Алекса Ненадовић
Алекса Ненадовић | |
|---|---|
 Портрет Ненадовића | |
| Датум рођења | 1749. |
| Место рођења | Бранковина, Османско царство, данас Србија |
| Датум смрти | 23. јануар 1804. (54/55 год.) |
| Место смрти | Ваљево, Османско царство, данас Србија |
Алекса Ненадовић (Бранковина, око 1749 — Ваљево, 23. јануар/4. фебруар 1804) био је кнез тамнавско-посавске кнежине. Убијен је у Сечи кнезова крајем јануара 1804. (по старом, јулијанском календару) у Ваљеву.
Биографија
[уреди | уреди извор]Учествовао је у фрајкорима у време Кочине крајине. Укупно је провео 23 месеца, до 23. марта 1790. године. У новембру 1790. је добио пензију у износу од 15 форинти месечно од Аустрије као оберлајтнант.[1]
Попут многих породица Србије XIX века и Ненадовићи потичу од досељеника са разних страна где живе Срби. Ненадовићи су пореклом од српског племена Бањани, из херцеговачког Бирча код Никшића (Стара Херцеговина).
Његови синови су прота Матеја Ненадовић[2] и Сима Ненадовић, а брат Јаков Ненадовић.
Матија Ненадовић у Мемоарима наводи податак како се његов отац Алекса побратимио са једним бимбашом из Видина. Они су дошли да отму Београд Мустафа-паши, и савладани од српске војске која је бранила Мустафа-пашу, затворио се у цркву одакле се бранио. То братимљење му је спасило живот и Алекса му је помогао да се врати у Видин. Догађај се десио крајем 18. вијека. Асан-ага Сребренички и Ваљевски је наредио извршити атентат на Алексу Ненадовића. Како није успјео, а ствар се прочула, позван је од везира у Београд. Уплашио се и побратимио се с Алексом рекавши: Да си ми по Богу брат Алекса, што у и куд ћу сад? Алекса је свом непријатељу који му је припремао смрт и каснијем побратиму, помогао да побјегне у Босну, а касније је ага постао и паша.[3]
Када је убијен, одсјекли су му главу и Мемед-ага Фочић ју је дао ставити, са осталим главама, на свој чардак. Ваљевски Турци (муслимани) који су имали добре односе са кнезовима су измолили његово тијело и предали су га родбини, који су га сахранили, без главе, поред цркве у Бранковини. Живан Јеротић из села Близоње је украо његову главу и вратио је родбину, па су га након три дана од сахране откопали и сахранили и главу са тијелом.[4]
Место на коме су били посечени Ненадовић и Бирчанин био је означен крстом, али било је дозвољено да се на том месту изгради "ред месарница".[5]
По њему је названа улица у Београду.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Алекса Ненадовић -
Јаков Ненадовић -
Биста испред музеја у Ваљеву -
Обележје у улици у Београду
Епитаф
[уреди | уреди извор]
Дуг натпис на надгробнику Алекси Ненадовићу у порти Цркве Светих Архангела у Бранковини гласи:
- 1804
- Обрлајтнант[а] и обркнез Ненадовић лежи овде,
- кога сва Сербија и сам цесар Јосиф знаде
- и Турци га почитаху[б] за отмена духа бодрост.[в]
- Но опет га посекоше, за своју мниму[г] корист
- и његову Себији ревност.
- Али у том се преварише, јер противно случим им се,
- зашто Серби за Алексу дигоше се на освету
- и од часа србска слава расти нача.[д]
- У Ваљеву посечесја[ђ] месеца јануарија 23 дне 1804. лета,
- а зде от својих погребсја[е] у Бранковини.[6]
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Миливоје Крстић: Прилог проучавању фрајкора у ваљевском крају, pp. 104, у „Гласник“, број 28-29, Историјски архив, Ваљево, 1994. године.
- ^ https://www.facebook.com/politikaonline}-. „Алекса Ненадовић, родољуб, народни вођа и брижан родитељ”. Politika Online. Приступљено 2023-06-19.
- ^ Ненадовић, Матија (1947). Мемоари. Београд: Просвета. стр. 77, 79, 80.
- ^ Ненадовић, Матија (1947). Мемоари. Београд: Просвета. стр. 96.
- ^ „Политика”, 11. јул 1935
- ^ Вујовић, Бранко (1983). Бранковина. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
 | Овај биографски чланак о војном лицу је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |