Азапи

С Википедије, слободне енциклопедије

Азапи (осм. тур. عزب, тур. Azap) су били нерегуларна лака пјешадија османске војске.[1] Као и Аје, чинили су окосницу отоманске војске, нарочито ако се узме у обзир чињеница да је снага турске војске лежала управо у пешадији. Најелитнији део турске војске били су јањичари, такође специјална пешадијска јединица. Азапи су готово увек били у самом центру борбе и носили су главнину напада турских снага. Њихов задатак је био да успоре првобитни непријатељски јуриш након чега су се повлачили лево и десно како би отомански топови и јањичари преузели напад.

Регрутација[уреди | уреди извор]

Азапи су настали у доба Сулејмана I. Један човек из 20-30 домаћинстава је постао азап. Били су угавном Турци из Анатолије и са Балкана. Азепи су чинили добровољце и нису имали плату за своје учешће, већ су били ослобођени даћа и учествовали су у подели ратног плена.[2] У касном 16. веку су могли сви мушкарци муслимани да постану регрути.[3][4]

Оружје[уреди | уреди извор]

Као волонтери, азапи су руковали различитим оружјем. Користили су сабље, буздоване, лук и стреле.[4] Носили су различите униформе и шешире попут оних који су носили јањичари, само у различитим бојама.

Галерија[уреди | уреди извор]

Турски стријалац — Азап

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Encyclopedia of the Ottoman Empire. Ágoston, Gábor,, Masters, Bruce Alan, 1950-. New York, NY: Facts On File. 2009. ISBN 9781438110257. OCLC 435911915. 
  2. ^ Енциклопедија
  3. ^ Nicolle, David (1983). Armies of the Ottoman Turks 1300-1774. Osprey Publishing.
  4. ^ а б Stein, Mark L. (2007). Guarding the Ottoman Frontiers. Tauris Academic Stuides. pp. 75–78.

Литература[уреди | уреди извор]