Алберт Вајс

С Википедије, слободне енциклопедије
Алберт Вајс
Датум рођења(1905-10-03)3. октобар 1905.
Место рођењаЗемун
 Аустроугарска
Датум смрти4. април 1964.(1964-04-04) (58 год.)
Место смртиБеоград
 СФРЈ

Алберт Вајс (Земун 3. октобар 1905 — Београд 4. април 1964) био је српски и југословенски правник и професор.

Рођен је у јеврејској породици Хермана и Мари Вајс.

Филозофију и комерцијалне науке студирао је у Берлину и Паризу, а правни факултет је завршио у Загребу 1929. Био је судски и адвокатски приправник и адвокат у Београду. Од 194145 био је у немачком заробљеништву.

После ослобођеља ради у Државној комисији за утврђиавње злочина окупатора и његових помагача. Као делегат владе ФНРЈ учествовао међусавезничком војном тужилаштву при Међународном војном суду у Нирнбергу. Од 1947. је доцент па ванредни и редовни професор на Правном факултету у Београду, за предмет опште историје државе и права.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Општа историја државе и права (са Љубицом Кандић), Београд 1962;
  • Развитак цивилизације, Београд 1965;
  • Неке специфичне законитости у историјском развоја права Зборник радова из правне историје посвећен Алберу Вајсу, Институт за правну историју Правног факултета, Београд 1966.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]