Антон Тус

С Википедије, слободне енциклопедије
антон тус
Антон Тус
Лични подаци
Датум рођења(1931-11-22)22. новембар 1931.
Место рођењаБрибир, Краљевина Југославија
Датум смрти4. септембар 2023.(2023-09-04) (91 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
Професијавојно лице-пилот
Деловање
Учешће у ратовимаРат у Хрватској
СлужбаЈугословенска народна армија
Хрватска војска
1947—1991.
1991—1996.
Чингенерал-пуковник ЈНА
генерал армије ХВ
Командант РВ и ПВО ЈНА
Период1985—1991.
ПретходникСлободан Алагић
НаследникЗвонко Јуревић
Начелник генералштаба
Хрватске војске
Период1991—1992.
Претходникнико
НаследникЈанко Бобетко

Одликовања
југословенска одликовања:
Орден југословенске заставе с лентом Орден заслуга за народ са златним венцем Орден Републике са сребрним венцем
Орден братства и јединства са сребрним венцем Орден народне армије са златном звездом Орден за војне заслуге са златним мачевима
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден народне армије са сребрном звездом Орден за војне заслуге са сребрним мачевима
хрватска одликовања:
Велики Орден краља Петра Крешимира IV Орден кнеза Домагоја са огрлицом Орден Никола Шубић Зрински
Орден хрватског тролиста

Антон Тус (Брибир, 22. новембар 1931Загреб, 4. септембар 2023) био је генерал-пуковник авијације-пилот ЈНА и генерал армије ХВ. У пероду од 1985. до 1991. је обављао функцију команданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране а од 1991. до 1992. био је први начелник генералштаба Хрватске војске за време рата у Хрватској.

Биографија[уреди | уреди извор]

После дипломирања на југословенској Ваздухопловној академији, Тус је провео највећи део своје каријере служећи у Југословенском ваздухопловству.

Од 1968. до 1969. био је командант 204. ловачког авијацијског пука стационираног на батајничком аеродрому, а након тога био је командант 5.-ог Ваздухопловног и противваздухопловног корпуса са седиштем у СР Хрватској. 1975. унапређен је у чин генерал-мајора, 1982. унапређен је у чин генерал-потпуковника, а 1985. постављен на функцију команданта РВ и ПВО. У чин генерал-пуковника унапређен је 1988, а на функцији команданта РВ и ПВО остао је до маја 1991, када је поднео оставку и напустио ЈНА. Због тог чина му се у одсуству судило због велеиздаје и дезертерства. У септембру 1991. именован је за првог начелника Генералштаба Хрватске војске и унапређен у чин генерала армије. Са дужности начелника Генералштаба разрешен је новембра 1992. када га је наследио Јанко Бобетко.

Од 1992. до 1995. био је главни војни саветник председника Фрање Туђмана, пре него што је постао шеф канцеларије Министарства одбране ХВ за међународну сарадњу од 1995 до 2001.

Године 2001. именован је на место шефа хрватске мисије при НАТО до одласка у пензију 2005. [1]

Одликован је бројним југословенским одликовањима, међу којима су Орден југословенске заставе са лентом. Такође је одликован и хрватским одликовањима међу којима су Велики Орден краља Петра Крешимира IV, орден кнеза Домагоја са огрлицом, орден Никола Шубић Зрински и орден хрватског тролиста.

Преминуо је 4. септембра 2023. године.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Anton Tus: an officer and a diplomat”. NATO Review. лето 2002. Архивирано из оригинала 10. 11. 2010. г. Приступљено 20. 10. 2010. 
  2. ^ Umro je general Anton Tus

Литература[уреди | уреди извор]

  • Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]