Пређи на садржај

Адем Јашари

С Википедије, слободне енциклопедије
Адем Јашари
Адем Јашари
Лични подаци
Име по рођењуФазли Јашари
Датум рођења(1955-11-28)28. новембар 1955.
Место рођењаДоње Преказе, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти7. март 1998.(1998-03-07) (42 год.)
Место смртиДоње Преказе, Србија, СР Југославија
Место укопаМеморијални комплекс „Адем Јашари”, Доње Преказе
СупружникАвдиље Јашари
ДецаКуштрим Јашари
ПородицаХамез Јашари (брат)
Беким Јашари (нећак)
Војна каријера
Служба
Род Ослободилачка војска Косова
Чинкомандант
КомандантДренице
Учешће у ратовимаПобуна на Косову и Метохији
Рат на Косову и Метохији:
 • Ликвидација терористичке групе Јашари  

ОдликовањаХерој Републике Косово
Одликовање националне заставе

Адем Јашари (алб. Adem Jashari, рођен као Фазли Јашари;[2] Доње Преказе, 28. новембар 1955 — Доње Преказе, 7. март 1998) био је један од оснивача Ослободилачке војске Косова (ОВК), терористичке паравојне формације Албанаца која се борила за отцепљење Косова и Метохије од Савезне Републике Југославије током 1990-их.[3][4][5][6][7]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Татомир Вукановић у књизи Дреница наводи да је, према предањима, породица Јашари српског порекла из села Брњака, одакле се предак Адема Јашарија почетком 18. века поарбанашио и населио у Доње Преказе.[8] Рођен је у породици учитељa Шабана Јашарија и његове жене Захиде у селу Доње Преказе у пределу Дренице која је одувек словила као средиште албанског национализма на Косову и Метохији. Након завршене средње техничке школе, заједно са старијим братом Хамезом, придружује се нелегалним албанским организацијама које за циљ имају одвајање Косова и Метохије и њихово припајање замишљеној територији Велике Албаније. Потиче од породице Албанаца који су се деценијама раније борили против југословенских снага, а одрастао је на албанским ратним причама и ретко је био виђен без пиштоља.[9] Између 1975. до 1990. био је због своје иредентистичке делатности у сталном сукобу са органима безбедности. Активно је учествовао у демонстрацијама 1981. Новинар Тим Џуда је константовао да је Јашари „мрзео Србе”.[10]

Тероризам

[уреди | уреди извор]

Од 1990. више пута нелегално прелази границу и одлази у Албанију где похађа војно-диверзантске курсеве и учествује у организовању нелегалних оружаних формација које ће касније прерасти у јединствену терористичку организацију под називом Ослободилачка војска Косова, при чему добија и чин мајора Оружаних снага Албаније. Заједно са браћом Хамезом и Муратом и браћом Кодре одлази 3. новембра 1991. у Албанију на обуку са намером да створи базу за будућу сепаратистичку војску на Косову и Метохији. Служба државне безбедности покушала је да га ухапси 30. децембра 1991. али је група пружила отпор и успела да побегне.

Главни носилац тероризма од 1992. до 1997. је била Јашаријева група. Најпре су дејствовали из заседа попут качака и балиста, а временом су користили савременије облике тероризма. Због тога су у Окружном суду у Приштини на по 20 година затвора осуђени Адем Јашари, Иљаз Кодра, Сахит Јашари, Фадиљ Кодра, Јакуп Нура, Зенан Кодра и Реџеп Селими, а на 10 година је осуђен и Хашим Тачи.

Прву већу синхронизовану акцију организовали су 22. априла 1996. када су у нападима у Пећи, Штимљу, Дечанима, на путу Рожаје—Приштина код Косовске Митровице убили пет и ранили још пет особа.

Јашаријева група је наставила терористичке активности, а већи сукоб са Полицијом Србије десио се 22. и 23. јануара 1998. Тада је група од 7—8 лица на путу Србица—Дреница заустављала возила и малтретирала путнике. На лице места је дошла патрола полиције која је након пушкарања почела да гони терористе међу којима је био Јашари. Група је побегла у село Доње Преказе, а полиција је стигла у село и позвала их на предају. На полицију је запуцано из свих кућа, а терористичка група је успела да се извуче из села. Након сукоба, полиција је јавила да је Јашари рањен. У рану зору 5. марта 1998, група терориста Јашарија напада патролу полиције у селу Лауша. Том приликом терористи су ранили два припадника локалне полиције и усмртили три цивила Ашкалија — Фатиму Гаши (51) и њено двоје деце — сина Газменда (16) и ћерку Макфирете (14), након чега снаге полиције крећу у потеру за терористима ка Горњем и Доњем Преказу.

Специјалне полицијске снаге су 5. марта 1998. опколиле село Доње Преказе и направиле шири прстен око других села и позвала Јашарија на предају. Јашари је то одбио и пружио је јак отпор у добро опремљеном бункеру ојачаном џаковима песка. У овим сукобима је поред Јашарија погинуло још 65 терориста и чланова породице, као и 2 припадника полиције.

Албанци сматрају Јашарија „оцем ОВК” и симболом независности Косова. Постхумно му је додељено звање хероја Косова након проглашења независности 2008. Органи Републике Косово[а] по њему су назвали Народно позориште у Приштини, Међународни аеродром Адем Јашари и Олимпијски стадион Адем Јашари.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Shqipëria dhe UÇK, prapaskena të historisë. Qëndrimi i Ramiz Alisë dhe mandej i Berishës ndaj luftëtarëve kosovarë (dhe një takim i fshehtë)”. Gazeta Tema (на језику: албански). 2018. Приступљено 2023-02-17. 
  2. ^ „Bekim Jashari zbulon një detaj interesant rreth emrit të Adem Jasharit, thotë se e kishte emrin Fazli” (на језику: Albanian). Telegrafi. 19. 8. 2018. „Së fundmi Bekim Jashari ka publikuar detaje tjera interesante, ku ka përmendur se Adem Jashari fillimisht e kishte pasur emrin Fazli 
  3. ^ State-building in Kosovo. A plural policing perspective. Maklu. 5. 2. 2015. стр. 53. ISBN 9789046607497. 
  4. ^ Liberating Kosovo: Coercive Diplomacy and U. S. Intervention. Belfer Center for Science and International Affairs. 2012. стр. 69. ISBN 9780262305129. 
  5. ^ Dictionary of Genocide. Greenwood Publishing Group. 2008. стр. 249. ISBN 9780313346415. 
  6. ^ „Kosovo Liberation Army (KLA)”. Encyclopædia Britannica. 14. 9. 2014. 
  7. ^ „Albanian Insurgents Keep NATO Forces Busy”. Time. 6. 3. 2001. 
  8. ^ Вукановић, Татомир (2005). Дреница - друга српска Света Гора : антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934-1937. године. Београд: „Центар за очување наслеђа Косова и Метохиј”. стр. 125. 
  9. ^ Bartrop 2012, стр. 142.
  10. ^ Judah 2008b, ...for nothing.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]