Јеврем Гудовић
Јеврем Гудовић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1835. |
| Место рођења | Лукавац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 5. април 1900. (64/65 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Јеврем Гудовић (Лукавац, 1835 — Београд, 5. април 1900[1]) је био српски рударски инжењер и министар.
Биографија[уреди | уреди извор]
Родио се у селу Лукавцу, у округу ваљевском. Његов отац, Павле Гудовић, је био писар код проте Матеје Ненадовића од 1827. до 1830. године, а потом срески начелник јасенички у Округу смедеревском, у Паланци (1852).
Основну школу учио је у Рабровици, а гимназију и Велику Школу у Београду. После тога послала га је Српска влада у Немачку на рударске науке. По повратку с наука, служио је најпре у министарству финансије, под којим је онда била и управа земаљских рудника. После је, више година, у Мајданпеку био пуномоћник управников, па онда начелник рударског одељења у министарству финансије.
Гудовић се 1863. оженио Софијом, кћерком Стевче Михаиловића. Имали су синове Стевана, Михаила, Владислава и кћерке Милеву, Василију и Катарину.
Године 1880. Гудовић је ушао у Владу Милана Пироћанца, као министар грађевина, где остаје до 1882. године. Доцније је имао то министарсво и у влади Илије Гарашанина где је остао до 1885. године. Под Гудовићем је почет да се гради Нови краљевски двор, и Прва српска жележница. За његовог другог мандата је пуштен први, свечани воз, на прузи Београд-Ниш.
Изишавши из министарства, Гудовић је добио пензију и живео код своје куће до 5. априла 1900. када је изненада умро.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Српски биографски речник, том 2, Матица српска, Нови Сад 2006. године, одредница „Гудовић, Јеврем“. ISBN 978-86-83651-62-7. стр. 865–866.
Литература[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за политичаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |