Алберт Ферт

С Википедије, слободне енциклопедије
Алберт Ферт
Алберт Ферт
Лични подаци
Датум рођења(1938-03-07)7. март 1938.(86 год.)
Место рођењаКаркасон, Француска
ОбразовањеУниверзитет Сорбона, Виша нормална школа
Научни рад
Пољефизика
Награде Нобелова награда за физику (2007)

Алберт Луј Франсоа Ферт (франц. Albert Louis François Fert, IPA/albɛʁt lwi fʁɑ̃swɑ fɛʁt/; Каркасон, 7. март 1938) француски је физичар и лауреат Нобелове награде за физику 2007.

Године 1970. докторирао је на универзитету Париз-југ са тезом „Особине транспорта електрицитета у никлу и гвожђу” (франц. Propriétés de transport électrique dans le nickel et le fer). Потом је био вођа тима за истраживање чврстих стања на истој институцији.

Фертова група истраживача је 1988. открила ГМР ефекат у структури слојева гвожђа и хрома.[1] Независно од њега, нешто касније је група под руководством Петера Гринберга дошла до сличних резултата.[2] Откриће ГМР ефекта омогућило је израду магнетних читача тврдих дискова изузетно високог капацитета, који су данас у широкој употреби.

Ово откриће припада новој грани физике, спинтроници, која се бави особинама спина електрона.

Од 1976. Ферт је професор на Универзитету Париз-југ у Орсеју.

За проналазак ГМР ефекта Ферту и Гринбергу је 2007. додељена Нобелова награда за физику.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Baibich et al.: Giant Magnetoresistance of (001)Fe/(001)Cr Magnetic Superlattices. In: Physical Review Letters. Band 61, 1988, стр. 2472-2475
  2. ^ Binasch et al.: Enhanced magnetoresistance in layered magnetic structures with antiferromagnetic interlayer exchange. In: Physical Review. Band B 39, 1989, стр. 4828-4830

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Алберт Ферт на Викимедијиној остави