Албанци у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије
Албанци у Србији
Shqiptarët në Serbi
Застава Албанаца у Србији
Укупна популација
61.687 (попис Србије 2022)[1] без Космета[а]
1.616.869 (попис Косова 2011)[3]
Региони са значајном популацијом
Косово и Метохија, Прешево, Бујановац и Медвеђа
Језици
српски и албански
Религија
претежно ислам, мали врој хришћана
Сродне етничке групе
Албанци

Албанци су друга по величини етничка група у Србији, после Срба. Према попису из 2022. године, 61.687 Албанаца живи на простору централне Србије и Војводине, док их на Косову и Метохији има 1.616.869, где чине етничку већину. Говоре албанским језиком и највећи део је исламске вероисповести. Албански је, поред српског, службени језик на Косову и Метохији.

Историја[уреди | уреди извор]

Фашистички окупатор током Другог светског рата на територију Косова и Метохије насељава до 72.000 Албанаца из Албаније.[4]

Јануара 2024. група грађана Куршумлије је у центру места протестовала и затражила заштиту државних органа због учесталих упада наоружаних банди Албанаца са Косова и Метохије, који краду дрва, приватну и државну имовину.[5][6]

Пописи Србије[уреди | уреди извор]

Попис 1991. бојкотован је од стране албанске националне заједнице, док пописи 2002, 2011. и 2022. године нису спроведени на територији АП Косово и Метохија, док је онај из 2011. у општинама Прешево и Бујановац бојкотовала већина Албанаца.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис 2022. није спроведен у АП Косово и Метохија, уз напомену да је ово већ четврти по реду попис становништва за који није било омогућено прикупљање података у јужној српској покрајини. Последњи попис становништва на Косову и Метохији у коме су учествовали припадници албанске националне мањине обављен је још 1981. године. Албанци на Косову и Метохији бојкотовали су попис 1991. године, а подаци за ту годину добијени су проценом. Пописе 2002. и 2011. године такође није било могуће спровести на територији Косова и Метохије. Поменуте околности битно се одражавају на могућност праћења свеукупног етнодемографског стања у Србији.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Становништво према националној припадности Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today, Републички завод за статистику Србије, 2011.
  2. ^ “Етноконфесионални и језички мозаик Србије”, Републички завод за статистику Србије
  3. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 03. 01. 2014. г. Приступљено 27. 08. 2015. 
  4. ^ Vickers, Miranda (1998). Between Serb and Albanian: a history of Kosovo. Hurts and co. стр. 123. 
  5. ^ https://www.juznevesti.com. „Sa protesta u Kuršumliji zatražena veća bezbednost za imovinu i ljude u tom kraju”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  6. ^ „Protest građana u Kuršumliji: Zaštitite nas | Srbija”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  7. ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Приступљено 8. 3. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Албанци_у_Србији&oldid=27684591”