу Токујама и креће на своју самоубилачку мисију против америчке флоте.

Лака крстарица Јахаги под тешким ударима бомби и торпеда.

У 12:20 сати, 7. априла 1945. године, јапанску групу напада 386 америчких авиона (180 ловца, 75 бомбардера и 131 торпедних бомбардера) из оперативне ескадре ТФ-58.

У 12:46 сати, једно торпедо погађа крстарицу Јахаги у пределу машинског одељења, убијајући комплетно људство у том одељењу, и изазива потпуно заустављање брода. Непокретна крстарица, убрзо постаје лака мета за америчке авионе, и погођена је са најмање 6 торпеда и 12 бомби, током овог напада. Јапански разарач Исоказе је покушао да помогне крстарици Јахаги, али је и он нападнут, тешко оштећен и касније тоне. Крстарица Јахаги се преврће и тоне у 14:05 сати, заједно са 445 члана њене посаде. Контраадмирал Комура и капетан Хара су се налазили међу спашеним, и били су на разарачима Хацушимо и Јукиказе. Преживели са крстарице Јахаги су могли да виде у даљини како се Јамато још увек креће ка југу, борећи се против америчких авиона. Међутим, у стварноси, Јамато се налазио на само пар минута од потонућа.

Крстарица Јахаги је обрисана из списка флоте 20. јуна 1945. године.

Литература

• Браун, Дејвид (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Дул, Пол С. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Фајфер, Џорџ (2001). The Battle of Okinawa: The Blood and the Bomb. The Lyons Press. ISBN 978-1-58574-215-8. 
• Ховарт, Стивен (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Јенцура, Хансгеорг (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Вајтли, М. Џ. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 
• Хара, Тамеичи (1961). Japanese Destroyer Captain. Њујорк и Торонто: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-27894-4. 
• Скулски, Јануши (1989). The Battleship Yamato. Анаполис, Мериленд: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-019-8. 

Спољашње везе

• Паршал, Џон; Боб Хакет, Сендер Кингсеп, и Алин Невит. Крстарице класе Агано „Imperial Japanese Navy Page”. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Историја крстарице Јахаги