Антон Еберст

С Википедије, слободне енциклопедије
Антон Еберст
Лични подаци
Датум рођења(1920-04-27)27. април 1920.
Место рођењаВршац, Краљевство СХС
Датум смрти19. фебруар 2005.(2005-02-19) (84 год.)
Место смртиНови Сад, Србија и Црна Гора

Антон Еберст (Вршац, 27. април 1920Нови Сад, 19. фебруар 2005) био је српски кларинетиста, професор кларинета у Средњој музичкој школи „Исидор Бајић“, Нови Сад, организатор музичког живота у Новом Саду, музички писац, аутор бројних књига о кларинету и о дувачким инструментима.

Музичко образовање[уреди | уреди извор]

Антон Еберст је 1938. године завршио Војну музичку школу у Вршцу и Средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду, Наставнички одсек 1948. године. Студије кларинета уписао је 1949. године на Музичкој академији у Београду, у класи реномираног педагога Бруна Бруна,[1] а завршио је 1953. године.

Извођачка делатност[уреди | уреди извор]

Био је оркестарски и камерни музичар у Новом Саду и Београду. Радио је као виолончелиста Симфонијског оркестра и кларинетиста дувачког оркестра Краљеве гарде у Београду све до 1939, a од 1941. бива четири године диригент салонског оркестра. Један је од првих музичара који је 1946. свирао у оркестру Војвођанског народног позоришта, a затим у оркестру Опере Српског народног позоришта у Новом Саду, све до 1960. У то време ради и као солиста Новосадске филхармоније и солиста и члан оркестра Радио Новог Сада и Новосадског камерног оркестра.

Наступао је и као солиста на кларинету.[2]

Педагошки и уреднички рад[уреди | уреди извор]

У Музичкој школи „Исидор Бајић“, Антон Еберст је 1946. године основао Одсек за дувачке инструменте. Tу je, као наставник кларинета и камерне музике, радио пуних 25 година, до 1971. године. Једно време је био и шеф тог одсека.

Од 1958. године ради као главни уредник музичког програма Радио Нови Сада, након чега 1972. постаје и директор Уметничке продукције РТВ Нови Сад, све до 1983. године када се пензионисао.

Друштвене и јавне активности[уреди | уреди извор]

Антон Еберст је био личност изузетних организационих способности. Био је велики покретач и оснивач многих оркестара, ансамбала и музичких фестивала и установа у Новом Саду и бившој Југославији. Основао је:

  • Новосадски камерни ансамбл.
  • Плесни оркестар Радио-Новог Сада.
  • Новосадски камерни оркестар.
  • Југословенски фестивал забавне музике који се звао „Кантаутори“.
  • Фестивал подунавских земаља народне музике „Дунаве, Дунаве плави“, чији је био и директор.
  • Новосадски камерни хор.
  • Новосадске музичке свечаности - НОМУС, чији је био и директор.
  • Био је председник Удружења музичких педагога Новог Сада и предавач на семинарима.
  • У више наврата био је председник Удружења музичких уметника Новога Сада и Војводине.
  • Био је председник Савеза музичких уметника Југославије.
  • Био је секретар, после потпредседник и председник Новосадске филхармоније.
  • Био је селектор многих Фестивала музичких уметника Југославије.

Рад на издавачкој делатности[уреди | уреди извор]

  • Аутор је више уџбеника за кларинет и друге дувачке инструменте (око 30 књига) које су преведене на немачки, руски, италијански и пољски језик: Кларинет и кларинетисти, Основна школа за кларинет, Оркестарски албум за кларинет, I и II свеска, Основи методике наставе кларинета, Приручник за све дувачке инструменте „Лествица и акорд“ и многе друге.
  • Бавио се и музичком историографијом (Музиика хроника столећа, 1966; Музички бревијар Војводине, 1972; Музички аматери Војводине, 1974; Музички бревијар града Вршца, 1978; 30 година Савеза удружења музичких уметника Југославије, 1980. и др.).

Награде и признања[уреди | уреди извор]

За свој велики рад и животно дело, Антон Еберст је добио многа признања и награде. Поменимо само неке:

  • Вукова награда
  • Октобарска награда Новог Сада (два пута)
  • Специјалног признања града Вршца
  • Орден Вука Караџића Другог степена и др.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бруно Брун - Легенда кларинетске педагогије[непоуздан извор?]
  2. ^ Лексикон југославенске музике, Загреб, 1984, св. I, 224.

Литература[уреди | уреди извор]

  • 40 година Фаkултета музичke уметности (Mузичke akадемије) 1937-1977, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1977, 89 стр.
  • 50 година Фаkултета музичke уметности (Mузичke akадемије), Универзитет уметности, Београд, 1988, 140 стр.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]