Језеро Очага

Координате: 44° 23′ 25″ С; 20° 14′ 13″ И / 44.3903052° С; 20.2370655° И / 44.3903052; 20.2370655
С Википедије, слободне енциклопедије
Језеро Очага
Координате44° 23′ 25″ С; 20° 14′ 13″ И / 44.3903052° С; 20.2370655° И / 44.3903052; 20.2370655
Типвештачко језеро
Земље басена Србија
Површина0,12[1] km2
Прос. дубина6 m
Макс. дубина6 m
Над. висина157 m
Језеро Очага на карти Србије
Језеро Очага
Језеро Очага
Водена површина на Викимедијиној остави

Језеро Очага је вештачко језеро на територији општине Лазаревац, у околини Лазаревца,[2] на шездесет километара од Београда, са десне стране Ибарске магистрале.[3] Налази се у оквиру Спортско-рекреативног центра „Колубара“[4] и настало је уређивањем површинске девастације Рударског басена лигнита „Колубара“.[3] Постоје Нова и Стара Очага.[5]

Нова Очага[уреди | уреди извор]

Језеро је прављено за купање и има бетонско дно.[2] Дубина му је 6 метара, а капацитет око 6.000 купача дневно.[6] На једном делу се налази уређена шљунковита плажа[3]. Снабдева се изворском водом, која се свакодневно филтрира и контролише.[2]

Језеро краси вештачки гејзир за чију су израду због променљивог нивоа воде примењена атипична решења. Постоје две олимпијске скакаонице на по три нивоа[6] и тобоган са базеном[7]. У језеру је могуће играти ватерполо и кошарку у води. У близини су урађени и терени за одбојку на песку и мали фудбал на трави. За децу постоји посебно игралиште направљено од природних материјала.[3]

Око целог језера налази се стаза за шетњу, уређене зелене површине, велики храстови, око којих су засађене цветне ронделе. Постављене су клупе са столовима, као и ресторан[3], чија башта излази на обалу језера[8]. Испред језера има одличан паркинг за све посетиоце.[8]

Цео комплекс је осветљен[6]. На платоу поред језера одржавају се за културне манифестације: концерти, забаве, такмичења и др,[3] због чега је језеро постало једно од средишта јавног живота Лазаревчана.[5] Језеро је посебно посећено у летњим месецима.[3]

Мада има рибе, од најситнијих, до капиталних примерака амура, пецање није могуће, с обзиром да рибе служе за успостављање равнотеже екосистема[3]. Риболов је дозвољен само са друге стране ограде, у језеру Стара Очага.[8]

Стара Очага[уреди | уреди извор]

Језеро Стара Очага се налази у наставку, северно од Нове Очаге. Дугачко је 800, а широко око 40 метара[9] и има облик канала.[9] Около су направљене банкине, обала је раскрчена, а језеро очишћено од блата и грања, тако да је изузетно чисто. Вештачки је порибљавано шараном и амуром.[9] а у њему живе и бројни примерци беле рибе, као што су бабушка, деверика, бодорка.[3] У околини живе роде и чапље.[9]

Језеро је погодно за риболов. Годишња дозвола за пецање се може набавити у просторијама Риболовачког друштва „Колубара“ у центру Лазаревца, а дневна дозвола се купује на самом језеру.[9]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lakes in Serbia: Ocaga Lake, 21. 7. 2012, Приступљено 4. 1. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2012)(језик: енглески)
  2. ^ а б в „24 сата: Скривена излетишта на ободима града, Д. Милићевић”. 24sata.rs. 23. 3. 2012. Архивирано из оригинала 27. 07. 2013. г. Приступљено 4. 1. 2013. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з „Београдска језера: Језеро Очага”. beogradskajezera.com. Архивирано из оригинала 28. 12. 2012. г. Приступљено 4. 1. 2013. 
  4. ^ РБ Колубара: Нико није запостављен, 28. децембар, 2011[мртва веза], Приступљено 4. 1. 2013.
  5. ^ а б „Политика: Језера као замућена огледала Београда, Далиборка Мучибабић – Владимир Вукасовић”. politika.rs. 6. 5. 2012. Приступљено 4. 1. 2013. 
  6. ^ а б в Еколошки билтен: Језеро Очага. pp. 40, април-јун 2012 Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2013), Приступљено 4. 1. 2013.
  7. ^ Андроид водич: Језеро Очага, Језера и водопади, Крагујевац Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 4. 1. 2013.
  8. ^ а б в Београдски излети: Језеро Очага, 29. април 20012 Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2012), Приступљено 4. 1. 2013.
  9. ^ а б в г д „Глас Јавности: Порибљава се Стара Очага”. glas-javnosti.rs. 7. 9. 2007. Приступљено 4. 1. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]