Акутне леукемије

С Википедије, слободне енциклопедије
Ћелије акутне лимфоцитне леукемије

Акутне леукемије су врста леукемије. То су малигне болести хематопоезног система. Карактеришу се ненормалним размножавањем неке од ћелија лимфоидне или мијелоидне лозе, повећањем броја белих крвних зрнаца у периферној крви и повећањем масе белих крвних зрнаца у организму. Један од најчешћих облика је акутна лимфоцитна леукемија. Она напредује врло брзо и може се јавити и код одраслих особа и код деце. Врло тешко се препознаје, а рани симптоми могу бити слични грипу или другим честим болестима. Леукемије чине 10% обољења међу канцерима, а код деце акутна лимфоцитна леукемија је најчешће малигно обољење. Годишње, од разних облика леукемија оболи приближно 13 особа на 100.000 становника.

Симптоми[уреди | уреди извор]

Као последица акутне лимфоцитне леукемије јавља се анемија, гранулоцитопенија и тромбоцитопенија. Услед анемије јавља се бледило коже, а болесници се жале на малаксалост, отежано дисање, лако замарање и вртоглавицу. Уколико постоји увећана слезина, анемија је делом последица и појачане разградње еритроцита у увећаној слезини. Код старијих особа може се испољити појавом ангине пекторис или едема плућа. Код већине случајева могу се јавити и неспецифични симптоми попут повишене телесне температуре, бола у костима или зглобовима, отеклина лимфних чворова, лако настајање модрица, крварења из десни и крварења из носа.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља прегледом размаза периферне крви и цитолошким прегледом коштане сржи. Налаз великог броја бласта у периферној крви, анемија и тромбоцитопенија иде у прилог акутне леукемије. Дијагноза се потврђује прегледом коштане сржи и налазом преко 30% бласта у њој.

Лабораторијски налаз[уреди | уреди извор]

У периферној крви постоје анемија, гранулоцитопенија и тромбоцитопенија. Број леукоцита може да буде смањен, нормалан или повећан. Уколико резултати испитивања крви показују абнормалности, лекар може урадити биопсију коштане сржи. Он такође може извршити спиналну пункцију и узети узорак ликвора. Лекар посматра течност под микроскопом како би установио јесу ли присутне ћелије оболеле од леукемије, тек тада може рећи о каквој се леукемији ради и планирати најбоље могуће лечење.

Лечење[уреди | уреди извор]

Могућност излечења зависи од изгледа ћелија леукемије под микроскопом, колико се леукемија проширила, животној доби болесника и његовом општем здравственом стању. Циљ лечења је ремисија малигног тумора, а то се постиже кад су налази периферне крви и коштане сржи нормални. Акутна лимфоцитна леукемија лечи се комбинацијом хемотерапије и цитостатика.

Спречавање[уреди | уреди извор]

У већини случајева узрочник настанка леукемије је непознат, па је тешко пронаћи правилан превентивни модус. Ипак саветује се минимално излагање отровима, зрачењу и хемикалијама, као и правилна исхрана у циљу што бољег имуног одговора организма на штетне агенсе.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]



Чланак је великим делом преузет са сајта www.stetoskop.info уз дозволу коју можете видети овде.




Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).