Јелисавета Багрјана
Јелисавета Багрјана | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 29. април 1893. |
| Место рођења | Софија, Бугарска |
| Датум смрти | 23. март 1991. (97 год.) |
| Место смрти | Софија, Бугарска |
Јелисавета Багрјана, позната међу пријатељима као Лиса Багрјана је бугарска песникиња, ауторка дечијих књига и преводилац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Јелисавета Багрјана рођен је 29. априла 1893. године у чиновничкој породици у Софији. Једну годину живи са својом породицом у Трнову, где пише своје прве песме (1907—1908). Завршила је средњу школу у Софији 1910. године, а годину дана је била наставница у селу Афтане (данас Недјалско), где је добила непосредне утиске из живота бугарског села. У периоду 1911−1915. Јелисавета Багрјана студирала је словеначку филологију на Софијском универзитету.[1]
Године 1919. удаје се за капетана Ивана Шапкаревим и рађа сина Љубомира Шапкарева. Године 1925. упознала је Бојана Пенева. Он се бави питањима поезије и води семинар о овом питању. Багрјана под његовим утицајем почиње да пише са слободним стихом и ритмом. Багрјана напушта свој дом, живи у приватним просторима, а 1926. године разводи се. Багрјана је умрла 23. марта 1991. у Софији, месец пре него што је имала 98 година.[1]
Стваралаштво[уреди | уреди извор]
Дуги стваралачки пут Јелисавете Багрјане пролази кроз различите идеолошке и уметничке задатке и описује неке од својих трансформација. Ово је очигледно у њеним песмама "Звезда морнара" и "Људско срце" песника из 1930-их година, где је некад ведра лирска опијеност, која је изражена у карактеристичној широкој и глаткој мелодији стиха, замењена гласинама и тугом интелектуалности, која почиње да сломи класичне песме. Стил Јелисавета Багрјане је комбинација популарног народног вокалног речника и модерних песничких средстава - комбинација традиције и модерности. Објављује под псеудонимом Елизабетх Б., Елисавета Бленова, Никиа Долце, Микаела и Багриана. Текстови Елисавете Багриана преведени су на 30 језика.[2]
Галерија песама:
- Вечни и Свети, 1927.
- Права година, 1931.
- Звезда морнара, 1931.
- Људско срце, 1936.
- Пет звезда, 1953.
- Од плаже до обале, 1963.
- Фалсификати, 1972.
- Светле сенке, 1977.
- На обали времена, 1983.
Почасти[уреди | уреди извор]
Добитница је Златне медаље Међународне асоцијације песника у Риму (1969). Добитница је титула "Херој Народне Републике Бугарске" 1983. Године 1943., 1944. и 1945. номинована је од стране Стефана Младена за Нобелову награду за књижевност.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Rechnik po nova bŭlgarska literatura : 1878-1992. Shishkova, Magdalena., Beli︠a︡eva, Sabina., Dachev, Miroslav., Шишкова, Магдалена., Беляева, Сабина., Дачев, Мирослав. (1. изд.). Sofii︠a︡: Izd-vo Khemus. 1994. ISBN 978-954-428-061-1. OCLC 32822955.
- ^ White, Elizabeth (2005). „Собственность на землю в России: История и современность ред. по Д. Ф. Аяцкова”. Ab Imperio. 2005 (1): 407—411. ISSN 2164-9731. doi:10.1353/imp.2005.0039.
Литература[уреди | уреди извор]
- Rechnik po nova bŭlgarska literatura : 1878-1992. Shishkova, Magdalena., Beli︠a︡eva, Sabina., Dachev, Miroslav., Шишкова, Магдалена., Беляева, Сабина., Дачев, Мирослав. (1. изд.). Sofii︠a︡: Izd-vo Khemus. 1994. ISBN 978-954-428-061-1. OCLC 32822955.
