Арнемова земља

С Википедије, слободне енциклопедије
Обала Арнемове земље

Арнемова земља (енгл. Arnhem Land и хол. Arnhems Landt) често и Арнхемова земља је област на крајњем северу Аустралије. [1]Обухвата побрђе са средњом надморском висином до 300 метара, састављено од кварцног пешчара, кварцита и вулканских стена. Оивичено је платоом Беркли на југу, Карпентаријским заливом на истоку, Арафурским морем на северу и платоом Кимберли на југозападу. На западу се наставља на Национални парк Какаду. Захвата површину од око 96.000 km²[1], где живи око 17.000 становника. Територијално припада савезној држави Северна територија. Клима ових предела је тропско-монсунска са израженим влажним и сувим делом године. Температура се креће у распону од 15-33 °C. Од 1931. године Арнхемова земља је староседелачки резерват[1], највећи у земљи. Одликује се бројним културним наслеђем, цртежима по камену и сл. Регија је добила име према холандском граду Арнему[1], тачније по броду „Арнем“ којим је управљао холаднски истраживач Јан Карстенц 1623. године.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вујадиновић, С. (2009):Регионална географија Аустралије, Географски факултет, Београд

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 70. ISBN 86-331-2075-5.