Ћерпич

С Википедије, слободне енциклопедије
Староегипатски ћерпич у Карнаку.
Кућа од ћерпича у египатском селу.
Стари Египћани користили су ћерпич као рампу за подизање камених пилона у храмовима.

Ћерпич (черпић), у Србији позната и као тугла, је назив за непечену опеку направљену од блата и сушену на сунцу. Блато се обично мешало са песком и сламом да би добила боља конструктивна својства и да би се лакше повезивало, а у неким крајевима света и са балегом. Ова смеша би се стављала у дрвене калупе и сушила на сунцу. При зидању би се повезивао свежим блатом[1]. Оптималан однос компоненти земљишта за ћерпич је:15% глине, 10-30% праха и 55-75% финог песка[2].

Непечена цигла је најстарији грађевински материјал, раширен по целом свету, од Азије, Африке[3], Европе до Америке где су Индијанци Аризоне, Новог Мексика и Мексика градили ћерпичем. Ћерпична архитектура је датирана на пре 5.100 година п.н.е.[4]

Грађевине од ћерпича су врло издржљиве, а поред тога што им је градња најјефтинија, акумулирају енергију (добар су изолатор) па су преко зиме топле, а лети хладне.[5]

Етимологија[уреди | уреди извор]

У српском овај архаични израз потиче из турског језика (тур. kerpiç), сличан термин истог корена је и бугарски кирпич, а у многим језицима основа му је арапска (арап. الطّوب, ат-туб - опека од блата), тако се у енглеском, шпанском, француском, италијанском... употребљава реч adobe. Ат-туб има корене у староегипатској речи ђ-б-т = блато, која се у коптском трансформисала у тобе и прешла у арапски.[6] to the root tuba.[7][8]

Јачина[уреди | уреди извор]

Утврђење Арг-е Бам у Ирану, највећа је грађевина од ћерпича, из 500. п. н. е.

У сувим климатским условима, черпићне структуре су изузетно издржљиве и заступљене су у неким од најстаријих постојећих зграда на свету. Највећа грађевина направљена од адобе опека је утврђење Арг-е Бам у Ирану из 500. п. н. е. Тврђава је делимично срушена у разорном земљотресу 26. децембра 2003. године. Черпићне зграде нуде значајне предности због своје веће термалне масе, али се зна да су посебно подложне оштећењима услед земљотреса ако се на неки начин не ојачају.[9][10] Случајеви у којима су черпићне структуре биле знатно оштећене током земљотреса укључују земљотрес у Гватемали из 1976. године, земљотрес у Баму из 2003. године и земљотрес у Чилеу 2010. године.

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

Зграде направљене од земље осушене на сунцу су уобичајене широм света (Блиски исток, Западна Азија, Северна Африка, Западна Африка, Јужна Америка, југозападна Северна Америка, Шпанија и Источна Европа).[11] Черпић су користили домородачки народи Америка у југозападним Сједињеним Државама, Мезоамерици и Андима током неколико хиљада година.[12] Пуеблански народи су градили структуре од черпића са прегрштима или кошевима черпића, све док Шпанци нису увели прављење цигле. Черпићне цигле су кориштене у Шпанији од касног бронзаног и гвозденог доба (од осмог века пне).[13] Његова широка употреба може се приписати једноставности дизајна и производње, и економичности.[14]

Композиција[уреди | уреди извор]

Цигла од ћерпича је композитни материјал направљен од земље помешане са водом и органског материјала попут сламе или балеге. Састав тла обично обухвата песак, муљ и глину. Слама је корисна ради везивне чврстоће цигле и омогућава да се цигла равномерно осуши, чиме се спречава пуцање услед неједнаких стопа скупљања кроз циглу.[15] Галега нуди исту предност. Најпожељнија текстура земљишта за производњу муља за ћерпич је 15% глине, 10–30% муља и 55–75% ситног песка.[16] Други извор наводи 15–25% глине и остатак песка и крупнијих честице до калдрме од 50 до 250 mm (2 до 10 инча), без штетног ефекта. Савремени ћерпич се стабилизује са емулгованим асфалтом или Портланд цементом до 10% тежине.

Не више од половине садржаја глине не би требало да буде експанзивна глина, а остатак неекспанзивни илит или каолинит. Превише експанзивне глине доводи до неравномерног сушења кроз циглу, што доводи до пуцања, док ће превише каолинита направити слабу циглу. Типично, тла југозапада Сједињених Држава, где је таква конструкција била широко коришћена, имају адекватан састав.[17]

У Србији[уреди | уреди извор]

У Србији и на Балкану су се куће од ћерпича или тугле правиле вероватно још од средњег века па све до 1930-их година када је почела масовнија употреба печене цигле. Куће од тугле су биле уобичајене за оне крајеве у којима је било обилне количине земљишта као што су Шумадија, Поморавље, Повардарје, Војводина,Славонија и Босна док је у каменитим пределима попут Црне Горе, Далмације и Херцеговине била заступљенија изградња кућа од камена или дрвета.

За изградњу куће од ћерпича је била потребна одређена вештина па су тако по селима постојали мајстори зидари који су правили туглу и градили куће домаћинима. Овакве куће су се одликовале дуговечношћу, а такође су имале изванредну топлотну и звучну изолацију па је тако зими одржавана виша температура док је лети боравак у њима био много пријатнији. Мана кућа од тугле је појава мишева и инсеката па су тако укућани били приморани да примењују разне методе како би их искоренили.

Куће од тугле су се у највећем броју случаја кречиле у бело, а укућани су развили обичај да се током крсне славе оцрњује плафон свећом како би гости наредне године видели да је поново кречено.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мала енциклопедија Просвета, треће издање. Просвета Београд. 1978.
  2. ^ Garrison, James. „Adobe-The Material, Its Deterioration, Its Coatings” (PDF). стр. 5—16. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  3. ^ Marchand, Trevor. The Masons of Djenne. Bloomington: University of Indiana Press, 2009.(језик: енглески)
  4. ^ Mauricio, Ana Cecilia; Grieseler, Rolf; Heller, Andrew R.; Kelley, Alice R.; Rumiche, Francisco; Sandweiss, Daniel H.; Viveen, Willem (2021-11-30). „The earliest adobe monumental architecture in the Americas”. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 118 (48). Bibcode:2021PNAS..11802941M. ISSN 0027-8424. doi:10.1073/pnas.2102941118 Слободан приступ. 
  5. ^ Collyns, Dan (15. 8. 2009). „Peru rebuilds two years on from quake”. news.bbc.co.uk. Приступљено 24. 8. 2009.  Cases where adobe structures were widely damaged during earthquakes include the 1976 Guatemala earthquakeand the 2003 Bam earthquake.(језик: енглески)
  6. ^ "adobe", Oxford English Dictionary, Second Edition, on CD-ROM (v. 4.0) © Oxford University Press, 2009
  7. ^ Spanish Word Histories and Mysteries: English Words that Come from Spanish, Houghton Mifflin Co., 2007, p.5
  8. ^ "Adobe Moulding" Auroville Earth Institute
  9. ^ [https://web.archive.org/web/20170624140043/http://www.livingatlaschile.com/?s=adobe Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2017) Short documentary about adobe preparation and 2010 Chile earthquake] Livingatlaschile.com, FICh, retrieved 5 March 2014
  10. ^ Collyns, Dan (15. 8. 2009). „Peru rebuilds two years on from quake”. news.bbc.co.uk. Архивирано из оригинала 15. 8. 2009. г. Приступљено 24. 8. 2009. 
  11. ^ Marchand, Trevor (2009). The Masons of Djenne. Bloomington: University of Indiana Press
  12. ^ Beck, Roger B.; Black, Linda; Krieger, Larry S.; Naylor, Phillip C.; Dahia Ibo Shabaka (1999). World History: Patterns of Interaction. Evanston, IL: McDougal Littell. ISBN 978-0-395-87274-1. 
  13. ^ de Chazelles-Gazzal, Claire-Anne (1997). Les maisons en terre de la Gaule méridionale. Montagnac, France: Éditions Monique Mergoil. стр. 49—57. 
  14. ^ Rose, William I.; Bommer, Julian J. (2004). Natural hazards in El Salvador. Geological Society of America. стр. 299. ISBN 978-0-8137-2375-4. 
  15. ^ Vargas, J.; J. Bariola; M. Blondet (1986). „Seismic Strength of Adobe Masonry”. Materials and Structures. 9 (4): 253—256. S2CID 108826268. doi:10.1007/BF02472107. 
  16. ^ Garrison, James. „Adobe-The Material, Its Deterioration, Its Coatings” (PDF). стр. 5—16. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  17. ^ Austin, George. „Adobe as a building material” (PDF). New Mexico Geology, November 1984. New Mexico Bureau of Mines and Mineral Resources. стр. 70. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 12. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ћерпич на Викимедијиној остави.
  • Authentic Adobe Brick Construction
  • Earth Architecture
  • Building With Awareness – детаљни ДВД видео снимак који показује конструкцију зидова од черпића и њихову употребу као термалне зидне масе
  • Cal-Earth (The California Institute of Earth Art and Architecture) развили су патентирани систем под називом Супер черпић, у којем се вреће напуњене стабилизованом земљом полажу у слојеве са бодљикавом жицом како би обликовале структуру која је довољно јака да издржи земљотресе, пожар и поплаву.
  • Earth Architecture and Conservation in East Anglia – Британска организација која има фокус на правилном одржавању и очувању земљаних зграда у регионима Велике Британије у којима постоји дуга историја градње са блатом
  • Kerpic.org – сајт о истраживањима земљане архитектуре стабилизованe гипсом
  • -{Kleiwerks – међународна организација препозната по свом јединственом доприносу модерним земљаним и природним техникама градње широм света. Њихов фокус је на образовању кроз практично искуство. Искусни стручњаци могу се контактирати и постоје редовне демонстрације у том подручју.
  • Valle de Sensaciones Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2010) – умјетничка конструкција с черпићом, експериментално земљиште и тематски парк за креативни живот близу природе
  • World Monuments Fund – Adobe Missions of New Mexico – опис пројекта Фонда за светске споменике за очување цркава у Нови Мексико, Сједињене Америчке Државе
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ћерпич&oldid=27672778”