Амерички јасен

С Википедије, слободне енциклопедије

Амерички јасен
Промена боје листа у октобру у парку Ташмајдан.
Научна класификација
Царство:
Plantae
Дивизија:
Magnoliophyta
Класа:
Magnoliopsida
Ред:
Lamiales
Породица:
Oleaceae
Род:
Fraxinus
Врста:
F. americana
Биномно име
Fraxinus americana
Распрострањеност врсте
Синоними
Списак
  • Aplilia macrophyla (Hoffmanns.) Raf.
  • Calycomelia acuminata (Lam.) Kostel.
  • Calycomelia alba (Marshall) Kostel.
  • Calycomelia americana (L.) Kostel.
  • Calycomelia biltmoreana (Beadle) Nieuwl.
  • Calycomelia epiptera (Michx.) Kostel.
  • Calycomelia juglandifolia (Lam.) Kostel.
  • Calycomelia pistaciifolia Nieuwl.
  • Calycomelia viridis (Bosc) Kostel.
  • Fraxinoides alba (Marshall) Medik.
  • Fraxinus acuminata Lam.
  • Fraxinus alba Marshall
  • Fraxinus albicans Buckley
  • Fraxinus biltmoreana Beadle
  • Fraxinus canadensis Gaertn.
  • Fraxinus carolinensis Wangenh.
  • Fraxinus caroliniana Willd. 1806 not Mill. 1768
  • Fraxinus curtissii Vasey
  • Fraxinus discolor Muhl.
  • Fraxinus epiptera Michx.
  • Fraxinus glauca Raf.
  • Fraxinus grandifolia Raf.
  • Fraxinus juglandifolia Lam.
  • Fraxinus macrophylla Hoffmanns.
  • Fraxinus novae-angliae Mill
  • Fraxinus villosa Dum.Cours.
  • Fraxinus viridis Bosc
  • Leptalix acuminata (Lam.) Raf.
  • Leptalix alba (Marshall) Raf.
  • Leptalix epiptera (Michx.) Raf.
  • Leptalix glauca Raf.
  • Leptalix grandifolia Raf.
  • Leptalix juglandifolia (Lam.) Raf.
  • Leptalix viridis (Bosc) Raf.
  • Ornanthes americana (L.) Raf.
  • Ornus americana (L.) Bosc

Амерички јасен (Fraxinus americana L.) научни назив потиче од латинског назива за врсте овог рода, а етимолошки од грчке речи φρακτός – оградити, јер су се кочеви јасена употребљавали за ограду.

Синоними су: Fraxinus biltmoreana Beadle, Fraxinus glauca Rafinesque, Fraxinus viridis Bosc, Calycomelia americana (L.) Kosteletzky.

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Амерички јасен на Ади Циганлији.

Амерички јасен је листопадно дрво, висине 20–25 m (изузетно 40 m), и пречника стабла 0,6–1 m (максимално 2 m). Круна ретка, отворена[2]. Кора је сива, већ у раној младости фино подужно делтоидно испуцала. Пупољци су наспрамно распоређени, смеђи, вршни пупољак јајаст, заобљен, покривен са 4-6 љуспи, бочни донекле троугласти. Ожиљци опалих листова потковичастог облика. Младе гранчице голе или длакаве, тамнозелене до сивозелене, сјајне [3]. Обично формира жилу срчаницу са неколико крупних жила усмерених наниже из којих полазе тање бочне жиле. У плитким земљиштима се формира површински, разгранат коренов систем [4].

Лист непарно перасто сложен, дуг 20–30 cm, са 5-9 лиски. Лиске 6–13 cm дуге, 3–7 cm широке, јајасте или елиптичне, извученог врха и несиметричне клинасте или округласте основе; по ободу већином целе или, при врху, мало назубљене; терминална лиска је највећа. Адаксијално лист тамнозелен, абаксијално беличастозелен и длакав дуж нерава. Лисна петељка је жућкаста. Листови у јесен жуте, бронзане или љубичастоцрвене боје [3].

Цветови су дводоми, у бочним метлицама, без крунице, чашица је четворозуба дуга 1mm и задржава се на плоду. Мушки цветови са два прашника, а женски са натцветним тучком и дворежњевитим жигом. Цвета пре листања, у другој половини априла [2].

Плод је крилата једносемена орашица 3–5 cm дуга, 4–7 mm широка. Крило је на врху усечено или цело, обухвата само горњу трећину или половину плода. Плодоноси сваке године, али пун урод је сваке 3. до сваке 5. године. Дијаспора анемохоријом.

Семе са опнастом семењачом сраслом са ендоспермом. Семе дуго 12–16 mm, уско ваљкасто, жуто, уздужно наборано, са смеђом семењачом, албуминско[5]. Ембрион крупан лопатастог типа обложен ендоспермом. Семе сазрева у септембру и октобру и опада у дужем периоду од новембра до пролећа, очува клијавост 2-4 године. Почиње да плодоноси 6. до 8. године на осами, а 15. до 20. у склопу. Клијавост свежег семена је 60-70%. У једном kg има око 30.000 зрна.

Ареал[уреди | уреди извор]

Исток Северне Америке-југоисточна Канада (Нова Шкотска, Њу Брансвик, Квебек и Онтарио) и исток САД, на запад до Минесоте, Небраске, Канзаса, Оклахоме и Тексаса, на југу до северне Флориде углавном у влажним шумама. Расте од нивоа мора до 600 m надморске висине на северу ареала и 1.500 m на јужним Апалачима. Најраспрострањенији јасен у Северној Америци, где се често и гаји[3]. Култивише се од 1724. године[6].

Биоеколошке карактеристике[уреди | уреди извор]

Клима у оквиру његовог природног ареала јако варира. Средње јануарске температуре су у распону од -14 °C до 12 °C, а средње јулске од 18 °C до 27 °C. Без мраза је 90 до 270 дана годишње. Средња количина падавина варира од 760 до 1520 mm[4]. Врста је полусциофит, осим у раној младости када је cциофилна. Најбоље успева на плодним, низинским земљиштима, богатим азотом и калцијумом, али не избегава ни сразмерно сува земљишта[2]. Раст је у младости брз, крајем треће године може да достигне висину од 2 m. Успева и на киселим и на алкалним земљиштима. На природним стаништима расте претежно на алувијалним теренима.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Семе се сеје у пролеће, у априлу, на дубини од 4 cm. Норматив сетве је 5-10 g/m. Семе је дормантно па се после брања стратификује 30 дана на 10-24 °C, а затим 60 дана на 5 °C. Клијање је епигеично. Клијавац са црвенкастим хипокотилом, и линеарно издуженим котиледонима, 40–50 mm дугим, 4–5 mm широким, кратко клинасте основе, на кратким дршкама. Први листови прости, дугуљасто-јајасти, бледозелени, до 45 mm дуги, око 25 mm широки, с наличја понешто сивкасти и кратко длакави дуж средњег нерва, с лица тамније зелени, по ободу неправилно назубљени, на краћим дршкама. Епикотил црвенкасто-зеленкаст[5]. Размножавање резницама стабла је безуспешно, па се култивари америчког јасена калеме обичним спајањем током јануара-фебруара или окулирањем на активни пупољак на отвореном. Као подлоге користи се бели или пенсилвански јасен[7].

  • Кора.
    Кора.
  • Женски цветови.
    Женски цветови.
  • Крилате орашице.
    Крилате орашице.
  • Клијавци са примарним простим листовима.
    Клијавци са примарним простим листовима.

Култивари[уреди | уреди извор]

Калемљене саднице клона 'AUTUMN PURPLE' у првој вегетацији.
  • ‘Fall Purple‘ мушки клон изразито љубичастих листова; достиже висину од 18 m, а ширину круне 12 m;
  • ‘Rosehill‘ мушки клон тамнозелених, сјајних листова. Јесења боја је бронзаноцрвена; достиже висину 15 m, а ширину круне 10 m[8].
  • ‘Autumn Applause’ клон округле, густе круне на усправном стаблу, висине до 20 m; јесење боје листа тамноцрвена;
  • ‘Greenspire‘ нешто нижи, ужи клон са тамнозеленим листовима лети који у јесен прелазе у тамнонаранџасту боју;
  • ‘Jeffnor‘ (‘Northern Blaze‘) је отпоран на зимска оштећења, доста је високо дрво, у јесен је боја љубичаста;
  • ‘Jungiger‘ (‘Autumn Purple‘) најкомерцијалнији, расте брзо, листови су фине зелене боје у лето, док у јесен постају црвенољубичасти;
  • ‘Skycole‘ (‘Skyliner‘) доброг облика, симетрично расте до 18 m висине, са зеленим листовима, који у јесен мењају боју у наранџасту или црвену;[9].

Значај[уреди | уреди извор]

Амерички јасен нема предности над европским које би га препоручиле за узгој у шумарству[2]. Дрво му је једричаво; срчика и бељика се тешко разликују. Бељика је широка, светлосмеђа, а срчика светлосмеђа до црвеносмеђа. Дрво је по особинама слично белом јасену, тврдо је, тешко, чврсто, жилаво, еластично и без мириса. Добро се обрађује алатима, реже и токари; чврстоо држи ексере и завртње; трајно је и није склоно деформацијама. Густина дрвета у просушеном стању је 670 kg/m³. Употребљава се за производњу намештаја, паркета, спортских справа, музичких инструмената (електричних гитара), чамаца, фурнира, а због тврдоће за бејзбол палице и држаље за алат [10][11].

У Северној Америци има широку примену као украсно дрво због брзог раста и атрактивних боја листа у јесен. Интродукована је у Европу као декоративна врста за алејну и групну садњу, где се лако шири самосевом и потенцијално је инвазивна, па треба, за ову сврху, користити мушке клонове.

У традицији староседелаца Америке постоји веровање да амерички јасен штити од уједа звечарки па су га ловци носили на одећи и обући. Лишћем се хране многе птице (дивље патке, препелице, зебе) и веверице[4].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jerome, D., Westwood, M., Oldfield, S. & Romero-Severson (2016). „Fraxinus Americana”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 14. 9. 2017. 
  2. ^ а б в г Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
  3. ^ а б в Harlow, W, Harrar, E, Hardin, J, White, F. (1996): Textbook of Dendrology. McGraw-Hill Inc.
  4. ^ а б в Burns, R, Honkala, B. (eds.) (1990): Silvics of North America, Vol. 2. Forest Service, United states department of agriculture. Washington.
  5. ^ а б Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд
  6. ^ Russel, T, Cutler, C, Walters, M. (2007): Trees of the world. Hermes house. London
  7. ^ Грбић, М. : Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. . Београд. 2004. ISBN 978-86-7602-009-6. 
  8. ^ Church, G. (2003). Trees and Shrubs for Foliage. Garden Art Press. 
  9. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 23. 6. 2002. г. Приступљено 20. 6. 2018. 
  10. ^ Begemann, H. (1981): Das grosse Lexikon der Nutzhöltzer, Band I. Deutscher betriebswirte Verlag. Gernsbach
  11. ^ Воробьев, Г. (еd.) (1982): Древесные породы мира, Том 2. Лесная промышленност. Москва

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Амерички јасен на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амерички_јасен&oldid=27674702”