Агогика
Израз агогика (franc. agogique, engl. agogics)[1] потиче из грчког језика и значи водити.[2]
To су незнатне промене, тј. одступања од датог темпа које настају за време извођења музичког дела (композиције), у циљу што изражајнијег и живописнијег излагања музичког садржаја. Другим речима, врши се убрзање или успорење, тј. скраћење или продужење неких нота или тактова, да би потом уследио принцип надокнаде или поравнања-равнотеже музичког садржаја.
Значи, онолико колико је неком делу нотног текста одузето од датог темпа (убрзано или задржано), толико треба у наредном делу да се врати-надокнади ради успостављања равнотеже унутар комада.
Агогичке промене су обично усаглашене са динамичким променама или их прате.
Агогику[3] примењују интерпретатори (извођачи: вокални и инструментални солисти и диригенти) у својим интерпретацијама музичких дела.
Агогика музичком делу удахњује живот. Музичко извођаштво без ње звучало би монотоно и машински, личило би на музику робота или рачунара.
Најчешће агогичке ознаке[уреди | уреди извор]
За постепено убрзавање:
- accelerando (читај: ачелерандо) скраћено accel. - убрзавајући
- stringendo (читај: стринђендо) скраћено string. - ужурбано, убрзано
- più stretto - окретније, живље
- più mosso - окретније, живље
За постепено успоравање:
- ritardando скраћено ritard. - затежући, каснећи
- ritenuto скраћено rit. - задржавајући
- rallentando скраћено rall. - успоравајући
- allargrando - постепено све шире
- meno mosso - мање окретно
Горњим ознакама често се додају ближе одредница:
- più - више
- meno - мање
- poco а poco - мало-помало
- ma non troppo - не превише
- molto assai - нагло, врло
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2012)[непоуздан извор?]
- ^ Р. Лазић - В. Перичић, основи теорије музике[непоуздан извор?]