Љубомир Недић

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубомир Недић
Датум рођења(1858-04-25)25. април 1858.
Место рођењаБеоград
 Кнежевина Србија
Датум смрти29. јул 1902.(1902-07-29) (44 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Србија

Љубомир Недић (Београд, 25. април 1858 — Београд, 29. јул 1902) је био српски критичар.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Године 1878. уписао се на универзитет у Лајпцигу, а докторирао је 1884. Годину дана боравио је и у Енглеској. Радио је као професор филозофије на Великој школи у Београду.[2] Покренуо је 1895. године књижевни часопис Српски преглед. Због болести пензионисан је 1899, а умро је три године касније.

Иако је по струци био логичар определио се за критику у последњој деценији живота, а најактивнији је био неколико година пред смрт. Недић је први српски критичар који одлучно раскида са сентиментално-патриотским, филолошким и позитивистичким приступом књижевном делу који су били актуелни у српском књижевном романтизму. Њега не занима биографија писца, његово политичко опредељење, друштвене прилике у којима ствара и живи или било која друга некњижевна чињеница, већ свој суд базира искључиво на вредности самог књижевног дела. Такав принцип у критици назван је естетски принцип, који ће касније преузети и усавршити Богдан Поповић.

Недић је сматрао да само праведна и строга критика може да помогне нашој књижевности да се развије, па је зато поставио високо своје критичарске критеријуме. У тој строгости Недић је дела неких признатих и слављених писаца негативно оценио, између осталих и песме Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића. Веома је похвално говорио о поезији Војислава Илића. И поред грешака које му се спочитавају Недић се данас сматра зачетником модерне српске критике.

Поред књижевне критике Недић се бавио и превођењем. На српски језик је превео роман Оливера Голдсмита Векфилдски свештеник и књигу Куково путовање око света.[2] Срђ је о њему писао. [3]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • О хипнотизму (1888)
  • О сну и сновима (1888)
  • О софизмима (1889)
  • Из новије српске лирике (критичке студије) (1893)
  • О правопису и интерпункцији (1894)
  • Новији српски писци (критичке студије) (1901)
  • Критичке студије, књига прва (постхумно, 1910)
  • Целокупна дела, у две књиге (постхумно, 1929. и 1932)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 560—651. 
  2. ^ а б „Биографија: Љубомир Недић”. Опуштено. Приступљено 30. 1. 2019. [мртва веза]
  3. ^ Srđ. Dubrovnik. 1902. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубомир_Недић&oldid=27490580”