Алфонзо Ла Мармора

С Википедије, слободне енциклопедије
Алфонзо Ла Мармора
Генерал Алфонсо Ла Мармора (1804–1878).
Датум рођења18. новембар 1804
Место рођењаТорино
Датум смрти5. јануар 1878
Место смртиФиренца

Алфонзо Ла Мармора (итал. Alfonso La Marmora, 17. новембар 1804 – 5. јануар 1878) био је најпре пијемонтски, а затим италијански генерал и државник.[1] Његов старији брат био је генерал Алесандро Ла Мармора (1799–1856).

Војна служба[уреди | уреди извор]

Завршио је војну академију у Торину. У италијанским ратовима за уједињење на челу дивизиона коњичке артиљерије истакао се 1848. у неколико бојева, а затим је краће време био министар рата Пијемонта. Наредне године као командант дивизије учествовао је у бици код Новаре, у којој је пијемонтска војска поражена. Касније је са својом дивизијом угушио устанак у Ђенови. Новембра 1849. био је поново министар рата. За десет година на том положају реорганизовао је пијемонтску војску и оспособио је за одлучујућу фазу италијанских ратова за уједињење. У међувремену, 1855, командовао је Пијемонтским експедиционим корпусом на Криму. После примирја код Вилафранке (итал. Villafranca) 1859, био је кратко време председник пијемонтске владе, и поново 1865, кад је склопио савез с Прусијом против Аустрије. У италијанском рату за уједињење, био је начелник штаба италијанске Врховне команде под краљем Виториом Емануелом II. Није одговорио свом задатку, пре свега, својом концепцијом вођења тог рата, а ни у бици код Кустоце. Ради оправдања својих поступака објавио је 1879. у Фиренци књигу Мало светлости на политичке и војне догађаје године 1866 (итал. Un po' più di luce sugli eventi politici e militari dell'anno 1866).[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 788

Литература[уреди | уреди извор]