Пређи на садржај

Њујоршки плавци

С Википедије, слободне енциклопедије
Њујоршки плавци
Лого серије Њујоршки плавци
Жанркрими, драма
ФорматТелевизијска серија
АуторДејвид Милч, Стивен Бочко
УлогеДејвид Карусо
Денис Франц
Џејмс Мекданијел
Шери Стрингфилд
Ејми Бренеман
Николас Туртуро
Шерон Лоренс
Гордон Клап
Гејл О'Грејди
Џими Смитс
Џастин Мисели
Ким Дилејни
Андреа Томпсон
Рик Шродер
Бил Брохтрап
Хенри Симонс
Гарсел Бове
Шарлот Рос
Есаи Моралес
Марк-Пол Госелар
Џеклин Обрадорс
Џон Ф. О'Донохју
Кури Грејем
Бони Сомервил
Земља САД
ЛокацијаЊујорк, САД
Језикенглески
Број сезона12
Број епизода261 (списак епизода)
Време трајања45 минута
ПродукцијаСтивен Бочко продакшнс
20 Телевижн
Твенти Сенчури ФОкс
Дистрибуција20 Телевижн
Емитовање
ЕмитерЕј-Би-Си
Прво
приказано на		Еј-Би-Си
Премијерно
приказивање		21. септембар 1993. — 1. март 2005.
Емитовање у Србији
ЕмитерБК ТВ
Фокс крајм

Њујоршки плавци (енгл. NYPD Blue) америчка је криминалистичка серија чија је радња смештена у Њујорку у измишљеној 15. станици. Серија је награђена Емијем. Аутори серије су Дејвид Милч и Стивен Бочко, а инспирацију је пружило Милчово пријатељство са Билом Кларком, бившим чланом њујоршке полиције (који је после постао један од продуцената серије). Епизоде су се премијерно приказивале на каналу Еј-Би-Си од 21. септембра 1993. до 1. марта 2005. Била је то најдуже емитована једночасовна драмска серија ABC-а у ударном термину све док је није надмашила серија Увод у анатомију 2016. године.[1]

Серија Њујоршки плавци дочекана је са критичким признањима, хваљена је због своје суровости и реалистичног приказа личног и професионалног живота глумаца. Међутим, серија је изазвала контроверзе због приказивања голотиње и алкохолизма. Године 1997, „Искрене исповести“ (четврта епизода прве сезоне), коју је написао Арт Монтерастели, а режирао Чарлс Хејд, рангирана је на 36. месту списка „100 највећих епизода свих времена“ часописа „ТВ Водич“.[2] Године 2009, „Срца и душе“ (пета епизода шесте сезоне), последња епизода у којој је Џими Смитс био у главној постави, котирана је на 30. место на списку „100 највећих епизода свих времена“ часописа „ТВ Водич“.

Серија је у Србији емитована на БК телевизији (2000—2005).

Улоге

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак ликова серије Њујоршки плавци

Опис

[уреди | уреди извор]

Серија прати рад детектива из измишљене 15. станице. Детективи су Џон Кели (сезоне 1−2), Енди Сиповиц, Џејмс Мартинез (сезоне 1−7), Џенис Ликалси (сезоне 1−2), Грег Медавој, Боби Симон (сезоне 2−6), Адријан Лесњак (сезоне 2−3), Дајен Расел (сезоне 2−8), Џил Киркендал (сезоне 4−7), Дени Соренсон (сезоне 6−8), Болдвин Џоунс (сезоне 7−12), Кони Мекдауел (сезоне 8−11), Џон Кларк мл. (сезоне 9−12), Рита Ортиз (сезоне 9−12) и Лора Марфи (12. сезона). Детективи су били под вођством надређених, поручника Артура Фенсија (сезоне 1−8), Тонија Родригеза (сезоне 8−11) и Томаса Бејла (12. сезона) и наредника Едија Гибсона (11. сезона). Одељење је имало личне административне помоћнике (ЛАП) Дону Абандандо (сезоне 1−3) и Џона Ирвина (сезоне 2−3, 5−12). Полицијска станица је сарађивала са тужилаштвом које су представљали помоћници окружног тужиоца (ПОТ) Лора Мајклс (1. сезона), Силвија Костас (сезоне 1−6) и Валери Хејвуд (сезоне 8−11).

Продукција

[уреди | уреди извор]

Филм, који су продуцирале компаније 20th Century Fox и Steven Bochco Productions, првенствено се снимао у ширем подручју Лос Анђелеса. Серија је снимана у Њујорку, али само за спољне кадрове који су користили знаменитости Њујорка. У последњој сезони, серија је снимана само у Лос Анђелесу како би се уштедео новац.[3]

Серија је снимљена на филму и кадрирана у односу 16:9 од прве епизоде, иако није емитована у HD резолуцији све до 9. сезоне. Године 2016, првих осам сезона је ремастеровано у HD слику резолуције 2K за употребу у будућим репризним и стриминг издањима.[4] Једноипочасовне варијанте епизода „Изгубљени Израел“, „Медени месец на Вијагриним водопадима“ и „Срца и душе“ нису биле укључене у овај пројекат и доступне су само на DVD издањима као епизоде ​​стандардне дефиниције 4:3. Ремастеризована издања користе 60-минутне варијанте тих епизода.

Спољашњи снимци 15. испоставе округа коришћени су из зграде 9. испоставе округа у улици Источна 5 у Њујорку која је такође коришћена у серији Коџак.[5]

  • Стивен Бочко – извршни продуцент/сценариста
  • Дејвид Милч – извршни продуцент/сценариста
  • Парис Барклеј – главни продуцент/редитељ
  • Стивен ДеПол – главни продуцент/редитељ
  • Мет Олмстед – извршни продуцент/сценариста
  • Николас Вутон – извршни продуцент/сценариста
  • Бил Кларк – извршни продуцент/сценариста
  • Марк Тинкер – извршни продуцент/редитељ
  • Ханс ВанДорневард – извршни продуцент
  • Вилијам М. Финкелштајн – извршни продуцент
  • Грегори Хоблит – извршни продуцент/редитељ
  • Кети Бејтс – редитељка
  • Леонард Гарднер – продуцент/сценариста
  • Мајк Пост – композитор
  • Едвард Роџерс – композитор

Серија је у почетку била средство за развој популарности Дејвида Каруса.[6][7] Џон Кели је био главни лик, а прва сезона се вртела око њега и његовог пословног и личног живота. Промотивни снимци за серију приказивали су Каруса у првом плану, а други ликови из прве сезоне кренули су иза њега. У другој сезони је Џон Кели отишао, а серија је након тога изграђена око глумачке поставе.

Денис Франц, као Енди Сиповиц, ветеран њујоршке полиције, еволуирао је у главног лика серије који је све више преузимао менторску улогу другим ликовима како је серија одмицала. Међу његовим колегама били су (друга сезона и надаље) Џими Смитс као детектив Боби Симон (1994–1998), Рик Шродер као детектив Дени Соренсон (1998–2001) и Марк-Пол Госелар као детектив Џон Кларк млађи (2001–2005).

Музика

[уреди | уреди извор]

Серија је користила инструменталну тему плодног ТВ композитора Мајка Поста која се није мењала током трајања серије. Тема почиње аранжманом за удараљке који подсећа на звук воза њујоршке подземне железнице који полази са станице, а затим се наставља мелодијом којом доминира обоа, под утицајем ирско-америчке музике која се користи на свечаностима њујоршке полиције.[8] Свака епизода је имала хладну почетну сцену након чега је следила тематска песма у пуној дужини током уводне шпице. Хладна почетна сцена и прелази између сцена користили су кратке инструменталне паузе које подсећају на главну тему. Како је серија одмицала, музички почетак хладних почетних сцена је постајао дужи. До седме сезоне, свака епизода је почињала брзом монтажом типичних сцена са улица Менхетна које нису повезане са ликовима серије уз све сложенију комбинацију скет певања и инструменталне музике која се врти око главне теме. Специфичне варијације су биле оригиналне за сваку епизоду и нису поново коришћене. Неке посебно драматичне или сцене без дијалога су компоноване током одређених епизода, али иначе је главни део сцена користио само ограничену дијегетичку музику. Део главне теме је поново свиран током одјавне шпице.

Радња

[уреди | уреди извор]

1. сезона

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Њујоршки плавци (1. сезона)

Џон Кели и Енди Сиповиц су детективи из 15. станице. Сиповиц је старији партнер и алкохоличар који пије и на послу и ван дужности и његово понашање изазива сумњу да партнерство неће још дуго трајати. Кели доста утиче на свог партнера, али постаје забринут Сиповицевим понашањем. Уз алкохололизам, Сиповиц је негативан, женомрзац, хомофобичан и пун предрасуда. На почетку Сиповица је упуцао осумњичени кога је нанао и понизио раније. То је довело до одлуке да се отрезни и сачува свој посао. Док му се партнер опорављао, шеф одељења Артур Фенси спојио је Келија са младим детективом из Одељења против злочина Џејмсом Мартинезом.

Келијев лични живот није помамљен. Пролази кроз развод са женом Лором и тренутно је увези са униформисаном полицајаком Џенис Ликалси. Да се ствар закомпликује даље, Ликалсиног оца плаћа мафијашки шеф Анђело Марино. Ликалсијева је, у покушају да заштити оца, наредила да "убију" Келија. У место тога, онва је убила Марина и последице се враћају и по њу и по Келија.

Сиповиц се, у међувремену, отрезнио и започео везу са ПОТ Силвијом Костас док је други детектив из одељења Грег Медавој, који је ожењен, започео везу са одељенском личном административном помоћницом Доном Абандандо.

2. сезона

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Њујоршки плавци (2. сезона)

Ликалсијева је проглашена кривом за убиство Марина и његовог возача и добила је двогодишњу казну у 2. епизоди. Због везе са Ликласијевом и раширеној причи да је скривао доказе који би могли да јој дају дужу казну, Кели је пребачен из 15. и изабрао је да оде из одељења у 4. епизоди. Њега је заменио Боби Симон у 5. епизоди, удовац који је раније радио као возач полицијског начелника. Ово није лако пало Сиповицу, али након сазнања да је Симон добио задатак да буде присутан због своје жене која пати од рака, успео је да прихвати новог партнера и изгради јако пријатељство са њим. Док се веза са Силвијом ближи браку, Сиповиц је чак питао Симона да му буде кум.

Након везе са новинарком у коју је сумњао да одаје податке из одељења, Симон је раскинуо и започео везу са једном новом чланицом одељења Дајен Расел. Сиповиц, опорављени алкохоличар, препознаје Раселино понашање и открива да и она има проблем са алкохолом и након убеђивања она одлази на састанак Анонимних алкохоличара (АА). Са друге стране, због ниског само-поштовања и неверица да би жена као Дона могла да га воли, Медавојев однос са њом се слама и захваљујући малом делу посете Донине сестре.

3. сезона

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Њујоршки плавци (3. сезона)

На почетку сезоне Силвија је остала трудна са Ендијевим дететом. Дечак Тео је рођен крајем сезоне. Ово је контрастна судбина са Сиповицевим старијим сином Ендијем мл. који је најавио планове да се придружи полицији у оближњем Хакенсаку пошто је избачен из ваздухопловства због повреде. Енди је зближава са својим удаљеним сином када је рањен покушавајући да помогне људима у кафани. Ово је изазвало да старији Сиповиц испадне из ритма. Симон је побио убице Ендија мл. у самоодбрани док је покушавао да их похапси.

Боби и Дајен, чија је веза на чекању док је он на АА-у, завршава њиховим састанком и сазнањем да Дајен почела да пије поново пошто је њен отац насилник тукао њену мајку. Отац јој је на крају убијен, а мајка је постала главни осумњичени.

Џејмс Мартинез и нова детективка Адријан Лесњак започињу везу, али је Лесњакова рекла Медавоју (Мартинезовом партнеру и одељенској трачари) да је лезбејка, зато што се последња веза коју је имала са једним полицајцем завршила катастрофално. Пошто је Џејмс рањен, опоравио се и вратио на посао њих двоје су успели да се боље упознају и она је признала Медавоју да га је лагала. Мартинез је касније раскинуо са њом због њеног непријатног понашања, а Лесњакова је на крају напустила одељење. Медавој напушта своју жену, признајући да га задржава, али прекасно да би спасио везу са Доном која напушта посао да би прихватила посао у Еплу у Калифорнији у 20. епизоди.

Сезоне 4−5

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Њујоршки плавци (4. сезона)
Главни чланак: Њујоршки плавци (5. сезона)

Током следеће две сезоне, било је неколико споредних измена: Дону је мењало неколико ЛАП-оваца, углавном Ђина Колон, лик који се на крају удаје за Мартинеза и одлази и детективка Џил Киркендал која је постала партнер Раселовој. Сиповиц се бори са раком кестењаче и растуће-опадаћујој вези Симона и Раселове, што укљулује Раселовино откриће да ју је сексуално злостављао њен отац. Такође током тог времена, Франц је освојио Еми, а Дилејнијева и Клап су освојили Еми за споредне улоге.

Сезоне 6−8

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Њујоршки плавци (6. сезона)
Главни чланак: Њујоршки плавци (7. сезона)
Главни чланак: Њујоршки плавци (8. сезона)

6. сезона је означила велики преокрет у историји серије јер је Смит одлучио да не обнови свој уговор и напусти серију. У 5. епизоди, само епизоду пошто је оженио Раселову на скромном венчању, Симон се срушио због увећања срца и касније грам заразе изазива компликацију пресађивања срца. Смитса је заменио Рик Шродер као детектив Дени Соренсон у 6. епизоди. Такође током 6. сезоне Шерон Лоренс је напустила главну поставу у 12. епизоди и заменио ју је Бил Брохтрап као нови стални ЛАП Џон Ирвин. У 20. епизоди је дошло до шокантне смрти Костасове која је случајно упуцана у судници током суђења осумњиченом за убиство ЛАП Долорес Мајо. Костасине последње речи су биле "Чувај дете" Сиповицу који размишља да се повуче из одељења. Ипак, оштра проницљивост му омогућава да добије признање од осумњиченог за Мајину смрт који је покушао да се извуче из невоље. Штавише, Сиповиц достиже ниво разумевања према ЛАП Џону Ирвину чија је хомосексуалност била камен спотицања за њега у њиховим интеракцијама до тада.

У следећа две сезоне се види наставак Сиповиц/Соренсон односа (у коме Сиповиц види сличност са својим покојним сином) са још промена у одељењу. У том раздобљу, екипу су напустили Киркендалова (због свог несвесног учешћа у прљавим пословима бившег мужа), Мартинез (након унапређења у униформисаног наредника), Фенси као вођа одељења (након унапређења у капетана) и Раселова (због одсуства због туге за губитком Симона). Као њихове замене дошли су детектив Болдвин Џоунс (којег игра Хенри Симонс), детективка Кони Мекдауел (коју игра Шарлот Рос) и поручник Тони Родригез (којег игра Есаи Моралес). У осмој сезони стигла је и нова стална помоћница окружног тужиоца Валери Хејвуд (коју игра Гарсел Бове-Нилон).

На крају осме сезоне, Соренсону се обраћају власници стриптиз клуба да ради за њих и да им пружа податке. Још увек потресен због Раселовог наглог прекида њихове кратке афере, он прихвата понуду. Пошто се јавио поручнику Родригезу, Соренсон одлази на тајни задатак, али потом нестаје пошто се стриптизета коју је виђао појавила мртва у његовом стану (иако не његовом кривицом). Лик Соренсона је укинут на почетку девете сезоне на Шродеров захтев јер је желео да проводи више времена са својом породицом.[9]

Сезоне 9−12

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Њујоршки плавци (9. сезона)
Главни чланак: Њујоршки плавци (10. сезона)
Главни чланак: Њујоршки плавци (11. сезона)
Главни чланак: Њујоршки плавци (12. сезона)

Девета сезона је првобитно била повезана са терористичким нападима 11. септембра. У причи „Нестао Соренсон“ која се наставља из претходне сезоне, осумњичени мења имунитет за пљачку и пуцњаву у замену за податке о закопаном тепиху у Бруклину у којем се испоставља да је Соренсоново мртво тело.

У истрази помаже полицајац Џон Кларк мл. кога игра Марк-Пол Госелар. Он је унапређен у детектива трећег разреда због својих јуначких поступака у пуцњави која се завршила смрћу убице који је убио Денија и авезног агента на тајном задатку. Сиповиц је унапређен у детектива првог разреда у исто време. Фенси је претходно препоручио Сиповича за први разред у исто време када и Симона за један значајан случај на којем су обојица радили неколико година раније. Иако је Симон унапређен, негативни инциденти у прошлости довели су до тога да одељење одбије Сиповицево унапређење.

Новопечени детектив Кларк постаје Сиповицев најновији (и најеколошки прихватљивији) партнер. Као што се догодило са Симоном и Соренсоном, у почетку је постојала напетост између Кларка и Сиповица, углавном због старе свађе од пре неколико година између Сиповица и Кларковог оца Џона Кларка ст. (Џо Спано), просечног детектива по прописима из полицијске станице са ниским нивоом криминала који је бесан што је његов син одлучио да се придружи 15. полицијској станици да би радио са Ендијем. У деветој сезони се такође појављује детективка Рита Ортиз (игра је Џеклин Обрадорс). Две друге глумице су првобитно добиле улоге младих, латиноамеричких детективки које је требало да буду чланови главне поставе. Једна је избачена у поступку пре снимања због уметничких разлика, а Ванеса Марсил се појавила као детективка Марија Оливера у премијери 9. сезоне са могућношћу да постане чланица главне поставе. Продуценти нису били уверени у Марсилову и њен лик су направили као једнократну гостујућу улогу, а затим су наставили са избором глумице док нису ангажовали Обрадорсову. (Марсилова се вратила још једном у гостујућој улози у једној епизоди у 11. сезони).

Преостале четири године су континуирано биле усредсређене на Сиповица као главног лика, као што је био случај од Симонове смрти. Још једна неочекивана романса развила се између Сиповица и Кони Мекдауел. До тога је дошло због њене способности да се супротстави Сиповицу и нежне везе са Теом (којег је играо Остин Мејџорс). На крају су се венчали и, пошто су усвојили ћерку Мекдауелине сестре (пошто је сестрино убиство починио њен муж а Конин зет), добили су своје дете. Лик Мекдауелове је на крају био ван екрана у другој половини 11. сезоне и током последње сезоне због проблема између Росове и руководилаца серије.

Родригез је отписан половином 11. сезоне пошто га је његов непријатељ из БУК-а капетан Пат Фрејкер у пијаном бесу пуцао и замало убио, а затим је ослобођен. Ослобађајућа пресуда у комбинацији са чињеницом да није доспео на капетанов списак за унапређење навела га је да се пензионише и прихвати уносан посао у приватном обезбеђењу. Наредник Еди Гибсон, кога је играо бивши полицајац њујоршке полиције Џон Ф. О'Донохју, заменио је поручника Родригеза на месту вође одељења. Гибсон је претходно служио у одељењу и у ноћној смени и кратко у „дневној тури“. Хејвудова, пошто није успео да осуди Фрејкера ​​за Родригезово рањавањ, појавила се у мањем броју епизода, а затим је отишла на крају 11. сезоне. Кели Ронсон, коју је играла Џесалин Гилсиг, заменила је Мекдауелову и појавила се у неколико епизода у завршном делу 11. сезоне. Ронсонова никада није била главни лик и није се вратила у 12. сезони. Поручник Томас Бејл, кога је играо Кури Грејем, заменио је Гибсона на почетку 12. сезоне. Детективка Лора Марфи, коју је играла Бони Сомервил, заменила је Ронсонову.

У последњих неколико епизода, радња се вртела око предстојећег пензионисања детектива Медавоја и Сиповицевог унапређења у наредника и каснијег преузимања команде над одељењем у 15. испостави. Завршница серије увела је два нова млада детектива Квина и Словака који су подсећали на прве дане ирско-америчког Келија и пољско-америчког Сиповица.

Епизоде

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак епизода серије Њујоршки плавци
Сезоне Епизоде Оригинално емитовање
Почетак емитовања Крај емитовања
1 22 21. септембар 1993. (1993-09-21) 17. мај 1994. (1994-05-17)
2 22 11. октобар 1994. (1994-10-11) 23. мај 1995. (1995-05-23)
3 22 24. октобар 1995. (1995-10-24) 21. мај 1996. (1996-05-21)
4 22 15. октобар 1996. (1996-10-15) 20. мај 1997. (1997-05-20)
5 22 30. септембар 1997. (1997-09-30) 19. мај 1998. (1998-05-19)
6 22 20. октобар 1998. (1998-10-20) 25. мај 1999. (1999-05-25)
7 22 11. јануар 2000. (2000-01-11) 23. мај 2000. (2000-05-23)
8 20 9. јануар 2001. (2001-01-09) 22. мај 2001. (2001-05-22)
9 23 6. новембар 2001. (2001-11-06) 21. мај 2002. (2002-05-21)
10 22 24. септембар 2002. (2002-09-24) 20. мај 2003. (2003-05-20)
11 22 23. септембар 2003. (2003-09-23) 11. мај 2004. (2004-05-11)
12 20 21. септембар 2004. (2004-09-21) 1. март 2005. (2005-03-01)
Укупно 261 21. септембар 1993 (1993-09-21) — 1. март 2005. (2005-03-01)


Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Серија је садржала више голотиње и грубог језика него што је било уобичајено на телевизији, што је довело до тога да најмање 30 филијала мреже — углавном на мањим тржиштима — није емитовало серију када је дебитовала, а серија се емитовала на многим од тих тржишта на филијали Фокса или независној станици уживо или са одлагањем.[10] Код 29 филијала је на крају оцена серије надјачала њихове моралне приговоре и почела је да се емитује до почетка треће сезоне. WLOX у Билоксију на Мисисипију била је једина филијала АБЦ-а која никада није емитовала ниједну епизоду серије, одлучивши да је претекне двоструким репризама ситкома и уместо тога оставивши филијали Фокса WXXV-TV да је емитује.

Године 2005. Л. Брент Бозел III је рекао за Време да је голотиња у серији утицала на њега да оснује Родитељски телевизијски савет чији је председник био од 1995. до 2006. године.[11]РТС је директно критиковао неколико епизода серије због перципиране вулгарности[12][13][14] и поднео жалбе Савезној комисији за комуникације (СКК-у) због употребе непристојног језика у неколико епизода емитованих почетком 2003. године у другој половини 10. сезоне серије,[15] повезујући серију са перципираним повећањем псовки[16] и насиља[17] у ударном термину на телевизији од краја 1990-их до почетка 2000-их. СКК је пресудио да је језик у епизодама непристојан, али је одлучио да не казни АБЦ јер су епизоде ​​емитоване пре пресуде из 2004. године да ће непристојност довести до аутоматске казне.[18] Међутим, 25. јануара 2008. године, СКК је казнио ABC са 1,4 милиона долара за епизоду „Гола буђења“ (емитовање 25. фебруара 2003. године) због сцена „сексуалне голотиње одраслих“.[19] Казну је на крају поништио Жалбени суд Сједињених Држава за други округ 6. јануара 2011. године.[20]

Према емисији „Њујоршки плавци: Последњи поздрав“ , освртном преносу који је емитован исте вечери када и последња епизода, контроверза није била ограничена само на оно што је било на екрану.[21] Ко-креатор серије и главни сценариста Дејвид Милч био је контроверзна фигура на снимању током седам година колико је био у серији.[22] Његов стил рада и склоност ка одуговлачењу или прављењу промена у последњем тренутку на снимању, допринели су узрујаном радном окружењу за неке од глумаца и екипе.[22] Смитс је напустио серију када му је због тога истекао уговор[22] као и Андреа Томпсон.[23] Милч наводи сопствени алкохолизам и друге зависности као чиниоце који доприносе тешком окружењу.[24][25] Његови лични проблеми и „исцрпљеност“ због дуготрајне продукције епизода навели су га да напусти серију након седме сезоне.[26] Упркос контроверзи, Милч се обично сматра главном уметничком снагом током година рада на серији.[22] Освојио је две награде Еми за свој сценарио,[27] поделио је још једну као извршни продуцент и имао 10 пута је биран за награду за свој сценарио и продукцију.[28]

Награде и одликовања

[уреди | уреди извор]

Њујоршки плавци 84 од 285 пута изабирани за награде. Серија је добила 84 номинације за награду Еми за програм у ударном термину, освојивши 20 од њих. Од 20 победа, серија је освојила награду за најбољу драмску серију. Денис Франц је четири пута освојио награду за најбољег главног глумца у драмској серији. Ким Дилејни је освојила награду за најбољу споредну глумицу у драмској серији. Гордон Клап је освојио награду за најбољу споредну глумицу у драмској серији. Ширли Најт и Дебра Монк су освојиле награду за најбољу гостујућу глумицу у драмској серији, а Парис Барклеј је два пута освојила награду за најбољу режију драмске серије.[29] Добила је тринаест номинација за награду Златни глобус, при чему су Дејвид Карусо, Франц и Џими Смитс освојили награду за најбољег глумца у телевизијској драмској серији, а серија је освојила награду за најбољу телевизијску серију у драмској серији.[30] Серија је добила 23 номинације за награду Удружења филмских глумаца, при чему је Франц два пута освојио награду за најбољег глумца у драмској серији, а глумачка екипа је освојила награду за најбољу глумачку улогу у драмској серији. Серија „Њујоршки плавци“ је добила 13 номинација за награду СТК, освојивши једну награду за изузетна достигнућа у драми.[31] Додатна признања укључују две награде Пибоди,[32][33] награду Америчког удружења продуцената за најбољу епизодну драму,[34] награду Америчког удружења писаца за телевизију: епизодна драма[35] и награда Сателит за најбољу телевизијску серију – драма.

Критички пријем

[уреди | уреди извор]

Серија „Њујоршки плавци“ је генерално добијала одличне критике од водећих телевизијских критичара.[36][37][38][39] Часопис „Variety“ је чак отишао толико далеко да је рекао да је емитовање телевизије изгубило своју предност пошто је серија укинута.[40] Године 2013, „ТВ Bодич“ је поставио серију на 44. место на свом списку 60 најбољих телевизијских серија свих времена,[41] а „Complex“ ју је котирао као осму најбољу телевизијску драму свих времена.[42]

Просечна гледаност по сезонама

[уреди | уреди извор]
Сезона Епизоде Термин Почетак сезоне Крај сезоне ТВ сезона Место Гледаност
(у милионима)[а]
1 22 Уторак 22:00 21. септембар 1993. (1993-09-21) 17. мај 1994. (1994-05-17) 1993–94 18 13.0
2 22 11. октобар 1994. (1994-10-11) 23. мај 1995. (1995-05-23) 1994–95 7 15.7
3 22 11. октобар 1995. (1995-10-11) 21. мај 1996. (1996-05-21) 1995–96 10 13.5
4 22 15. септембар 1996. (1996-09-15) 20. мај 1997. (1997-05-20) 1996–97 13 12.1
5 22 3. септембар 1997. (1997-09-03) 19. мај 1998. (1998-05-19) 1997–98 17 10.5
6 22 20. октобар 1998. (1998-10-20) 25. мај 1999. (1999-05-25) 1998–99 12 10.4
7 22 11. јануар 2000. (2000-01-11) 23. мај 2000. (2000-05-23) 1999–00 17 15.5
8 20 9. јануар 2001. (2001-01-09) 22. мај 2001. (2001-05-22) 2000–01 23 16.2
9 22 Уторак 21:00 6. новембар 2001. (2001-11-06) 21. мај 2002. (2002-05-21) 2001–02 31 12.3
10 22 Уторак 22:00 24. септембар 2002. (2002-09-24) 20. мај 2003. (2003-05-20) 2002–03 34 11.3
11 22 23. септембар 2003. (2003-09-23) 11. мај 2004. (2004-05-11) 2003–04 51 9.9
12 20 20. септембар 2004. (2004-09-20) 1. март 2005. (2005-03-01) 2004–05 42 10.1
  1. ^ До шесте сезона на основу броја домаћинстава, а од 7. на основу броја гледалаца.

Кућна издања

[уреди | уреди извор]

Друштво 20th Century Fox Home Entertainment објавило је прве четири сезоне серије на DVD-у у регионима 1, 2 и 4. Сви сетови садрже изворне мастер снимке, изворног емитовања на ABC-у и прилагођене шпице. Након објављивања четврте сезоне 2006. године, Fox је најавио да ће размотрити могућност даљих издања, наводећи као разлог недостатак продаје.

Дана 3. октобра 2013. године објављено је да је Shout! Factory стекао права на серију у Региону 1. Након тога су објавили све од пете до дванаесте сезоне на DVD-у.[43][44][45][46][47][48][49][50]

У Региону 2, Mediumrare је стекао права да објави преосталих осам сезона серије на DVD-у у Уједињеном Краљевству.

Сезоне од 1 до 12 доступне су на Hulu-у, америчкој платформи за видео на захтев са претплатом. Међутим, првих шест сезона је ремастеровано у HD формату и исечено са 4:3 на 16:9, слично као код серија Симпсонови и Бафи, убица вампира. Свих 12 сезона је такође доступно на Амазон Прајму у оригиналним форматима (од августа 2023. године).

У Аустралији и Новом Зеланду, свих дванаест сезона се емитује на Disney+ у формату 16:9. Исто исецање је присутно и за Велику Британију и Ирску.

Назив ДВД-а Бр. епизода Датум ДВД издања Посебни додаци
Регион 1 Регион 2 (Британија) Регион 4
Цела 1. сезона 22 18. март 2003.[51] 19. мај 2003.[52] 17. јуна 2003.[53]
  • Аудио коментар за једну епизоду на сваком диску
  • Кратак филм „Стварање 1. сезоне“
  • Кратак филм „Љубав у плавом окружењу њујоршке полиције“
  • Кратак филм „Cast Blotter“
  • Поређење скрипте и приказа на екрану
  • Биографије глумаца/поставе
Цела 2. сезона 22 19. август 2003.[54] 6. октобар 2003.[55] 17. фебруар 2004.[56]
  • Аудио коментари
  • Кратак филм „Друга сезона: Сезона промена“
  • Кратак филм „Блуз брачних звона“
  • Кратак филм „Музика Мајка Поста“
  • Поређења сценарија и екранизације: „Сиповиц упознаје Симона“, „Силвија упознаје Симона“ и „Симонов и Сиповицев однос“
Цела 3. сезона 22 21. фебруар 2006.[57] 17. април 2006.[58] 29. мај 2006.[59]
  • Аудио коментар за три епизоде
  • Преглед треће сезоне
  • Кратак филм „15. станица“
  • Кратак филм „Очеви и синови“
  • Кратак филм „Жене њујоршких плаваца“
Цела 4. сезона 22 20. јун 2006.[60] 14. август 2006.[61] 21. август 2006.[62]
  • Аудио коментари
  • Кратак филм „Кроз објектив: Поглед плаваца“
  • Кратак филм „Упознајте се са новима“
Цела 5. сезона 22 21. јануар 2014.[63] 10. децембар 2012.[64] N/A
  • Овај комплет ДВД-јева је једино издање са дозволом за пуну 90-минутну варијанту епизоде ​​„Изгубљени Израел“ која је скраћена на 60 минута за репризе и стриминг.
Цела 6. сезона 22 24. јун 2014.[65] 10. децембар 2012.[66] N/A
  • Овај комплет ДВД-јева је једино издање са дозволом за пуну 90-минутну варијанту епизоде ​​„Срца и душе“ која је скраћена на 60 минута за репризе и стриминг.
Цела 7. сезона 22 30. септембар 2014.[67] 25. фебруар 2013.[68] N/A
Цела 8. сезона 20 13. јануар 2015.[69] 25. фебруар 2013.[70] N/A
Цела 9. сезона 23 5. април 2016. 25. март 2013.[71] N/A
Цела 10. сезона 22 23. август 2016. 1. април 2013.[72] N/A
Цела 11. сезона 22 15. новембар 2016. 29. април 2013.[73] N/A
Цела 12. сезона 20 17. јануар 2017. 29. април 2013.[74] N/A

Наслеђе

[уреди | уреди извор]

ТВ рецензент и аутор Алан Сепинвол је неформално започео каријеру блоговањем резимеа и анализа епизода серије „Њујоршки плавци“.[75]

Наставак

[уреди | уреди извор]

Наставак серије је најављен у октобру 2018.[76] Пробна епизода је копродукција између 20th Century Fox TV који је стајао иза оригиналне серије и ABC Studios-а, а продуценти су у време објаве бирали четири главне улоге. Радња би се вртела око убиства Ендија Сиповица, а његов син Тео би био униформисани полицајац који ради на унапређењу у детектива док истражује убиство свог оца.[77]

Дана 10. маја 2019. године објављено је да ће пробна епизода наставка бити прерађена за могуће преузимање средином сезоне.[78] Дана 30. јануара 2020. године објављено је да наставак више није у активном развоју на ABC-у.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Spears, Steve (2. 4. 2018). „NYPD Blue to Cop Rock: Top 10 shows from TV's Steven Bochco”. Tampa Bay Times. St. Petersburg, FL. Приступљено 12. 10. 2024. 
  2. ^ „Special Collectors' Issue”. TV Guide. бр. June 28 – July 4, 2009. 1997. 
  3. ^ Chapman, Dave; Sepinwall, Alan (21. 2. 2006). „Was the show filmed in NY or LA?”. NYPD Blue Online. Архивирано из оригинала 21. 1. 2008. г. Приступљено 2008-01-20. 
  4. ^ Dager, Nick (1. 6. 2016). „NYPD Blue Remastered”. Digital Cinema Report. Приступљено 2022-06-03. 
  5. ^ Heldenfels, Rich (5. 2. 2016). „Mailbag: TV precincts, streaming video”. Akron Beacon Journal. 
  6. ^ Jicha, Tom (12. 12. 2004). „T.J. Q and A”Неопходна новчана претплата. South Florida Sun-Sentinel. Fort Lauderdale, FL. стр. 28 — преко Newspapers.com. 
  7. ^ Chilton, Martin (20. 9. 2013). „NYPD Blue: A groundbreaking cop show”. The Telegraph. London, UK. 
  8. ^ „Chicago Tribune: Chicago news, sports, weather, entertainment”. Chicago Tribune. 8. 7. 1998. 
  9. ^ „Schroder Leaves Blue Squad”. ABC News (на језику: енглески). 2006-01-06. Приступљено 2018-11-14. 
  10. ^ Braxton, Greg (21. 9. 1993). „NYPD Blue': Debate Goes to the Viewers : Television: At least 30 stations preempt tonight's premiere, citing nudity, language. ABC says commercials are sold out.”. Los Angeles Times. Приступљено 15. 10. 2019. 
  11. ^ Poniewozik, James (20. 3. 2005). „The Decency Police”. Time. Архивирано из оригинала 24. 8. 2013. г. Приступљено 2008-01-20. 
  12. ^ Bowling, Aubree (2. 3. 2003). „Worst: NYPD Blue”. Parents Television Council. Архивирано из оригинала 16. 10. 2005. г. Приступљено 2008-01-30.  Episode cited: "Nude Awakening"
  13. ^ Monaco, Carl (19. 11. 2003). „"NYPD Blue" – Worst Family TV Show of the Week”. Parents Television Council. Архивирано из оригинала 14. 9. 2005. г. Приступљено 2008-01-20.  This review regarded the episode "It's to Die For".
  14. ^ Sizemore, Frazier (6. 3. 2004). „"NYPD Blue" – Worst Family TV Show of the Week”. Parents Television Council. Архивирано из оригинала 29. 8. 2005. г. Приступљено 2008-01-20.  Episode cited: "Chatty Chatty Bang Bang
  15. ^ „PTC Calls on FCC to Rescind Rulings” (Саопштење). Parents Television Council. 8. 11. 2006. Архивирано из оригинала 4. 5. 2007. г. Приступљено 2008-01-22. 
  16. ^ „The Blue Tube: Foul Language on Prime Time Network TV” (PDF). Parents Television Council. 15. 9. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 10. 2007. г. Приступљено 2008-01-22. 
  17. ^ „TV Bloodbath: Violence on Prime Time Broadcast TV” (PDF). Parents Television Council. 10. 12. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 2. 2012. г. Приступљено 2008-01-30. 
  18. ^ „Did FCC rush to judgment on 'NYPD Blue'?”. Today.com. Associated Press. 29. 8. 2006. Приступљено 2008-01-20. 
  19. ^ Eggerton, John (25. 1. 2008). „FCC Proposes $1.4M Fine Against ABC Stations for NYPD Blue”. Broadcasting & Cable. Приступљено 2008-01-25. 
  20. ^ Shen, Max (7. 1. 2011). „Court ruling opens the door to more nudity”. New York Post. Приступљено 2011-01-10. 
  21. ^ Priest, Christopher (5. 7. 2003). „Why I'm Giving Up on NYPD Blue”. View from the 27th Floor. Digital Priest.com. 
  22. ^ а б в г "Што одлазим из Њујошрких плаваца".
  23. ^ Sepinwall, Alan (21. 2. 2006). „Frequently Asked Questions (FAQ) about NYPD Blue: Why did Andrea Thompson leave the show?”. NYPD Blue Online. Alan Sepinwall. 
  24. ^ „David Milch”. Yahoo! TV. 
  25. ^ „Fresh Air: TV Producer and Writer David Milch”. NPR. Washington, DC. 25. 3. 2004. 
  26. ^ Weinraub, Bernard (18. 6. 2000). „TELEVISION/RADIO; The Demons That Have Driven 'N.Y.P.D. Blue'”. The New York Times. Приступљено 1. 4. 2022. 
  27. ^ Продуцент и сценариста Дејвид Милч.
  28. ^ „Awards and Nominations: NYPD Blue”. Emmys.com. Academy of Television Arts & Sciences. Приступљено 7. 6. 2018. 
  29. ^ „NYPD Blue”. Emmys.com. Academy of Television Arts & Sciences. Приступљено 19. 1. 2016. 
  30. ^ „Nypd Blue”. GoldenGlobes.com. Hollywood Foreign Press Association (HFPA). Приступљено 19. 1. 2016. 
  31. ^ „Television Critics Association Awards (1994)”. IMDb. Приступљено 13. 10. 2015. 
  32. ^ „NYPD Blue (ABC)”. Peabody Awards. Приступљено 23. 7. 2015. 
  33. ^ „NYPD Blue: Raging Bulls (ABC)”. Peabody Awards. Приступљено 23. 7. 2015. 
  34. ^ „PGA Award Winners 1990–2010”. ProducersGuild.org. Producers Guild of America. Приступљено 16. 10. 2015. 
  35. ^ „Writers Guild of America, USA (1997)”. IMDb. Приступљено 27. 8. 2015. 
  36. ^ „NYPD Blue: A groundbreaking cop show”. telegraph.co.uk. The Telegraph. 19. 9. 2013. Приступљено 2014-12-22. 
  37. ^ „NYPD Blue External Reviews”. imdb.com. IMDb. Приступљено 2014-12-22. 
  38. ^ „'NYPD BLUE' 20TH ANNIVERSARY: THE COP SHOW THAT HELPED CHANGE TELEVISION”. HITFIX. Приступљено 2014-12-22. 
  39. ^ „NYPD Blue”. televisionheaven.co.uk. Приступљено 2014-12-22. 
  40. ^ „Why Broadcast TV Lost Its Edge After 'NYPD Blue'”. Variety. 11. 9. 2013. Приступљено 2014-12-22. 
  41. ^ „TV Guide Magazine's 60 Best Series of All Time”. tvguide.com. TV Guide. Архивирано из оригинала 2015-01-10. г. Приступљено 2014-12-22. 
  42. ^ „The 50 Best TV Dramas of All Time”. complex.com. Приступљено 2014-12-22. 
  43. ^ „Shout! Factory Picks Up Blue Rights; Schedules the 5th Season”. TVShowsOnDVD.com. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2013. 
  44. ^ „NYPD Blue DVD news: Press Release for NYPD Blue - The Complete 6th Season - TVShowsOnDVD.com”. tvshowsondvd.com. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г. 
  45. ^ „NYPD Blue DVD news: Announcement for NYPD Blue - The Complete 7th Season - TVShowsOnDVD.com”. tvshowsondvd.com. Архивирано из оригинала 13. 6. 2014. г. 
  46. ^ „NYPD Blue DVD news: Announcement for NYPD Blue - The Complete 8th Season - TVShowsOnDVD.com”. tvshowsondvd.com. Архивирано из оригинала 12. 10. 2014. г. 
  47. ^ 'The Complete 9th Season' is Scheduled for DVD by Shout!
  48. ^ Shout!'s Already Back on the Beat with 'The Complete 10th Season' DVDs Архивирано мај 8, 2016 на сајту Wayback Machine
  49. ^ DVDs are Scheduled by Shout! for the Show's Next-to-Last Season Архивирано август 6, 2016 на сајту Wayback Machine
  50. ^ The 12th and 'Final Season' is Announced for DVD Архивирано октобар 11, 2016 на сајту Wayback Machine
  51. ^ „NYPD Blue – Season One: March 18”. TVShowsOnDVD. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г. Приступљено 11. 11. 2002. 
  52. ^ „NYPD Blue – Series One [DVD] [1993]”. Amazon.co.uk. 19. 5. 2003. Приступљено 4. 9. 2004. 
  53. ^ „NYPD Blue – Complete Season 1 Collection (6 Disc Set) (DVD)”. EzyDVD. Архивирано из оригинала 19. 10. 2014. г. Приступљено 23. 9. 2014. 
  54. ^ „NYPD Blue – Fox Drops Dime on Season 2 Specs and Artwork”. TVShowsOnDVD. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г. Приступљено 2. 6. 2003. 
  55. ^ „NYPD Blue – Season 2 [DVD] [1994]”. Amazon.co.uk. 6. 10. 2003. Приступљено 20. 1. 2004. 
  56. ^ „NYPD Blue – Complete Season 2 Collection (6 Disc Set) (DVD)”. EzyDVD. Архивирано из оригинала 29. 10. 2014. г. Приступљено 24. 9. 2014. 
  57. ^ „NYPD Blue – Exclusive 1st Look At Season 3 Box!”. TVShowsOnDVD. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г. Приступљено 25. 12. 2005. 
  58. ^ „NYPD Blue – Season 3 [DVD] [1995]”. Amazon.co.uk. 17. 4. 2006. Приступљено 20. 4. 2006. 
  59. ^ „NYPD Blue – Complete Season 3 Collection (6 Disc Set) (DVD)”. EzyDVD. Архивирано из оригинала 1. 11. 2014. г. Приступљено 25. 9. 2014. 
  60. ^ „NYPD Blue – Larger Artwork for Season 4”. TVShowsOnDVD. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г. Приступљено 16. 3. 2006. 
  61. ^ „NYPD Blue – Season 4 [DVD] [1996]”. Amazon.co.uk. 14. 8. 2006. Приступљено 2. 9. 2006. 
  62. ^ „NYPD Blue – Complete Season 4 Collection (6 Disc Set) (DVD)”. EzyDVD. Архивирано из оригинала 1. 11. 2014. г. Приступљено 26. 9. 2014. 
  63. ^ „NYPD Blue – Shout! Factory Picks Up Blue Rights; Schedules the '5th Season'”. TVShowsOnDVD. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2013. 
  64. ^ „NYPD Blue Season 5 [DVD]”. Amazon.co.uk. Приступљено 12. 11. 2012. 
  65. ^ „NYPD Blue – Shout! Schedules Rick Schroder in 'The Complete 6th Season'”. TVShowsOnDVD. Архивирано из оригинала 8. 3. 2014. г. Приступљено 4. 3. 2014. 
  66. ^ „NYPD Blue Season 6 [DVD]”. Amazon.co.uk. 10. 12. 2012. Приступљено 18. 12. 2012. 
  67. ^ „NYPD Blue – A DVD Set is Announced for 'The Complete 7th Season'”. TVShowsOnDVD. Архивирано из оригинала 13. 6. 2014. г. Приступљено 6. 6. 2014. 
  68. ^ „NYPD Blue Complete Season 7 [DVD]”. Amazon.co.uk. Приступљено 19. 12. 2012. 
  69. ^ „NYPD Blue – Two-Thirds of the Way with Shout!'s Announce of 'The Complete Season 8'!”. TVShowsOnDVD. Архивирано из оригинала 12. 10. 2014. г. Приступљено 10. 10. 2014. 
  70. ^ „NYPD Blue Complete Season 8 [DVD]”. Amazon.co.uk. 25. 2. 2013. Приступљено 11. 8. 2013. 
  71. ^ „NYPD Blue Complete Season 9 [DVD]”. Amazon.co.uk. Приступљено 22. 3. 2013. 
  72. ^ „NYPD Blue Complete Season 10 [DVD]”. Amazon.co.uk. април 2013. Приступљено 9. 4. 2013. 
  73. ^ „NYPD Blue Complete Season 11 [DVD]”. Amazon.co.uk. 29. 4. 2013. Приступљено 24. 7. 2013. 
  74. ^ „NYPD Blue Complete Season 12 [DVD]”. Amazon.co.uk. 29. 4. 2013. Приступљено 15. 5. 2013. 
  75. ^ Levin, Josh (14. 2. 2011). „The TV Guide”. Slate. The Washington Post Company. Приступљено 15. 6. 2011. 
  76. ^ Nellie Andreeva (18. 10. 2018). „'NYPD Blue' Sequel With Andy Sipowicz's Son Set At ABC From Matt Olmstead, Nick Wootton & Jesse Bochco”. Yahoo. Приступљено 7. 8. 2023. 
  77. ^ Otterson, Joe (2018-10-17). „'NYPD Blue' Follow-Up Series Lands Pilot Production Commitment at ABC”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2018-10-18. 
  78. ^ Andreeva, Nellie (2019-05-11). „'NYPD Blue': ABC Pilot To Be Reworked For Midseason Consideration”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-26. 
Њујоршки плавци на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Њујоршки_плавци&oldid=30495652”