Адрани

Адрани
Адрани;
	Западна Морава - Адрани
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Град	Краљево
Становништво
— 2011.	2232
Географске карактеристике
Координате	43° 45′ 02″ С; 20° 38′ 03″ И / 43.7505° С; 20.634166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	180 m
	Адрани Адрани на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	36203
Позивни број	036
Регистарска ознака	KV

Адрани је насељено шумадијско место града Краљева у долини Западног Поморавља, које административно припада Рашком округу. Према попису из 2011. било је 2232 становника.

Налази се на четири километра од Краљева, на десној обали Западне Мораве, на надморској висини од 108 метара. Укупна површина насеља износи 1236 хектара.

Село је добило назив на веома занимљив начин. Сељаци су овде живели углавном од земљорадње, а своје њиве називали „аде“ па је позната њихова свакодневна мисао „ада нас лебом рани“. Од те синтагме настао је назив Адрани.

Овде се налазе ОШ „Драган Маринковић” Адрани и Железничка станица Адрани. Овде је рођен музичар Новица Неговановић.

Историја[уреди | уреди извор]

И поред тога што је насеље веома старо његов први помен у писаним документима потиче из новијег доба, тј. 1783. године, када су га аустријски картографи унели у своје војне карте. Пошто се у турским пописима не помиње, а ни у ранијим аустријским картама из 1718. могло би се претпоставити да је насеље основано половином 18. века. Међутим, антропоним (Јадран) из кога је име насеља настало ипак је старо. То потврђује и сачувани топоним Црквина као споменик далеке прошлости јер народно памћење не зна да је у насељу црква постојала. Нема сумње, цркву су Турци порушили у време великих пустошења крајем 16. и почетком 17. века када је насеље потпуно напуштено. После пожаревачког мира 1718. године граница између турског и аустријског царства ишла је долином Западне Мораве, па је из граничне зоне и онако малобројно становништво било исељено. Тек када је Београдским миром 1739. године граница померена према северу, насеље је поново обновљено.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Адрани живи 1778 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,9 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 677 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.291
1953.	1.370
1961.	1.537
1971.	1.709
1981.	1.899
1991.	2.065	2.029
2002.	2.198	2.257

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	2.179	99,13%
Црногорци	10	0,45%
Хрвати	3	0,13%
непознато	3	0,13%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	12	14
80+	18	27
75—79	29	61
70—74	62	67
65—69	78	61
60—64	62	66
55—59	44	57
50—54	92	82
45—49	94	88
40—44	88	82
35—39	50	74
30—34	78	65
25—29	74	64
20—24	64	65
15—19	72	87
10—14	41	68
5—9	54	53
0—4	54	51
Просек :	40,9	41,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	235	266	352	442	531	601	677

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	106	147	130	153	78	43	13	6	1	0	3,25

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	917	258	589	46	24	0
Женски	960	192	583	149	32	4
УКУПНО	1.877	450	1.172	195	56	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	373	21	0	0	125
Женски	216	22	0	0	52
УКУПНО	589	43	0	0	177
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	33	41	9	61
Женски	1	13	47	16	8
УКУПНО	8	46	88	25	69
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	2	26	11	7
Женски	2	6	5	14	27
УКУПНО	7	8	31	25	34
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	10	0	0	15
Женски	2	0	0	1
УКУПНО	12	0	0	16

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]