Ј (ћириличко)

Ћириличко слово Ј


Слова словенских језика
А	А́	А̀	А̄	Б	В	Г
Ґ	Ѓ	Д	Ђ	Е	Ѐ	Е́
Е̄	Ё	Є	Ж	З	З́
Ѕ	И	Ѝ	И́	І	Ї
Й	Ј	К	Ќ	Л	Љ
М	Н	Њ	О	О́	О̀
Ō	П	Р	С	С́	Т
Ћ	У	Ў	Ф	Х	Ц
Ч	Џ	Ш	Щ	Ъ	Ы
Ь	Э	Ю	Я
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ	Ҕ
Ӻ	Ӷ	Г̧	Г̑	Ԁ	Ԃ
Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ	Ӂ
Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ	З̌
З̱	З̣	Ԑ	Ӡ	З́	Ԇ
Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ	Ӄ
Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ	Ӆ
Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ	Ӊ
Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ	Ԋ
Ӧ	О̃	Ө	Ӫ	Ҩ	Ԥ
Ҧ	Ҏ	Р̌	Ԗ	Ҫ	Ԍ
Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ	Ӳ
Ү	Ү́	Ұ	Х̑	Ҳ	Ӽ
Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ	Ӵ
Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ	Ҿ
Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ	Э̆
Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄	Є̈
Я̆	Я̄	Я̆	Я̈	Ԙ	Ԝ
Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ	Ѿ	Ҁ
Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ	Ѧ	Ѫ	Ѩ
Ѭ	Ѯ	Ѱ	Ѳ	ֹѴ	Ѷ
Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ	Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ
Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ	ꙮ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Слово Ј је једанаесто слово српске ћирилице, које је увео Вук Караџић када је писао „Српски рјечник“. Када је Вук из латинице преузео ово слово, наишао је на јак отпор свештенства, па и самог кнеза Милоша. Најоштрији противник је био Јован Хаџић, тадашњи велики књижевник. Поред слова Ј, у Првом српском рјечнику први пут су се појавила и слова љ, њ, ђ, ћ, џ.

Ниједна друга промена азбуке није била више нападана од стране Вукових противника. Средином 19. века, код његове куће у Будиму, Јована Берића је питао шта ће учинити Вуку због његове ј, на шта му је стари и понизан пештки трговац одговорио мирно — „Jа би му пребио и другу ногу!”. ^[1]

Слово Ј је, према фонетици: