Александра Николић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александра Николић
Лични подаци
Пуно имеАлександра Николић
Датум рођења(1954-04-07)7. април 1954.(70 год.)
Место рођењаСомбор, НР Србија, ФНР Југославија
Рад
Битна улогаСрећни људи - Савка Илић
Улица липа - Веска
Иванов - Ана Петровна
Дивља патка - Хедвига
Закопане тајне - Убавка Кучинар
Веза до IMDb-а

Александра Николић (Сомбор, 7. април 1954) српска је телевизијска, филмска и позоришна глумица.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 7. априла 1954. године у Сомбору, СР Србија. Глуму је дипломирала на ФДУ, у класи проф. Миленка Маричића. Чланица је Народног позоришта у Београду од 1980.[1] године и има статус првакиње.[2]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
1969. Служавка Мина
1980. Мама
1981. Бескрајна ноћ Моли Блум
1982. Жива земља
1982. Путовање
1983. Хасанагиница (ТВ Београд) Хасанагиница
1984. Дивља патка Хедвига
1984. Беле удовице
1986. Тајна Лазе Лазаревића Ана / Швабица
1987. Увек спремне жене Радница
1987. Иванов Ана Петровна
1988. Портрет Илије Певца Велинка Делић
1988. Сентиментална прича Милена
1989. Мистер Долар Ела
1993. Боље од бекства Болничарка
1993. Огледало песника — Марија Чудина
1993. Медиала — коб два мерила
1993-1996. Срећни људи Савка Илић
1997. Горе-доле Сестричина старе госпође 1
2004. Скела Жена трговца конопцима
2007-2015. Улица липа Веска
2009. Неко ме ипак чека Докторка
2010. Село гори, а баба се чешља Докторка
2010. Lysander
2010. Sorry Мајка
2011. Како сам положио возачки испит Мајка
2011. Временска машина Мајка (глас)
2011. Преградни зид
2012. Клип Васпитачица у дому
2012. Танго у 3 лика и 3 простора Комшиница
2013. Пут ружама посут Јелена Балшић
2013. Равна Гора Библиотекарка Јагодић
2013. Деда Комшиница
2013. Девојке у ноћи
2014. Кад љубав закасни Веркина мајка
2014. Самац у браку Веркина мајка
2015. Без степеника Управница
2015. Породица Марија Станковић
2018. Јутро се променити све Јелица
2019. Народно позориште у 10 часова Гардероберка
2022. Игра судбине Драгиња
2023 - у току Закопане тајне Убавка Кучинар

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (11. 1. 2023). „Трајање је у глумачкој професији мера успеха”. Политика. Приступљено 12. 1. 2023. 
  2. ^ Народно позориште у Београду

Спољашње везе[уреди | уреди извор]