Јужнобачки управни округ
| Јужнобачки управни округ | |
|---|---|
| Држава | |
| Регион | Војводина |
| Историјске области | јужна Бачка, северни Срем |
| Админ. центар | Нови Сад |
| Површина | 4.016 km2 |
| Становништво | 2022.[1] |
| — број ст. | 607.178 |
| — густина ст. | 151,19 ст./km2 |
| Позивни број | +381 (0)21 |
| Општине и градови | 12 Бач Бачка Паланка Бачки Петровац Беочин Бечеј Врбас Жабаљ Град Нови Сад Сремски Карловци Србобран Тител Темерин |
| Број насеља | 77 (16 градских и 61 сеоских) |
| Званични веб-сајт | |
Јужнобачки округ се налази у Панонској низији, у јужној Бачкој и северном Срему. Површина округа је 4.016 km² (18,7% територије Војводине, 4,5% територије Србије). Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 607.178 становника[1]
Седиште округа је и административни центар Аутономне Покрајине Војводине, Нови Сад.[2]
Градови и општине
[уреди | уреди извор]Јужнобачки управни округ са седиштем у Новом Саду, обухвата територију Града Новог Сада и општина: Бачки Петровац, Бачка Паланка, Сремски Карловци, Темерин, Тител, Беочин, Бечеј, Бач, Врбас, Жабаљ и Србобран.[3]
-
Јужнобачки округ у Војводини
-
Градови и општине Јужнобачког округа
| Површина у km² | Број насеља | Број становника према попису из 1991 | Број становника према попису из 2002 | Број становника према попису из 2011 | Број становника према попису из 2022[1] | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Јужнобачки округ | 4.016 | 77 | 543.878 | 593.666 | 615.371 | 607.454 |
| Бач | 365 | 6 | 16.559 | 16.268 | 14.405 | 11.619 |
| Бачка Паланка | 579 | 14 | 58.037 | 60.966 | 55.528 | 48.667 |
| Бачки Петровац | 158 | 4 | 15.293 | 14.681 | 13.418 | 11.631 |
| Беочин | 186 | 8 | 14.693 | 16.086 | 15.726 | 11.631 |
| Бечеј | 486 | 5 | 42.111 | 40.987 | 37.351 | 30.968 |
| Врбас | 376 | 7 | 45.803 | 45.852 | 42.092 | 36.957 |
| Жабаљ | 400 | 4 | 25.404 | 27.513 | 26.134 | 24.036 |
| Нови Сад | 699 | 16 | 261.121 | 299.294 | 341.625 | 367.121 |
| Србобран | 284 | 3 | 17.172 | 17.855 | 16.317 | 14.478 |
| Сремски Карловци | 51 | 1 | 7.403 | 8.839 | 8.750 | 7.925 |
| Темерин | 170 | 3 | 24.386 | 28.275 | 28.287 | 25.932 |
| Тител | 262 | 6 | 15.896 | 17.050 | 15.738 | 14.111 |
Етничке групе
[уреди | уреди извор]
| Етничка група |
попис 2002 | попис 2011 | ||
|---|---|---|---|---|
| Број | % | Број | % | |
| Срби | 409.988 | 69,06% | 445.270 | 72,36% |
| Мађари | 55.128 | 9,29% | 47.850 | 7,78% |
| Словаци | 27.640 | 4,66% | 24.670 | 4,01% |
| Црногорци | 17.340 | 2,92% | 11.378 | 1,85% |
| Роми | 6.053 | 1,02% | 10.482 | 1,70% |
| Хрвати | 12.040 | 2,03% | 10.022 | 1,63% |
| Русини | 7.443 | 1,25% | 6.974 | 1,13% |
| Југословени | 15.959 | 2,69% | 3.642 | 0,59% |
| Укупно | 593.666 | 615.371 | ||
Култура
[уреди | уреди извор]Прве српске основне школе подигнуте су у Бечеју и Змајеву 1703. године, а у Сремским Карловцима прва српска гимназија 1791. године.
У Новом Саду се налази седиште Матице српске, најстарије културно-научне установе српског народа. Матица српске је основана у Пешти, а у Нови Сад пресељена је 1864. године. У Новом Саду се налази и Српско народно позориште, подигнуто 1861. године.
Привреда
[уреди | уреди извор]У Јужнобачком округу развијена је хемијска индустрија и прерада нафте, индустрија машина, алата и електропорцелана, текстилна индустрија, прехрамбена индустрија и грађевинарство. Од пољопривредних култура гаје се пшеница, кукуруз, соја, сунцокрет и шећерна репа.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ 381info.com <predrag@011info.com>. „Južnobački okrug Srbija”. 381info.com (на језику: српски). Приступљено 2026-02-04.
- ^ „Уредба о управним окрузима”. Параграф. Приступљено 24. 1. 2022.
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији” (PDF). Републички завод за статистику. Приступљено 24. 1. 2022.