Аутофагија

Аутофагија или аутофагоцитоза је природни регулисани деструктивни механизам током кога се разграђују непотребне или нефункционалне ћелијске компоненте^[1].Тако аутофагија омогућава правовремену разградњу и рециклирање ћелијских компоненти.^[2]^[3] Назив аутофагоцитоза потиче од грчких речи "αὐτόφαγος" што значи самопрождирући и "κύτος" што значи шупље.^[4]

У макроаутофагији, циљни цитоплазматски конституенти су изоловани од остатка ћелије унутар двомембранске везикуле, која се назива аутофагозом.^[5]^[6]

Назив аутофагија сковао је белгијски биохемичар Кристијан де Див 1963. године. За истраживања аутофагије јапански научник Јошинори Осуми добио је Нобелову награду за медицину.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Klionsky, D. J. (2008). „Autophagy revisited: A conversation with Christian de Duve”. Autophagy. 4 (6): 740—3. PMID 18567941. S2CID 6198427. doi:10.4161/auto.6398. .
^ Mizushima, N.; Komatsu, M. (2011). „Autophagy: Renovation of cells and tissues”. Cell. 147 (4): 728—41. PMID 22078875. S2CID 18697221. doi:10.1016/j.cell.2011.10.026.
^ Kobayashi, S. (2015). „Choose Delicately and Reuse Adequately: The Newly Revealed Process of Autophagy”. Biological & Pharmaceutical Bulletin. 38 (8): 1098—103. PMID 26235572. S2CID 42838133. doi:10.1248/bpb.b15-00096.
^ Tarbell, F. B. (1890-10). „An Intermediate Greek-English Lexicon - An Intermediate Greek-English Lexicon, Founded upon the Seventh Edition of Liddell and Scott's Greek-English Lexicon. Oxford, 1889.”. The Classical Review. 4 (8): 370—371. ISSN 0009-840X. doi:10.1017/s0009840x00191048. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Mizushima, N.; Yoshimori, T.; Ohsumi, Y. (2011). „The role of Atg proteins in autophagosome formation”. Annual Review of Cell and Developmental Biology. 27 (1): 107—132. PMID 21801009. doi:10.1146/annurev-cellbio-092910-154005.
^ Xie, Z.; Klionsky, D. J. (2007). „Autophagosome formation: Core machinery and adaptations”. Nature Cell Biology. 9 (10): 1102—9. PMID 17909521. S2CID 26402002. doi:10.1038/ncb1007-1102. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Овај чланак везан за биологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Овај чланак везан за медицину је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Klionsky, D. J. (2008). „Autophagy revisited: A conversation with Christian de Duve”. Autophagy. 4 (6): 740—3. PMID 18567941. S2CID 6198427. doi:10.4161/auto.6398. .

[2] Mizushima, N.; Komatsu, M. (2011). „Autophagy: Renovation of cells and tissues”. Cell. 147 (4): 728—41. PMID 22078875. S2CID 18697221. doi:10.1016/j.cell.2011.10.026.

[3] Kobayashi, S. (2015). „Choose Delicately and Reuse Adequately: The Newly Revealed Process of Autophagy”. Biological & Pharmaceutical Bulletin. 38 (8): 1098—103. PMID 26235572. S2CID 42838133. doi:10.1248/bpb.b15-00096.

[4] Tarbell, F. B. (1890-10). „An Intermediate Greek-English Lexicon - An Intermediate Greek-English Lexicon, Founded upon the Seventh Edition of Liddell and Scott's Greek-English Lexicon. Oxford, 1889.”. The Classical Review. 4 (8): 370—371. ISSN 0009-840X. doi:10.1017/s0009840x00191048. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[5] Mizushima, N.; Yoshimori, T.; Ohsumi, Y. (2011). „The role of Atg proteins in autophagosome formation”. Annual Review of Cell and Developmental Biology. 27 (1): 107—132. PMID 21801009. doi:10.1146/annurev-cellbio-092910-154005.

[6] Xie, Z.; Klionsky, D. J. (2007). „Autophagosome formation: Core machinery and adaptations”. Nature Cell Biology. 9 (10): 1102—9. PMID 17909521. S2CID 26402002. doi:10.1038/ncb1007-1102. .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]