Анка Берус

С Википедије, слободне енциклопедије
анка берус
Анка Берус
Лични подаци
Датум рођења(1903-12-16)16. децембар 1903.
Место рођењаСплит, Аустроугарска
Датум смрти2. јун 1991.(1991-06-02) (87 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска, СФР Југославија
Професијапрофесор
Породица
СупружникНико Берус
Деловање
Члан КПЈ од1934.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од24. јула 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада Орден народног ослобођења Орден Републике
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Анка Берус (рођ. Знидарчић; Сплит, 16. децембар 1903 — Загреб, 2. јун 1991) била је професорка, учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФР Југославије и СР Хрватске, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 16. децембра 1903. године у Сплиту. Основну школу и гимназију завршила је у родном граду, а од 1922. до 1926. године студирала је на Филозофском факултету у Љубљани. Материјалне потешкоће и сиромаштво Анкине обитељи утицали су на то да се врло рано прикључи радничком покрету. Још на студијама припадала је напредном студентском покрету.[1]

Револуционарно деловање наставља и касније, од 1926. до 1936. године, као професорка гимназије у Сплиту. Због развијања идеја хуманизма, револуционарних и социјалистичких идеја код својих ученика, већ на првим корацима свог педагошког позива долазила је у сукоб са школском управом. Поред тога, Анка је растурала марксистичку литературу, а у јануару 1929. године повезала се са Покрајинским комитетом КПЈ за Далмацију и активно радила у његовој техници. Чланица Комунистичке партије Југославије постала је 1934. године.[1]

После једне провале 1936. године, била је ухапшена и осуђена од Суда за заштиту државе у Београду на казну робије од две године. Казну је издржавала од 1936. до 1938. године у Пожаревцу. Повратком у Сплит, наставила је са револуционарним радом и већ 1939. године поново је ухапшена и упућена у Лепоглаву. Убрзо је пуштена на слободу, али је из Сплита протерана у Цеље. Ту се повезала са партијском организацијом и наставила са радом у Месном и Среском комитету Комунистичке партије Словеније за Цеље. У Цељу се није дуго задржала, већ је илегално прешла у Загреб и запослила се. Одмах се укључила у рад Синдиката радника и службеника прехрамбене индустрије.[1]

У време припрема за устанак 1941, као члан Покрајинског комитета „Народне помоћи“ у Загребу, ради на окупљању свих поштених родољуба за борбу против окупатора и домаћих слугу. У тим данима била је један од организатора многобројних кација и диверзија уперених против усташа и Немаца. У марту 1942. године Анка се пребацила на партизанску слободну територију и одржавала везу између илегалних партијских радника у Загребу и партијских организација у НОВ Хрватске. Као чланица Бироа Централног комитета Комунистичке партије Хрватске и инструктор за Хрватско приморје, од марта до августа 1942. године, активно ради на ширењу Народноослободилачког покрета у Приморју, Горском котару и Истри.[1]

Јуна 1943. године, на Првом заседању Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске изабрана је за већника ЗАВНОХ-а, а од новембра 1943., већник је Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије. Од септембра 1943. до октобра 1944. године руководилац је и члан Повереништва ЦК КПХ за северну Хрватску. По ослобођењу Далмације, крајем 1944. године, постаје члан Обласног комитета КПХ за Далмацију и Обласног Народноослободилачког одбора за Далмацију.[1]

Гроб породице Берус на Мирогоју

После ослобођења обављала је низ партијских и државних функција:[1]

Умрла је 2. јуна 1991. у Загребу, где је сахрањена на гробљу Мирогој.[2]

Одлуком Скупштине града Загреба 1980. додељена јој је титула почасног грађанина града Загреба.[3]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенких одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден Републике са златним венцем, Орден народног ослобођења и др.[4] Орденом народног хероја одликована је 24. јула 1953. године.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Narodni heroji 1 1982, стр. 72.
  2. ^ „In memoriam: Свјетао траг Анке Берус”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 2. 7. 1991. стр. 14. 
  3. ^ „Počasni građani Grada Zagreba (1945—1990)”. zagreb.hr. n.d. 
  4. ^ Ko je ko 1957, стр. 55.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анка_Берус&oldid=27557218”