Алтерглобализам

С Википедије, слободне енциклопедије
Алтерглобалистички слогани током једног самита Г8 у Француској

Алтерглобализам или алтерглобализација (такође алтернативни глобализам или алтернативна глобализација) је назив друштвеног покрета чији заговорници подржавају глобалну сарадњу и интеракцију, али се противе ономе што означавају негативним ефектима економске неолибералне глобализације, сматрајући да често она ради на штету, или да неадекватно промовише људске вредности као што су заштита животне средине и климе, економска правда, заштита радних права, поштовање културне разноликости, мир и људска права и слободе.

Име је вероватно изведено из популарног слогана покрета „Другачији свет је могућ”, који је произашао из Светског социјалног форума.[1] Алтерглобалистички покрет је покрет сарадње, осмишљен да „протестује против правца и уочених негативних економских, политичких, социјалних, културних и еколошких последица неолибералне глобализације”.[2] Многи алтерглобалисти настоје избећи „нарушавање локалних економија и катастрофалне хуманитарне последице”.

Већина чланова овог покрета избегава ознаку антиглобализам (антиглобализација) као пежоративну и нетачну, јер активно подржавају људску активност на глобалном нивоу и не противе се економској глобализацији као таквој.

Уместо тога, они виде свој покрет као алтернативу ономе што називају економском неолибералном глобализацијом у којој се међународне институције (Светска трговинска организација, Светска банка, Међународни монетарни фонд и слично) и велике корпорације усмеравају обогаћивању развијеног света, посвећујући малу или никакву пажњу на оно што критичари означавају штетним ефектима њихових поступака на људе и животну средину мање развијених земаља, земаља чије су владе често преслабе или превише корумпиране да би се одупрле или регулисале те штетне ефекте.

Порекло појма[уреди | уреди извор]

Појам алтерглобализам (алтерглобализација) је скован на основу оптужби за национализам од стране заговорника економске неолибералне глобализације, тако да означава да алтерглобализам подржава универзалне људске вредности, али се противи Вашингтонском консензусу и сличним економским неолибералним политикама. Алтерглобализам према томе представља активизам за другачију или алтернативну глобализацију.[3][4]

Првобитно развијен на француском као алтермондијализам, он дефинише став покрета који се супротставља економској неолибералној глобализацији, али који подржава глобализацију која поштује људска права и слободе, животну средину, економску правду и културну разноликост.

Термин „алтерглобализам” је настао због употребе термина „антиглобализам”, који су новинари и остали користили за описивање покрета. Након настанка појма алтерглобализма многи новинари су од тада престали да користе термин „антиглобализам” у корист „алтерглобализма”. Алтерглобализам треба да разликује присталице алтерглобализације од различитих присталица антиглобализма и антиглобализације, који су против било које врсте глобализације, односно углавном десних националиста, десних протекциониста и тако даље.

Активности[уреди | уреди извор]

Активисти алтерглобализације боре се за бољи третман неразвијених и земаља у развоју и њихових економија, радна права, праведну трговину и једнака људска права. Они се противе експлоатацији рада и загађењу локалних животних средина.[5]

Аспекти покрета укључују:

  • Покушаји алтерглобалистичког покрета за реформу политика и процеса Светске трговинске организације укључују алтернативне принципе јавне одговорности, права људи и заштите животне средине.[6]
  • Раднички покрети и синдикалне иницијативе почели су да реагују на економску и политичку глобализацију ширењем међусобне сарадње и иницијатива на транснационални ниво.[7]
  • Иницијативе праведне трговине, корпоративни кодекси понашања и социјалне клаузуле, као и развој локалних тржишта.[8]
  • Покрет алтерглобализације сматра да пут ка друштвеним променама може да буде кроз давање предности вредностима базне и партиципативне демократије, дружељубивости и одрживости у свакодневним праксама, личном и локалном животу. Многи урбани активисти у корист тога наводе начин на који се, на пример, запатисти у Мексику и други латиноамерички староседелачки покрети фокусирају на развој локалне аутономије заједница путем аутономне партиципативне демократије, аутономних образовних система и побољшања квалитета живота, те кроз дружељубиве аспекте локалних иницијатива што све представља обећање о малим, али стварним алтернативама корпоративној глобализацији и масовној потрошњи.[10]

Групе и конференције[уреди | уреди извор]

Заговорници алтерглобализације успоставили су дигиталну глобалну информативну мрежу, Независни медијски центар, како би извештавали о развоју догађаја у покрету.

Највећи форум за алтерглобалистичку активност је годишњи Светски социјални форум. Светски социјални форум је замишљен као демократски простор организован у смислу вредности покрета.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hinkelammert, Franz Josef; Ulrich Duchrow: Property for People, Not for Profit: Alternatives to the Global Tyranny of Capital. Progressio. 2004. ISBN 978-1-84277-479-3.
  2. ^ Krishna-Hensel, Sai (2006). Global Cooperation: Challenges and Opportunities in the Twenty-first Century. Ashgate Publishing.
  3. ^ Broad, Robin; Zahara Heckscher (August 2003). Before Seattle: The Historical Roots of the Current Movement against Corporate-Led Globalisation. Taylor & Francis, Ltd.
  4. ^ Russia, Lagin. "Towards The Theory of Alter Globalism Ghost of Alter Globalization" (PDF).
  5. ^ Razsa 2015
  6. ^ Paterson, William (December 2006). Before Seattle: The Historical Roots of the Current Movement against Corporate-Led Globalisation. University of Stirling.
  7. ^ The Construction of a Trans-European Labour Movement, Capital & Class, February 2011, by Daniel Jakopovich
  8. ^ Broad, Robin; John Cavanagh. Development Redefined: How the Market Met its Match.
  9. ^ Bakker, Karen (2007). „The "Commons" Versus the "Commodity": Alter-globalization, Anti-privatization and the Human Right to Water in the Global South”. Antipode. 39 (3): 430—455. doi:10.1111/j.1467-8330.2007.00534.x. 
  10. ^ Pleyers, Geoffrey (March 2009). "WSF 2009: A generation's challenge". OpenSpaceForum. Retrieved 2009-04-09. Pleyers, Geoffrey (December 2010). "Alter-Globalization". Polity Press.
  11. ^ Scerri, Andy (2013). „The World Social Forum: Another World Might be Possible”. Social Movement Studies. 12: 111—120. S2CID 146295322. doi:10.1080/14742837.2012.711522. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алтерглобализам&oldid=27675642”