Автоном

Свети Автоном је био епископ у Италији у време цара Диоклецијана.^[1] У време прогона хришћана Св. Антоном је побегао у Витанију, у место Сореос. Тамо је живео дуго, проповедајући Христа и обраћајући многе незнабошце у хришћанску веру. Живео је у кући хришћанина Корнелија, кога је касније посветио најпре за презвитера а по том и за епископа.^[1] Заједно су саградили цркву посвећену Светом архангелу Михаилу, где су обојица служили.

Након тога живео је неко време у Ликаонији и Исаврији, проповедајући Јеванђеље, да би се поново братио у Витанију.

Када је цар Диоклецијан започео прогон хришћана у Никомидији, Свети Автоном нашао је склониште у граду Клавдиопољу, на обали Црнога Мора где је успешно проповедао хришћанство.^[1] По престанку прогона вратио се у Сореос.

Страдао је у време служења литургије у светом олтару од стране идилопоклоника из околине Сореоса и Лимне.

На месту где је сахрањен саграђена је црква њему у помен, након што су његове мошти откопане у земљи читаве и потпуно нетрулежне 200 година након његове смрти.^[2]

Правиославна црква прославља га 24. септембра (11. септембра по Јулијанском календару).

Велики део овог текста је преузет из охридског пролога Светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима