Јефим Богољубов
| Јефим Богољубов | |
|---|---|
 Јефим Богољубов 1925. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. април 1889. |
| Место рођења | Кијев, Украјина |
| Датум смрти | 18. јун 1952. (63 год.) |
| Место смрти | Триберг им Шварцвалд, Немачка |
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 |              | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
1. d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 Lb4+
Јефим Богољубов (рус. Ефим Дмитриевич Боголюбов; рођен је 14. априла 1889. у Кијеву, Украјина, а умро 18. јуна 1952. у месту Триберг им Шварцвалд у Немачкој) је био украјински велемајстор.
Када имам беле фигуре побеђујем јер имам беле фигуре. Када имам црне фигуре побеђујем јер сам Богољубов.
Био је водећи украјински шахиста. Емигрирао је у Немачку 1926. а 1951. добија од ФИДЕ титулу велемајстора.
Играо је мечеве за титулу шампиона света два пута, оба пута против Александра Аљехина. Први пут је изгубио са скором 15½-9½, а други пут са 15½-10½.
Бого-Индијско шаховско отварање је названо по Богољубову: 1. д4 Сф6 2.ц4 е6 3.Сф3 Лб4+.
Шаховска каријера[уреди | уреди извор]
- 1911. дели прво место на шампионату Кијева, и дели девето и десето место у Санкт Петербургу (сверуски аматерски турнир на коме побеђује Степан Левитски).
- 1912. у Вилни заузима друго место иза Карела Хромадке.
- 1913. у Санкт Петербургу заузима осмо место (сверуски мајсторски турнир, шампионат Русије на коме побеђују Александар Аљехин и Арон Нимцович).
Први светски рат[уреди | уреди извор]
1914. (у јулу/августу) игра турнир у Манхајму и заузима 8-9 место. Нажалост, турнир је био прекинут. Пошто је објављен рат Русији, 11 руских шахиста интернирано је за Немачку (Аљехин, Богољубов, Богатирчук, Фламберг, Копелман, Малитин, Рабинович, Романовски, Сабуров, Селесњев, Вајнштајн). У септембру 1914. њих четворо (Аљехин, Богатирчук, Сабуров и Копелман) су били ослобођени и дозвољено им је да се преко Швајцарске врате у домовину. Руски интернисти играли су осам турнира, први у Баден-Бадену (1914) а све остале у Трибергу (1914-1917). Богољубов заузима друго место иза Александра Фламберга у Баден-Бадену и побеђује на пет турнира у Трибергу.
Наставак успешне каријере[уреди | уреди извор]
После Првог светског рата победио је на многим међународним турнирима:
- 1919. у Берлину,
- 1920. у Стокхолму,
- 1921. у Килу.
- 1923. делио је треће место у Карлсбаду.
- 1924. Богољубов се враћа у Русију (тада СССР) и два пута побеђује на шампионату Совјетског Савеза (1924 и 1925).
- 1925. на турниру у Вроцлаву побеђује као и
- 1925. у Москви испред Емануела Ласкера[1] и Капабланке[2].
Емиграција у Немачку[уреди | уреди извор]
(1. 4. 1889 – 18. 6. 1952)
- 1926. емигрира у Немачку.
- 1926. у Берлину побеђује испред Акибе Рубинштајна[3].
- 1928. и 1928/29. побеђује два меча против Макс Евеа[4] у Холандији.
- 1929. и 1934. игра мечеве за светског првака против Александра Аљехина и оба пута губи.
- 1931. игра за репрезентацију Немачке на првој табли на четвртој шаховској олимпијади у Прагу. Добија индивидуалну сребрну медаљу.
- 1930. у Сан Рему дели друго место са Нимцовићем иза Аљехина.
- 1931. у Стокхолму такође дели друго место са Штолцом иза Исака Кашдана.
- 1933. У Бад Пирмонту побеђује.
- 1935. побеђује у Бад Нојхајму и Бад Сарову,
- 1935. дели прво место у Берлину.
- 1936. дели прво место у Бад Елстеру.
- 1937. дели прво место у Бад Елстеру.
- 1937. у Бремену побеђује.
- 1938. побеђује у Бад Елстеру.
- 1939. побеђује у Штутгарту (I европски турнир)
Други светски рат[уреди | уреди извор]
За време Другог светског рата изгубио је меч од Евеа у Крефелду 1941, и играо нерешено у мини мечу с Аљехином у Варшави, 1943. Такође је играо на неколико турнира у Немачкој и на окупираним територијама. 1940. побеђује у Берлину и дели прво место са Антоном Колером у Кракову. 1941. био је четврти у Минхену (II европски турнир, Штолц је био победник), заузима треће место иза Аљехина и Паула Феликса Шмита у Кракову. 1942. је пети у Салзбургу (Аљехин је победник), дели од 3-5 места у Минхену (I европски шаховски шампионат, Аљехин побеђује), заузима треће место у Варшави. 1943. је четврти у Салзбургу (побеђују Паул Керес и Аљехин) и дели друго место у Криници. 1944. побеђује испред Фјодора Богатирчука у Радому.
Нови шаховски успеси после рата[уреди | уреди извор]
После Другог светског рата је живео у Западној Немачкој.
- 1947. побеђује на турнирима Линебургу и Каселу.
- 1949. побеђује у Бад Пирмонту (трећи шампионат Западне Немачке у шаху) и дели прво место са Елмарсом Земгалисом у Олденбургу.
- 1951. побеђује у Аугзбургу и Сарбрикену.
- 1951. добија титулу интернационалног велемајстора од шаховске федерације ФИДЕ.
Бого-Индијско шаховско отварање је названо по Богољубову: 1. d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 Lb4+.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Богољубов – Ласкер”. Chessgames.com. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ „Богољубов - Рубинштајн”. Chessgames.com. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ „Капабланка – Богољубов”. Chessgames.com. 26. 11. 1926. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ „Богољубов - Еве”. Chessgames.com. Приступљено 2. 11. 2017.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
