Аравинд Адига

С Википедије, слободне енциклопедије
Аравинд Адига
Лични подаци
Датум рођења(1974-10-23)23. октобар 1974. (49 год.)
Место рођењаМадрас (данас Ченај), Индија
ОбразовањеКолумбија колеџ Универзитета Колумбија,
НаградеНаграда Букер
Званични веб-сајт
www.aravindadiga.com

Аравинд Адига (енгл. Aravind Adiga, рођен 23. октобра 1974) [1] је индијски писац и новинар. Његов дебитантски роман Бели тигар освојио је 2008. награду Букер. [2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рани живот и образовање[уреди | уреди извор]

Аравинд Адига је рођен у Мадрасу (данас Ченај ) 23. октобра 1974. од оца др К. Мадхаве Адиге и мајке Уше Адиге из Мангалора. Његов деда по оцу био је К. Сурианараиана Адига, бивши председник банке Карнатака, [3] [4] и прадеда по мајци, У. Рама Рао, популарни лекар и конгресни политичар из Мадраса. [5]

Адига је одрастао у Мангалору, школовао се је у средњој школи Цанара, а касније на колеџу St. Aloysius у Мангалуру, где је завршио SSLC 1990. [4] [6]

Након што је са породицом емигрирао у Сиднеј, Аравинд је похађао средњу пољопривредну школу Џејмс Русе. Касније је студирао енглеску књижевност на Колумбија колеџу Универзитета Колумбија, у Њујорку, код Сајмона Шаме, а дипломирао је као салутаторион 1997.[7] Такође је студирао на у Оксфорду, где му је један од тутора била Хермиона Ли.

Каријера[уреди | уреди извор]

Аравинд Адига је започео своју каријеру као финансијски новинар, стажирајући у Фајненшал тајмсу. Са текстовима објављеним у Фајненшал тајмсу и Money-у, покрио је тржиште акција и улагања. Као дописник Тајмса интервјуисао је америчког председника Доналда Трампа. [8] Његов осврт на књигу претходног добитника Букерове награде Питера Керија из 1988, Оскар и Лусинда, појавио се у The Second Circle, онлајн књижевном прегледу. [9]

Адигу је касније ангажовао Time где је остао дописник из Јужне Азије три године пре него што је постао слободњак. [10] Написао је Белог тигра у овом периоду. Сада живи у Мумбају, Махараштра, Индија. [11]

Награда Букер[уреди | уреди извор]

Адигин дебитантски роман, Бели тигар, освојио је Букерову награду 2008. и адаптиран је у филм Бели тигар. Он је четврти аутор индијског порекла који је освојио награду, после Салмана Руждија, Арундати Рој и Киран Десаи. Видјадар Сураџпрасад Најпол, још један победник, је етнички Индијац, али је рођен на карипском острву Тринидад. Роман проучава контраст између успона Индије као модерне глобалне економије и главног лика, Балрама, који долази из сломљеног руралног сиромаштва. [12] Адига је објаснио да је „критика писаца попут Флобера, Балзака и Дикенса из 19. века помогла Енглеској и Француској да постану боља друштва“. [13]

Убрзо након што је освојио награду, тврдило се да је Адига претходне године отпустио агента који је обезбедио његов уговор са Atlantic Books-ом на Сајму књига у Лондону 2007. [14] У априлу 2009. најављено је да ће роман бити адаптиран у играни филм. [15] Потакнуто углавном добитком Букерове награде, индијско издање Белог тигра у тврдом повезу продато је у више од 200.000 примерака. [16]

Академска критика[уреди | уреди извор]

Роман је описан као Образовни роман из првог лица и смештен у шири контекст савременог индијског писања на енглеском, као роман о „тами“ (који нас подсећа на Дикенсов Лондон) и фасцинантна прича о успеху о успону преко ноћи једног јунака од беде до богатства, али и о развоју Индије као глобалне тржишне привреде. Мендес (2010) примећује у томе извесну извештаченост, вешто маскирану иронијом, и примећује "насловни лик изрезан од картона" опремљен неаутентичним гласом који на крају поткопава питања класне политике” (стр. 277). Пакистански блогер Сармад Икбал рецензирао је Адигин Бели тигар за International Policy Digest, рекавши: „Овај роман на више начина ми је отворио очи о Индији у успону као Пакистанцу. Одрастао сам слушајући и не научивши ништа добро о Индији. Док сам се упознао са свим мрачним тајнама Индије у успону које је Адига открио у овом роману, наишао сам на неколико запањујућих сличности између онога што се дешава у 'непријатељској држави' коју сам познавао од детињства и моје сопствене земље Пакистан.“ [17]

Остали радови[уреди | уреди извор]

Адигина друга књига, Између атентата, објављена је у Индији у новембру 2008. и у САД и Великој Британији средином 2009. године. [18] [19] Његова трећа књига, Последњи човек у кули , објављена је у Великој Британији 2011. Његов следећи роман, Дан избора , објављен је 8. септембра 2016. [20] Амнестија (Amnesty) је објављена 2020. и говори о патетичном стању имиграната. Ушао је у ужи избор за награду Miles Franklin Award 2021. [21]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Бели тигар (The White Tiger) (2008)
  • Између атентата (Between the Assassinations) (2008)
  • Последњи човек у кули (Last Man in Tower) (2011)
  • Дан селекције (Selection Day) (2016)
  • Амнестија (Amnesty) (2020)

Кратке приче[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Indian Australian novelist Aravind Adiga wins Booker prize - Express India Архивирано 5 децембар 2008 на сајту Wayback Machine
  2. ^ „Indian novelist Aravind Adiga wins Booker prize”. Agencies. Expressindia. 15. 10. 2008. Архивирано из оригинала 5. 12. 2008. г. Приступљено 2008-10-16. 
  3. ^ „Booker for KannAdiga”. Deccan Herald. 16. 10. 2008. Архивирано из оригинала 6. 4. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2008. 
  4. ^ а б „Mangloreans rejoice over Aravind Adiga's win”. The Hindu. 16. 10. 2008. Архивирано из оригинала 20. 10. 2008. г. Приступљено 16. 10. 2008. 
  5. ^ Muthiah, S. (3. 11. 2008). „A lineage of success”. The Hindu. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г. 
  6. ^ „Almamater celebrates Adiga's win”. Bangalore Mirror. 16. 10. 2008. Архивирано из оригинала 18. 10. 2008. г. Приступљено 16. 10. 2008. 
  7. ^ At Last!
  8. ^ „Curious Case of Aravind Adiga”. First Post. 16. 2. 2021. 
  9. ^ The Second Circle Архивирано 25 мај 2010 на сајту Wayback Machine
  10. ^ Adiga is the first current or former Time staffer to win the Man Booker Prize, or its predecessor, the Booker Prize.
  11. ^ "Oscar and Lucinda by Peter Carey, reviewed by Aravind Adiga" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2010), The Second Circle.
  12. ^ Robins, Peter (9. 8. 2008). „Review: The White Tiger by Aravind Adiga”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 22. 10. 2008. г. Приступљено 16. 10. 2008. 
  13. ^ „I highlighted India's brutal injustices: Adiga”. Rediff. 16. 10. 2008. Архивирано из оригинала 8. 5. 2009. г. Приступљено 16. 10. 2008. 
  14. ^ „Booker in pocket, Aravind Adiga sacks agent”. CNN-IBN. 26. 10. 2008. Архивирано из оригинала 5. 12. 2008. г. Приступљено 27. 10. 2008. 
  15. ^ Kay, Jeremy (15 April 2009), "Smuggler, Ascension acquire 2008 Mann Booker winner White Tiger", Screen Daily.
  16. ^ "Boom time for English-language books in India", The Hindu, 4 March 2010.
  17. ^ „An Insight into 'The White Tiger' by Aravind Adiga”. International Policy Digest. 16. 9. 2017. 
  18. ^ „AravindAdiga.com”. 
  19. ^ Donthi, Praveen (23. 10. 2008). „Adigas second book to hit shelves”. Deccan Herald. Архивирано из оригинала 6. 4. 2012. г. Приступљено 27. 10. 2008. 
  20. ^ „Good Reads”. 
  21. ^ „Miles Franklin 2021 shortlist announced”. Books+Publishing (на језику: енглески). 2020-06-16. Приступљено 2021-06-16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аравинд_Адига&oldid=26812758”