АЕЦ оклопна кола
| Оклопна кола AEC | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла | Уједињено Краљевство |
| Намена | оклопна кола |
| Произвођач | Associated Equipment Company (AEC) |
| Почетак производње | 1941. |
| Број примерака | 122 Мк I, 300 Мк II, 200 Мк III[1] |
| Брзина на путу | 68 km/h |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 5.40 m |
| Ширина | 2.68 m |
| Висина | 2.67 m |
| Тежина | 11.43 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | топ од 2 фунте/6 фунти/75 mm |
| Споредно наоружање | митраљез Беса од 7,92 mm |
| Оклоп | 30 mm |
| Снага (КС) | 158 КС |
| Посада | |
| Посада | 3 (Мк I)/4 ( Мк II-III) |
Оклопна кола AEC (енг. AEC Armoured Car) су британска оклопна кола из Другог светског рата.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Током 20-их година Британци су били главни корисници оклопних кола. Већина возила у армији и РАФ била су релативно лака, заснована на шасији Ролс-Ројс 4x2. Возила за извоз била су тежа, користећи шасију 6x4 камиона Ланкестер или Кросли. Почетком 30-тих, војска је изгубила интересовање за оклопна кола, у корист лаких тенкова као извиђачког возила. Развој оклопних кола престао је након 1934.[2] Потреба за оклопним колима са погоном на 4 точка постала је очигледна крајем 30-их година, али су прва тестирања таквих возила почела тек 1938. Тако су 1939-1941. настала оклопна кола Гај и Хамбер Mk I.[1]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Засновано на шасији артиљеријског трактора АЕЦ Матадор 4x4, ово возило било је најтеже од свих британских оклопних кола: дуг, узан труп био је теже оклопљен. Уобичајени погон био је преко предњих точкова, док су задњи укључивани на неравном терену. Мк I користио је куполу са раних тенкова Валентајн, наоружану топом од 2 фунте и спрегнутим митраљезом Беса 7,92 mm. Мк II имао је другачији труп и нову куполу са топом од 6 фунти и Бесом, док је Мк III заменио топ оним од 75 mm.[3]
У борби[уреди | уреди извор]
Тежак оклоп и снажан мотор овог возила били су популарни у јединицама оклопних кола, где су пружали ватрену подршку оклопним колима Дајмлер и Хамбер. Недостатак возила била је његова висина. Мк I служио је у Северној Африци од 1941, а Мк II у Италији од 1943.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.
