Света мученица Људмила

С Википедије, слободне енциклопедије
Света мученица Људмила
Света мученица Људмила
Датум рођења860.
Место рођењаМјелњик
Датум смрти921.
Место смртиТетин
СупружникБорживој I
РодитељиСлавибор

Света мученица Људмила (чеш. Svatá Ludmila; 860. — 15. септембар 921) је била лужичкосрпска принцеза,[1] кћерка кнеза Славибора,[2] супруга кнеза Боривоја из династије Пшемисловића, првог хришћанског кнеза Чешке. У житију Св. Људмиле, овако се појашњава њено порекло: "Благословена Људмила била је из српске земље, кћерка српскога кнеза." (чеш. "Blahoslavená Ludmila byla ze země srbské, knížete srbského dcera.").[1]

Заједно са мужем је око 871. примила је хришћанство од Светог Методија, тада архиепископа суседне Моравије. Због тога су неко време били у прогонству. Након што су се вратили у Чешку родила је сина Спитигнева, који је владао после Боривојеве смрти. Боривој и Људмила су саградили многе цркве и прошили хришћанство у Чешкој која је у то време била још увека паганска.

Спитигнева је наследио његов брат Вратислав. Када је 921. године Вратислав умро, Људмила је постала регент његовом сину Вацлаву. Утицај Људмиле на Вацлава је изазвао љубомору његове мајке Драхомире, која је организовала убиство Људмиле. Вјенцеслав је због тог злочина своју мајку прогнао.

Света Људмила је мученички пострадала 917. године у граду Тетину у шездесет првој години живота.

Њен унук кнез Вацлав пренео је њене мошти у Цркву Светог Георгија, у Праг где и сада почивају.

Православна црква прославља Свету Људмилу 16. септембра по јулијанском календару.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Prolog o svaté Ludmile”. texty.citanka.cz. Приступљено 2024-01-23. 
  2. ^ „Fuit in provincia Boemorum”. texty.citanka.cz. Приступљено 2024-01-23. 
  3. ^ „Света мученица Људмила”. Вечити православни календар (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Pekar, J., Die Wenzels- und Ludmilla-Legenden und die Echtheit Christians (Prag, 1906).
  • Christianus Monachus, "Vita et Passio sancti Venceslai et sanctae Ludmilae avae eius," in Magnae Moraviae Fontes Historici (Brno, 1967), 186-199.
  • Ingham, N. W., "The Lost Church Slavonic Life of Saint Ludmila," in Studia Slavica Mediaevalia et Himanistica. Riccardo Piccio dicata. T. 1-2 (Roma, 1986), 349-360.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]