Банатска Суботица

Координате: 44° 59′ 01″ С; 21° 20′ 42″ И / 44.98362° С; 21.34502° И / 44.98362; 21.34502
С Википедије, слободне енциклопедије

Банатска Суботица
Православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 169
 — густина14/km2
Географске карактеристике
Координате44° 59′ 01″ С; 21° 20′ 42″ И / 44.98362° С; 21.34502° И / 44.98362; 21.34502
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина80 m
Површина11,5 km2
Банатска Суботица на карти Србије
Банатска Суботица
Банатска Суботица
Банатска Суботица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26327
Позивни број013
Регистарска ознакаVŠ

Банатска Суботица је насеље у Србији, у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу.

Налази се на левој обали реке Караш, између села Добричева, Војводинаца, Страже, Јасенова и Чешког Села-Фабијана. До њега води пут који се одваја од пута Бела Црква — Вршац. Површина његовог ширег подручја износи 98,8 хектара и становништво се бави искључиво пољопривредом.

Према попису из 2011. било је 169 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Током историје Банатска Суботица је мењала имена:

  • 1427. – Суботица (Zaboticha )
  • 1912. – Krassó - Szombat
  • 1922. — Суботица

Насеље на томе месту се називало Јанки, по најмоћнијој крашовској олигархској породици у средњем веку. Већ 1355. године помиње се Никола Парвус (Мали) де Јанк, као властелин јанских добара и светођурвских на Брзави, којима је припадало 58 насеља (Базијаш, Кусић, Суботица, и др). Године 1387. учествовао је Ладислав де Јанк у буни Хрвата и Палишана против краља Сигмунда, а 1427. године умро је последњи члан породице де Јанк, Јован. По смрти његовој поклонио је краљ Сигмунд властелинство Алберту Нађмихаљу. Његов најстарији син, Ђорђе, проневерио је државни порез 1444. године па му је губернатор Јанош Хуњади узео властелинство. Године 1473. власт над насељем Јавно имао је Нуман-бег, а 1713. помиње се последњи пут као Јањево, насеље са 20 домова.[1]

Суботица (Zaboticha) се помиње као крашовско насеље 1427. године а сматра се да је добило по суботи, пијачном дану у том месту.

Суботица је 1692. године је била у оквиру Отоманске империје, где је у њој узимао харач Хуман – бег. Од 1690. до 1700. године припадала је Новопаланачком дистрикту, као и од 1716. до 1779. По Ерлеру аустријском царском ревизору 1774. године место је припадало Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било измешано, српско и влашко.[2] Године 1713. имала је свега 22 куће, а 1717. бројала је 24 куће, док је 1781. године било 85 кућа.

Године 1742. подигнута је црква брвнара, а 1866. подигнута је садашња црква.[3]

Прва школа постојала је још 1778. године и похађало ју је 15 ђака. Школа у Банатској Суботици и данас постоји упркос томе што је похађа веома мали број ученика.

На пољани „Јањево“ било је на месту где се данас налазило село на коме су се досељавали људи са Косова 1690. године за време сеобе под Чарнојевићима. После 1713. становници су се преселили на другу локацију на којој се налази данашња Банатска Суботица.

Демографска историја[уреди | уреди извор]

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.[4]
Становника 552 535 545 552 611 540
Срба ? ? ? ? ? 507
Румуна - ? ? ? ? 2
Немаца - ? ? ? ? 2
Мађара - ? ? ? ? 28
Осталих - ? ? ? ? 0

Попис 1910.[уреди | уреди извор]

Банатска Суботица[5]
језик вера

укупно: 611

  Српски 545 (89,19%)
  Мађарски 32 (5,23%)
  Румунски 16 (2,61%)
  Немачки 8 (1,30%)
  остали 10 (1,63%)
<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;

укупно: 611

  Православци 562 (91,98%)
  Римокатолици 45 (7,36%)
  Калвинисти 3 (0,49%)
  Јевреји 1 (0,16%)
  - (-%)

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Банатска Суботица живи 165 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (46,5 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 83 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 516
1953. 536
1961. 505
1971. 479
1981. 372
1991. 280 267
2002. 200 229
2011. 169
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
 170 85,0%
Мађари
  
 11 5,5%
Роми
  
 8 4,0%
Чеси
  
 4 2,0%
Румуни
  
 2 1,0%
Југословени
  
 2 1,0%
Немци
  
 1 0,5%
непознато
  
 2 1,0%


Становништво према полу и старости[8]
м
ж
? 3
  
  
 3
80+ 2
  
  
 2
75—79 3
  
  
 6
70—74 8
  
  
 6
65—69 10
  
  
 11
60—64 6
  
  
 13
55—59 6
  
  
 4
50—54 9
  
  
 7
45—49 7
  
  
 10
40—44 7
  
  
 3
35—39 8
  
  
 11
30—34 2
  
  
 5
25—29 3
  
  
 1
20—24 5
  
  
 1
15—19 8
  
  
 6
10—14 4
  
  
 6
5—9 4
  
  
 5
0—4 0
  
  
 5
Просек : 46,5 46,0
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 122 123 119 108 104 82 83
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 27 27 8 14 3 4 0 0 0 0 2,41
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 87 23 53 10 1 0
Женски 89 10 55 24 0 0
УКУПНО 176 33 108 34 1 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 45 32 0 0 3
Женски 27 25 0 0 0
УКУПНО 72 57 0 0 3
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 6 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 1 6 0 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 1 0
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 1 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 1
Женски 0 0 0 2
УКУПНО 1 0 0 3

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Монографија Подунавске области „Напредак Панчево,, 1812-1927:
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  4. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.
  5. ^ „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2018. г. Приступљено 22. 02. 2019. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Банатска Суботица на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Банатска_Суботица&oldid=26818143”