Анатолиј Тимошчук

С Википедије, слободне енциклопедије
Анатолиј Тимошчук
Тимошчук 2017.
Лични подаци
Пуно име Анатолиј Олександрович Тимошчук
Датум рођења (1979-03-30)30. март 1979.(45 год.)
Место рођења Луцк, СССР
Висина 1,81 m
Позиција Дефанзивни везни / штопер
Јуниорска каријера
1994—1995 Волин Луцк
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1995—1997
1998—2007
2007—2009
2009—2013
2013—2015
2015—2016
Волин Луцк
Шахтар Доњецк
Зенит
Бајерн
Зенит
Каират
62
227
67
86
32
34
(8)
(32)
(10)
(4)
(0)
(1)
Репрезентативна каријера
2000—2016 Украјина 144 (4)
Тренерска каријера
2017— Зенит (асистент)

Анатолиј Олександрович Тимошчук (укр. Анатолій Олександрович Тимощук) бивши је украјински фудбалер и украјински репрезентативац. Играо је на средини терена и наступао за Бајерн из Минхена од 2009. до 2013. Са Зенитом из Санкт Петербурга је 2008. године освојио УЕФА Куп.

Упркос инвазији Русије на Украјину 2022. године, Тимошчук наставља да ради у Русији, а његова једина изјава о актуелној ситуацији била је изјава о немогућности плаћања алиментације бившој супрузи због санкција Русији.[1] Комисија за етику и фер-плеј Украјинског фудбалског савеза је 9. марта затражила да се Тимошчуку одузме тренерска лиценца, све државне награде, националне фудбалске титуле и да се искључи из званичног регистра репрезентативаца.[2]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски успеси[уреди | уреди извор]

Шахтјор[уреди | уреди извор]

Зенит[уреди | уреди извор]

Бајерн Минхен[уреди | уреди извор]

Лични успеси[уреди | уреди извор]

  • Украјински фудбалер године (3): 2002, 2006, 2007.
  • Најбољи играч првенства Русије 2007. (по оцени новина Спорт-Експрес)
  • У списку 33 најбољих играча првенства Русије 2007.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тимощук уперше відреагував на війну Росії проти України – краще б мовчав (фото)”. sport.segodnya.ua (на језику: украјински). Приступљено 2022-03-09. 
  2. ^ „Заява Комітету з етики та чесної гри УАФ щодо Анатолія Тимощука - Офіційний сайт Української асоціацїї футболу”. uaf.ua (на језику: украјински). Приступљено 2022-03-09.