Ахтопол
| Ахтопол буг. Ахтопол | |
|---|---|
 Зграда Грчке школе у Ахтополу | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бугарска |
| Област | Бургаска област |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2013. | 1.419 |
| — густина | 49,44 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 05′ 58″ С; 27° 56′ 27″ И / 42.0993861° С; 27.940714500000013° И |
| Апс. висина | 0 m |
| Површина | 28,704 km2 |
  Ахтопол Ахтопол на карти Бугарске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Станислав Димитров |
| Поштански број | 8280 |
| Позивни број | (+359) 590 |
| Регистарска ознака | А |
Ахтопол (буг. Ахтопол, грч. Αγαθούπολη) је најјужнији град Бугарског приморја, стациониран у општини Царево, Бургаској области, близу границе са Турском и у њему живи 1419 становника, према попису из 2013. године. Град се налази на 0 метара надморске висине, а површине је 28704 km². Поједини делови града Ахтопола налазе се у оквиру парка природе Странџа.
Историја[уреди | уреди извор]
Град лежи на месту древног трачанског насеља, а био је насељен још у неолиту. Сматра се да је колонизован од стране Грка 430. п. н. е. Римљани су овај град назвали Peronticus, а власти Византије су га реконструисали након варварских инвазија и назвали га Agathopolis.[1] Према другим изворима, град је добио име већ 323. п. н. е. У средњем веку град је више пута био под Византијским царством и Видинским царством. Средњевековни извори помињу Ахтопол као живу трговачку луку у коју су стизали многи византијски, италијански и бродови из других земаља.
Током инвазије Отоманског царства, град је у 14. веку освојен и назван Ahtenbolu. Ахтопол је званично пао под отоманску владавину 1453. године, а порески регистар из 1498. године наводи 158 хришћанских породица у њему, највише је било грчких породица, али и других словенских. По попису из 1898. године у граду је било 410 кућа, 300 грчких и 110 бугарских. У 19. веку у граду је била развијена прекоморска трговина, а људи су се бавили претежно рибарством, многи грађани поседовали су сопствене бродове и продавали рибу широм Црног мора и Медитерана. Виноградарство је такође било добро развијено.
Ахтопол је више пута био уништаван од стране морских пирата, најчешће од Лаза, а последњи пут 1918. године је готово скроз уништен и спаљен. Остаци градске тврђаве (висине 8 м и ширине 3,5 м), манастир Светог Јанија из 12. века, црква Вазнесења из 1796. године и фонтана са резбареним конањиком једине су историјске грађевине који су опстале до данас.[2] Кроз овај град прошао је отомански путописац Евлија Челебија, који га је забележио у својим мемоарима и потписао га под именом Ахтаболу.[3]
Грчка имена за град су Achtòpolis, Αχτοπολις и Agathùpolis, Αγαθουπολις.[4]
Становништво[уреди | уреди извор]
Први попис у граду извршен је 1920. године. Након Балканских ратова, град је припојен Бугарској, а претежно грчко становништво града се постепено селило у Грчку и замењено је бугарским избеглицама, углавном из Источне Тракије, посебно из Пинархишара одакле је стигло 150 бугарских породица у Ахтопол. На последњем попису примећен је благи пораст становништва града.
- 1920. — 770
- 1934. — 972
- 1946. — 1079
- 1956. — 1058
- 1965. — 947
- 1975. — 1137
- 1985. — 1204
- 2005. — 1316
- 2013. — 1419
Географија[уреди | уреди извор]
Град Ахтопол налази се у Бургаској области у подножју ниске планине Странџа, на стеновитом полуострву и излази на Црно море. Налази се на 14 км јужно од Царева и 5 км северно од ушћа реке Велеке.[5][6]
На простору парка преовлађује влажна суптропска клима, која се судара са средмоземном климом.
| Клима (Ахтопол) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Индекс субјективне топлоте | 9,1 | 10,5 | 12,3 | 16,1 | 22,0 | 25,7 | 28,7 | 28,8 | 24,6 | 19, 5 | 14,6 | 10,7 | 28,8 |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 4,6 (40,3) |
6,0 (42,8) |
8,0 (46,4) |
11,7 (53,1) |
17,5 (63,5) |
22,1 (71,8) |
24,5 (76,1) |
24,5 (76,1) |
21,2 (70,2) |
16, 1 | 11,3 (52,3) |
6,5 (43,7) |
24,5 (76,1) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 1,6 (34,9) |
2,5 (36,5) |
4,5 (40,1) |
7,8 (46) |
13,8 (56,8) |
18,2 (64,8) |
20,5 (68,9) |
20,8 (69,4) |
17,1 (62,8) |
12,5 (54,5) |
8,6 (47,5) |
4,3 (39,7) |
20,8 (69,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 70,2 (2,764) |
55,5 (2,185) |
44,0 (1,732) |
25,1 (0,988) |
28,7 (1,13) |
27,2 (1,071) |
30,4 (1,197) |
16,6 (0,654) |
60,4 (2,378) |
71,9 (2,831) |
53,4 (2,102) |
78,2 (3,079) |
561,6 (22,111) |
| Дани са падавинама | 9,0 | 8,3 | 6,6 | 4,1 | 3,7 | 4,7 | 2,8 | 2,7 | 4,9 | 6,6 | 5,0 | 9,4 | 67,8 |
| Извор: [7] | |||||||||||||
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Плажа Ахтопола -
Ахтопол 1982. године -
Стара извидница и светионик -
Црква у граду -
Главна градска пошта
-
Плажа 1982. године -
Смирај дана, Ахтопол -
Црно море, обала града
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Селища в Природен парк «Странджа». Малко Търново: Дирекция на Природен парк «Странджа».
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2010. г. Приступљено 7. 7. 2009.
- ^ „Evliya Çelebi's Route”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2018. г. Приступљено 15. 04. 2018.
- ^ AHTOPOL trakia
- ^ Bulgarian properties /AHTOPOL
- ^ „The Town of Ahtopol”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2018. г. Приступљено 15. 04. 2018.
- ^ „CLIMATE: AHTOPOL”. en.climate-data.org.
Литература[уреди | уреди извор]
- Селища в Природен парк «Странджа». Малко Търново: Дирекция на Природен парк «Странджа».
- Стојан Рајчевски. Ахтопол // Крајбрежна Странџа : Топоними и хидроними. — Софија: Издаваштво Св. Климент Хоридски — 2001. ISBN 978-954-07-1541-4. стр. 12—20.
- Дончев, Дончо; Каракашев, Христо. Теми по физическа и социално-икономическа география на България. София (Sofia): Ciela. 2004. ISBN 978-954-649-717-8.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сајт града Ахтопола Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2018)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
