Баски

С Википедије, слободне енциклопедије
Баски
Euskaldunak
Баскијска застава
Укупна популација
око 3 милиона
Региони са значајном популацијом
 Шпанија2.359.400[1][2]
 Француска230.200[1]
 САД57.793[3]
 Канада7.745[4]
Језици
баскијски, шпански, француски
Религија
Доминира католицизам[5]

Баски или Баскијци (баск. euskaldunak, шп. vascos, франц. basques), народ су који живи на западним Пиринејима и обали Бискајског залива.[6][7][8] Потомци су древног иберијског племена Васкона.[9][10] Баска укупно има око 3 милиона, од чега око 2.359.400 у Шпанији (већином у аутономној покрајини Баскији), а око 230.200 у Француској. Говоре баскијским језиком, који није сродан другим језицима. Сваки четврти Баск разуме баскијски језик. Баски су староседеоци Пиринејског полуострва.[8]

Баскијских заједница има у Средњој и Јужној Америци, где су се преселиле у 18. веку. Основа баскијског етничког идентитета је баскијски језик (баск. euskara). То је једини неиндоевропски језик у западној Европи, а порекло језика није потпуно објашњено.

Претпоставља се да су Баски остатак неиндоевропског народа, који је можда дошао са Кавказа и који се после измешао са досељеним Индоевропљанима. У новије време, лингвистика и етимологија покушавају да пронађу сличности између Баска и кавкаских народа. На пример, Иберија је древни назив и за Иберијско полуострво, али и за територију данашње Грузије. Верује се да је Баскија била климатски повољно уточиште палеолитског човека за време последњег леденог доба.

Највећи баскијски град је Билбао, а остали већи градови су Сан Себастијан (на баскијском Доностија) и Виторија (на баскијском Гастеиз).

Ендоними[уреди | уреди извор]

Баски себе називају Euskaldunak, а у једнини Euskaldun. Реч је настала од речи euskara (баскијски језик) и наставка -dun, што значи онај који има (или онај који говори), тако да термин Euskaldunak значи онај који говори баскијски. Слична реч Euskotar означава становника Баскије без обзира који језик говори.

Језик[уреди | уреди извор]

Баски говоре баскијским језиком који није сродан другим језицима, и сврстан је у језичке изолате. Данас има око 2,3 милиона људи који се служе баскијским језиком. Баски се служе латиницом. Баскијски и етрурски језик су једини језички изолати у Европи.[11]

Према неким мишљењима, баскијски језик је сродан језицима јужног Кавказа (и то нарочито грузинском), док према другим мишљењима, баскијски језик води порекло од старог иберијског језика којим се говорило на подручју Пиринејског полуострва, а верује се да је иберијски језик са подручја северне Африке. Баскијским језиком се служи свега 28,4% Баска у целој Баскији.

Верује се да је сродан грузинском језику јер у оба језика има наставка -дзе у називима места. Такође има неких речи које се исто изговарају, а имају различито значење.

Већина Баска не говори само баскијски, већ говори и језике заступљене у својој околини. Баскијски језик је једини неиндоевропски језик у западној Европи.

Религија[уреди | уреди извор]

Баски су већином католичке вероисповести. Баски су примили хришћанство између 4. и 5. века, па су они били можда били једни од првих Европљана који је прешао на хришћанство. Постоји и мањи број Баска протестаната, који воде порекло од породица које су прешле на протестантизам средином 16. века. У прошлости су поштовали богињу Мари, богињу плодности.

У данашње време око 85% Баска исповеда католицизам, док осталих 15% исповеда остале религије.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б V. inkesta soziolinguistikoa 2011 [V. Sociolinguistic Survey] (PDF) (на језику: баскијски). Vitoria-Gasteiz: Central Publications Service of the Basque Government. 2013. ISBN 978-84-457-3303-5. Приступљено 2. 11. 2016. 
  2. ^ „INE”. INE. 2013. Архивирано из оригинала 07. 11. 2014. г. Приступљено 5. 11. 2014. 
  3. ^ „Census 2000: Table 1. First, Second, and Total Responses to the Ancestry Question by Detailed Ancestry Code: 2000” (XLS). U.S. Census Bureau. 22. 1. 2007. Архивирано из оригинала 23. 7. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2016. 
  4. ^ „Canada Census Profile 2021”. Census Profile, 2021 Census. Statistics Canada Statistique Canada. 7. 5. 2021. Архивирано из оригинала 3. 1. 2023. г. Приступљено 3. 1. 2023. 
  5. ^ Estadísticas Enseñanzas no Universitarias – Resultados Detallados – Curso 2007–2008, Ministry of Education, educacion.es – Compiled by Fernando Bravo. FP: Formación Profesional (Vocational training).
  6. ^ „Basque”. Britannica Online for Kids. Архивирано из оригинала 11. 3. 2016. г. Приступљено 16. 3. 2013. 
  7. ^ „Basque”. Oxford Reference online. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2016. 
  8. ^ а б Totoricaguena, Gloria Pilar (2004). Identity, Culture, and Politics in the Basque Diaspora. University of Nevada Press. стр. 59. ISBN 978-0-87417-547-9. Приступљено 3. 11. 2016. 
  9. ^ Günther, Torsten; et al. (2015). „Ancient genomes link early farmers from Atapuerca in Spain to modern-day Basques”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 112 (38): 11917—11922. Bibcode:2015PNAS11211917G Проверите вредност параметра |bibcode= length (помоћ). PMC 4586848Слободан приступ. PMID 26351665. doi:10.1073/pnas.1509851112Слободан приступ. 
  10. ^ Bycroft, Clare; et al. (2019). „Patterns of genetic differentiation and the footprints of historical migrations in the Iberian Peninsula”. Nature Communications. 10 (1): 551. Bibcode:2019NatCo..10..551B. PMC 6358624Слободан приступ. PMID 30710075. doi:10.1038/s41467-018-08272-w. 
  11. ^ „Basque sociolinguistics”. Eke.eus. Приступљено 2019-10-21. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]