Асфалт

С Википедије, слободне енциклопедије

Sloj asfalta
Asfalt pripremljen za asfaltiranje puta
Prirodni bitumen iz Mrtvog mora
Rafinirani asfalt
Eksperiment kapi bitumena u eksponatu sa Univerziteta Kvinslenda, demonstrira viskoznost asfalta

Asfalt (грч. ásphaltos — без падања) такође познат као битумен[1] је лепљива, црна и високо вискозна течност или полу-течност која се јавља уз бројна лежишта нафте и других минерала. Може се наћи у природним лежиштима или може бити рафиниран производ, а класификује се као катран. Пре 20. века коришћен је и термин асфалтум.[2] Реч је изведена из старогрчког ἄσφαλτος áспхалтос. Катранско језеро је највеће природно лежиште асфалта на свету, а процењује се да садржи 10 милиона тона. Налази се у Ла Бреи, на југозападу Тринидада, у оквиру Регионалне корпорације Сипарија.[3]

У прошлости се користио за поправљање рупа на бродовима и спречавање продора воде у исте. Данас се највише користи за прављење путева и других саобраћајница. Сходно различитом саставу могуће је произвести различите типове асфалта (према тврдоћи, вискозности, квалитету и др). Остале главне употребе су производи за битуменску хидроизолацију, укључујући производњу кровног филца и за бртвљење равних кровова.[4]

У науци о материјалима и инжењерству, термини „асфалт”" и „битумен” често се наизменично користе при чему оба означавају природне и произведене облике ове супстанце, мада постоји регионална варијација у погледу тога који је термин најчешћи. У целом свету геолози имају тенденцију да фаворизирају термин „битумен” за природни материјал. За произведени материјал, који је рафинирани остатак из процеса дестилације одабраних сирових уља, „битумен” је преовлађујући појам у већем делу света; међутим, у америчком енглеском језику најчешће се користи „асфалт”. Да би се избегла конфузија, у САД се колоквијално користи фраза „течни асфалт”, „асфалтно везиво” или „асфалтни цемент“. Колоквијално, различити облици асфалта се понекад називају „катран”, као у називу Ла Бреа катранске јаме, иако је катран другачији материјал.[5]

Асфалт који се природно појављује понекад се назива термином „сирови битумен”. Његова вискозност је слична оној код хладне меласе,[6][7] док се материјал добијен фракционом дестилацијом сирове нафте који кључа на 525 °Ц (977 °Ф) понекад назива „рафинирани битумен”. Канадска провинција Алберта има већину светских резерви природног асфалта у нафтним песковима Атабаске, који покривају 142.000 км2 (55.000 сq ми), површину већу од Енглеске.[8]

Својства асфалта се мењају са температуром, што значи да постоји одређени опсег где вискозитет омогућава адекватно збијање обезбеђивањем подмазивања између честица током процеса сабијања. Ниска температура спречава померање честица агрегата, а потребну густину није могуће постићи.[9]

Терминологy[уреди | уреди извор]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Реч асфалт долази од француске речи аспхалте базиране на латинским речима аспхалтон, аспхалтум, које су изведене из грчких речи áспхалтон, áспхалтос (άσφαλτος). Грчке речи значе: α : "без" и σφάλλω : "падање".[10][11] Прва употреба асфалта од стране древних људи била је у виду цемента за причвршћивање или спајање различитих објеката, те се чини вероватним да је сам назив проистекао из ове примене. Конкретно, Херодот је поменуо да је битумен донет у Вавилон да би се изградио његов гигантски зид утврђења.[12] Из грчког, реч је прешла у касни латински, а одатле у француски (аспхалте) и енглески („аспхалтум” и „аспхалт”). На француском, термин аспхалте се користи за природне наслаге кречњака натопљеног асфалтом и за специјализоване производе са мање шупљина или већим садржајем битумена од „асфалтног бетона” који се користи за асфалтирање путева.

Реч „битумен” је из латинског, а прешла је преко француског у енглески. Латинска реч води до протоиндоевропског корена *гʷет- „смола“; погледајте ту везу за друге сроднике.

Модерна терминологија[уреди | уреди извор]

У британском енглеском се претежно користи тармац, што је генерички назив, скраћено за тар - смола и макадам. Уместо „асфалт” се може користи „битумен”. Реч „асфалт“ се уместо тога користи за означавање асфалтног бетона, мешавине грађевинског агрегата и самог асфалта (који се у обичном говору такође назива „асфалт“). Битумен помешан са глином се обично звао „аспхалтум“, али се тај израз данас ређе користи.[13]

У аустралијском енглеском, реч „асфалт“ се користи да опише мешавину грађевинског агрегата. „Битумен” се односи на течност добијену од тешких остатака дестилације сирове нафте.

У америчком енглеском, „аспхалт” је еквивалент британском „битумену”. Међутим, „асфалт” се такође обично користи као скраћени облик „асфалтог бетона” (дакле, еквивалент британској речи „аспхалт” или „тармац”).

На канадском енглеском, реч „битумен“ се користи за означавање огромних канадских налазишта изузетно тешке сирове нафте,[14] док се „асфалт“ користи за производ рафинерије нафте. Разблажени битумен (разблажен бензином да би могао да тече у цевоводима) познат је као „дилбит” у канадској нафтној индустрији, док је битумен надограђен на синтетичку сирову нафту познат као „сyнцруде”, а синкруд помешан са битуменом се назива „синбит”.[15]

„Битумен“ је и даље пожељан геолошки термин за природне наслаге чврстог или получврстог облика нафте. „Битуминозна стена” је облик пешчара импрегнираног битуменом. Уљни песак Алберте у Канади је сличан материјал.

Ниједан од израза „асфалт“ или „битумен“ не треба мешати са катраном или катраном угља. Катран је густи течни производ суве дестилације и пиролизе органских угљоводоника који се првенствено добијаја из вегетационих маса, било фосилизованих као са угљем, или свеже прикупљен. Већина битумена, с друге стране, настала је природним путем када су огромне количине органских животињских материјала депоноване водом и закопане стотине метара дубоко на дијагенетској тачки, где су се неорганизовани молекули масног угљоводоника спајали у дуге ланце у одсуству кисеоника. Битумен се јавља као чврста или високо вискозна течност. Он може чак бити помешан са наслагама угља. Битумен и угаљ помоћу Бергијусовог процеса могу се рафинисати у бензине као што је гасолин, а битумен се може дестиловати у катран, а не обрнуто.

Композиција[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Асфалтен

Нормална композиција[уреди | уреди извор]

Компоненте асфалта укључују четири главне класе једињења:

Нафтенски ароматици и поларни ароматици су типично већи део компоненти. Већина природних битумена такође садржи органска једињења сумпора, што резултира укупним садржајем сумпора до 4%. Никл и ванадијум се налазе на <10 делова на милион, као што је типично за неке нафте.[4]

Супстанца је растворљива у угљен-дисулфиду. Обично се моделира као колоид, са асфалтенима као дисперзном фазом и малтенима као континуираном фазом.[16] „Готово је немогуће раздвојити и идентификовати све различите молекуле асфалта, јер је број молекула различите хемијске структуре изузетно велики“.[17]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јонес, Даниел (2011). Роацх, Петер; Сеттер, Јане; Еслинг, Јохн, ур. Цамбридге Енглисх Проноунцинг Дицтионарy (18. изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-15255-6. 
  2. ^ Абрахам, Херберт (1938). Аспхалтс анд Аллиед Субстанцес: Тхеир Оццурренце, Модес оф Продуцтион, Усес ин тхе Артс, анд Метходс оф Тестинг (4тх изд.). Неw Yорк: D. Ван Ностранд Цо., Инц. Приступљено 16. 11. 2009.  Фулл теxт ат Интернет Арцхиве (арцхиве.орг)
  3. ^ „Тхе Фиве Натурал Аспхалт Лаке Ареас Ин Тхе Wорлд”. 
  4. ^ а б „Аспхалт анд Битумен”. Уллманн’с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. 2005. дои:10.1002/14356007.а03_169.пуб2. 
  5. ^ Броwн, Е.Р.; Кандхал, П.С.; Робертс, Ф.L.; Ким, Y.Р.; Лее, D.-Y.; Кеннедy, Т.W. (1991). Хот Миx Аспхалт Материалс, Миxтуре Десигн, анд Цонструцтион (Тхирд изд.). Ланхам, Марyланд: НАПА Едуцатион анд Ресеарцх Фоундатион. ИСБН 978-0914313021. 
  6. ^ „Оил Сандс Глоссарy”. Оил Сандс Роyалтy Гуиделинес. Говернмент оф Алберта. 2008. Архивирано из оригинала 1. 11. 2007. г. Приступљено 2. 2. 2008. 
  7. ^ Wалкер, Иан C. (1998), Маркетинг Цхалленгес фор Цанадиан Битумен (ПДФ), Тулса, ОК: Интернатионал Центре фор Хеавy Хyдроцарбонс, Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 3. 2012. г., „Битумен хас беен дефинед бy вариоус соурцес ас цруде оил wитх а дyнамиц висцоситy ат ресервоир цондитионс оф море тхан 10,000 центипоисе. Цанадиан "битумен" супплy ис море лооселy аццептед ас продуцтион фром тхе Атхабасца, Wабасца, Пеаце Ривер анд Цолд Лаке оил-сандс депоситс. Тхе мајоритy оф тхе оил продуцед фром тхесе депоситс хас ан АПИ гравитy оф бетwеен 8° анд 12° анд а ресервоир висцоситy оф овер 10,000 центипоисе алтхоугх смалл волумес хаве хигхер АПИ гравитиес анд лоwер висцоситиес.” 
  8. ^ „СТ98-2015: Алберта'с Енергy Ресервес 2014 анд Супплy/Деманд Оутлоок 2015–2024” (ПДФ). Статистицал Репортс (СТ). Алберта Енергy Регулатор. 2015. Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 4. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2016. 
  9. ^ Полацзyк, Паwел; Хан, Бингyе; Хуанг, Баосхан; Јиа, Xиаоyанг; Сху, Xианг (30. 10. 2018). „Евалуатион оф тхе хот миx аспхалт цомпацтабилитy утилизинг тхе импацт цомпацтион метход”. Цонструцтион анд Буилдинг Материалс. 187: 131—137. ИССН 0950-0618. дои:10.1016/ј.цонбуилдмат.2018.07.117. 
  10. ^ ἄσφαλτος. Лидделл, Хенрy Георге; Сцотт, Роберт; А Греек–Енглисх Леxицон ат тхе Персеус Пројецт.
  11. ^ σφάλλειν ин Лидделл анд Сцотт.
  12. ^ Херодотус, Тхе Хисториес, 1.179.4, он Персеус.
  13. ^ ценсус, 1900, Унитед Статес Ценсус Оффице 12тх; Стеуарт, Wиллиам Мотт; Ценсус, Унитед Статес Буреау оф тхе (1905). Минес анд qуарриес 1902 (на језику: енглески). Говт. Принт. Офф. стр. 980. „Битумен миxед wитх цлаy wас усуаллy цаллед аспхалтум.” 
  14. ^ „Wхат ис Оил Сандс”. Алберта Енергy. 2007. Архивирано из оригинала 5. 2. 2016. г. 
  15. ^ „2007 Цанадиан Цруде Оил Форецаст анд Маркет Оутлоок”. Цанадиан Ассоциатион оф Петролеум Продуцерс. јун 2007. Архивирано из оригинала 26. 2. 2014. г. 
  16. ^ Мухаммад Абдул Qуддус (1992). „Цаталyтиц Оxидатион оф Аспхалт”. Тхесис субмиттед то Департмент оф Апплиед Цхемистрy; Университy оф Карацхи. Пакистан: Хигхер Едуцатион Цоммиссион Пакистан: Пакистан Ресеарцх Репоситорy. стр. 6, ин цх. 2 пдф. Архивирано из оригинала 5. 2. 2011. г. 
  17. ^ Мухаммад Абдул Qуддус (1992), п. 99, ин цх. 5 пдф

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бартх, Едwин Ј., Аспхалт: Сциенце анд Тецхнологy Гордон анд Бреацх (1962). ISBN 0-677-00040-5.
  • Форбес, Р. Ј. (1993) [Репринт оф 1964 ед.], Студиес ин Анциент Тецхнологy, Волуме 1, Тхе Нетхерландс: Е.Ј. Брилл, ИСБН 978-90-04-00621-8 
  • Лаy, Маxwелл Г. (1992), Тхе Wаyс оф тхе Wорлд: А Хисторy оф тхе Wорлд'с Роадс анд оф тхе Вехицлес Тхат Усед Тхем, Рутгерс Университy Пресс, ИСБН 978-0-8135-2691-1 
  • Подгорски, D. C. (2013). „Хеавy Петролеум Цомпоситион. 5. Цомпоситионал анд Струцтурал Цонтинуум оф Петролеум Ревеалед”. Енергy & Фуелс. 27 (3): 1268—1276. дои:10.1021/еф301737ф. 
  • МцКенна, А. M. (2013). „Хеавy Петролеум Цомпоситион. 3. Аспхалтене Аггрегатион”. Енергy & Фуелс. 27 (3): 1246—1256. дои:10.1021/еф3018578. 
  • Руеда-Веласqуез, Р. I. (2013). „Цхарацтеризатион оф Аспхалтене Буилдинг Блоцкс бy Црацкинг ундер Фаворабле Хyдрогенатион Цондитионс”. Енергy & Фуелс. 27 (4): 1817—1829. дои:10.1021/еф301521q. 
  • Yен, Т.Г.; Ердман, Ј.Г.; Сарацено, А.Ј. (1962). „Инвестигатион оф тхе натуре оф фрее радицалс ин петролеум аспхалтенес анд релатед субстанцес бy Елецтрон Спин Ресонанце”. Аналyтицал Цхемистрy. 34: 694—700. дои:10.1021/ац60186а034. 
  • Абдаллах, D.; Пуннапалла, С.; Кулбрандстад, О.; Годоy, M.; Мадем, С.; Бабакхани, А.; Ловелл, Ј. (2018). Аспхалтене студиес ин он-схоре Абу Дхаби фиелдс, Парт IV: Девелопмент оф а сурфаце сенсор. СПЕ АТЦЕ. СПЕ-191676. Даллас. дои:10.2118/191676-МС. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Битумен на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Asfalt&oldid=27557549”