Алекса Ивић
| Алекса Ивић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. децембар 1881. |
| Место рођења | Буђановци, Аустроугарска |
| Датум смрти | 23. новембар 1948. (66 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНРЈ |
Алекса Ивић (Буђановци, 23. децембар 1881 — Београд, 23. новембар 1948) био је српски историчар и универзитетски професор.
Биографија[уреди | уреди извор]
Историју и славистику студирао у Бечу код познатих стручњака Ватрослава Јагића и Константина Јиречека.[1] Докторирао 1905. године. По завршетку студија остао је у Бечу пет година.
Године 1910. изабран је за заступника (посланика) у Хрватском сабору, те исте године одлази у Загреб.[2] Од 1912. године ради у Земаљском архиву у Загребу.
После Првог светског рата предаје југословенску дипломатску и политичку историју на Правном факултету у Суботици,[1] који је у то време био испостава Правног факултета Универзитета у Београду..
Био је предан архивски истраживач и историчар Срба у Хабзбуршкој монархији. Издао је доста грађе везане за Србе из бечких архива. Најзначајније му је дело Историја Срба у Војводини, објављено 1929. године.
У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” налазе се два писма и једна дописница коју је Алекса Ивић упутио Јоци Вујићу.[3]
Његов син је лингвиста Павле Ивић.[4]
Одабрана дела[уреди | уреди извор]
Написао је неколико стотина чланака и бележака на тему националне историје у бројним листовима.[2]
- Ивић, Алекса (1905). „Кад је и од кога је Стјепан Вукчић добио титулу "Херцег од св. Саве"?”. Летопис Матице српске. 230 (2): 80—94.
- Ивић, Алекса (1909). Сеоба Срба у Хрватску и Славонију: Прилог испитивању српске прошлости током 16. и 17. века. Сремски Карловци.
- Ивић, Алекса (1910). Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Славонији током XVI и XVII столећа. Нови Сад: Матица српска.
- Ивић, Алекса (1910). Стари српски печати и грбови: Прилог српској сфрагистици и хералдици. Нови Сад: Матица српска. Архивирано из оригинала 28. 03. 2017. г. Приступљено 25. 06. 2017.
- Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690). Загреб.
- Aleksa Ivić, Iz istorije crkve hrvatsko-slavonskih Srba tokom XVII. veka, Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskog arkiva, 18 (1916), Zagreb, 88-167.[5]
- Аустрија према устанку Срба под Милошем Обреновићем, Загреб 1917.
- Ивић, Алекса (1919). Родословне таблице српских династија и властеле (1. изд.). Загреб: Земаљска тискара.
- Ивић, Алекса (1923) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (2. доп. изд.). Београд: Цвијановић.
- Ивић, Алекса (1928) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (3. доп. изд.). Нови Сад: Матица српска.
- Ивић, Алекса (1922). О српском и хрватском имену. Београд: Цвијановић.
- Ивић, Алекса (1922). „Досељавање Срба у Славонију током XVI столећа”. Гласник Географског друштва. 7—8: 90—112.
- Ивић, Алекса (1922). „Грађа за српску историјску географију”. Гласник Географског друштва. 7—8: 197—207.
- Ивић, Алекса (1922). „Грађа за историјску географију српске цркве”. Гласник Географског друштва. 7—8: 207—218.
- Ивић, Алекса (1923). „Миграције Срба у Хрватску током 16., 17. и 18. столећа”. Српски етнографски зборник. 28: 1—158.
- Ивић, Алекса (1923). „Марчанска епископија од Симеона Вретање до Гаврила Предојевића (1609-1642)”. Браство. 17: 156—165.
- Ивић, Алекса (1924). „Марчанска епископија од Гаврила Предојевића до Гаврила Мијакића (1642-1660)”. Браство. 18: 86—100.
- Ивић, Алекса (1925). „Марчанска епископија од 1662 до 1670”. Браство. 19: 196—216.
- Ивић, Алекса (1926). „Марчанска епископија: Трагедија епископа Мијакића и његових калуђера”. Браство. 20: 68—82.
- Ивић, Алекса (1926). „Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. столећа”. Српски етнографски зборник. 36: 1—228.
- Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра, Београд 1926.[6]
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Алекса Ивић - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА”. www.istorijskabiblioteka.com. Приступљено 2020-12-26.
- ^ а б Marković, Saša. „Vojvodjanski Bunjevci u Kraljevini SHS u svetlu srpsko-hrvatskih odnosa” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 05. 2021. г. Приступљено 29. 12. 2020.
- ^ Лазић, Виктор (фебруар 2018). „Алекса Ивић”. Србија међу књигама: 15.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Preminuo akademik Aleksandar Ivić”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-12-29.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Iz istorije crkve hrvatsko-slavonskih Srba tokom XVII. veka :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29.[мртва веза]
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29.[мртва веза]
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Југославије, четврти том Хил-Југос (1960. год.), чланак написао Јован М. Милићевић.
- Електронски каталог Народне библиотеке Србије.
- Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
