Бачки Петровац

Координате: 45° 21′ 36″ С; 19° 35′ 26″ И / 45.36003° С; 19.59053° И / 45.36003; 19.59053
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Петровац (вишезначна одредница).

Бачки Петровац
Главна улица у Бачком Петровцу
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБачки Петровац
Становништво
 — 2011.Пад 6.155
 — густина94/km2
Географске карактеристике
Координате45° 21′ 36″ С; 19° 35′ 26″ И / 45.36003° С; 19.59053° И / 45.36003; 19.59053
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина87 m
Површина65,1 km2
Бачки Петровац на карти Србије
Бачки Петровац
Бачки Петровац
Бачки Петровац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21470
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Бачки Петровац (слч. Báčsky Petrovec) је градско насеље у Србији, у општини Бачки Петровац, у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 6155 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Евангелистичка црква у Бачком Петровцу.
Најстарија сеоска кућа у Бачком Петровцу.

На територији насеља Бачки Петровац већ у праисторијско доба постојала су насеља а најстарији помен је из 13. века када је признат за самосталну црквено општину са црквом која је посвећена св. Петру. Име Петровац се наводи и у историјским изворима и аналима из 15. и 16. као и 17. века. Имена Бодоњ, Телек и Драгово говоре о томе да су први становници ту били Мађари и Срби. У време турског доба ту се помиње сеоце са 19 затим 5 и крајем 16. века 28 породица. У време устанка Ракоција Драгово, Бодоњ и друга насеља су била спаљена и остао је само Петровац. Године 1733, у Петровцу је било само 40 православних домова, а православни свештеници су Живан Милутиновић и Филип Арсеновић.[1]

У првој половини 18. века дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. Године 1747. доведени су први Словаци у Бачку на имање Чарнојевића у Футогу где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и 19. веку овде је било велико властелинство – футошко, које је обухватало Гложан и Петровац. Први подаци о броју становника датирају из 1772. године из времена Марије Терезије и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2.000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У 18. и 19. веку постаје највеће словачко насеље у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у Срем и за време рата у Чехословачку. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.

Бачки Петровац је имао знатан допринос у борби са окупатором и то у оквиру Новосадског партизанског одреда, све до коначног ослобођења 1944. године. Новембра 1944. године у Бачком Петровцу је формирана Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, састављена од припадника словачке националности.

Положај[уреди | уреди извор]

Бачки Петровац се налази у делу јужне Бачке, и Западном делу Војводине, на врло плодном земљишту на територији општине Бачки Петровац.

  • Географска дужина: 45° 21' 38 N
  • Географска ширина: 19° 35' 30 E
  • Надморска висина: 87 m

Култура[уреди | уреди извор]

Споменик Матеју Чањиу, који је 1745. године, довео 128 словачких породица у Бачки Петровац.[2]
Гимназија Јан Колар у Бачком Петровцу.
Галерија Зуске Медведјове у Бачком Петровцу.

Међу знаменитијим споменицима историје је споменик обешеним првоборцима 1941. године и стара црква из 1813. у Кулпину. У Бачком Петровцу су познати Словачка гимназија, Галерија Карол Милослав Лехотски, Галерија Зуске Медвеђове, Музеј војвођанских Словака (до 2012. Народни музеј), Библиотека „Штефан Хомола” и друге образовне и културне институције. У Бачком Петровцу се налази Кудељара (Мљач) која је проглашена за споменик културе.

Ликовни живот[уреди | уреди извор]

У ликовној уметности почеци ликовног живота у Бачком Петровцу су неистражени али се зна да је први школовани сликар на овим просторима био Јан Рохоњ који је живео у првој половини 19. века но његови радови нису сачувани и непознати су. Даљим иако аматер био је свештеник Бењамин Реус чије једно платно је у Галерији Зуске Медвеђове. Велики утицај на сликарство у овој средини оставио је сликар Карол Милослав Лехотски који је из редова Словака био први академски сликар. Његови радови налазе се у Галерији Зуске Медведјове и у приватном власништву. Поред овог сликара велики утицај у овој области уметности је имала и сликарка Зуска Медвеђова која је своје слике поклонила Бачком Петровцу. Бачки Петровац је имао школоване сликара и сликаре аматере које су били опажани и у другим срединама, и од школованих сликара утицај на сликарство у Бачком Петровцу имали су у новије време Јарослав Шимович, Михал Кираљ, Иван Крижан, Владимир Лабат-Ровњев (који се бавио и скулптуром) и др. 1980- тих године ликовни живот је обележен оснивањем „Галерије Блатно“ од стране групе аматера а чија је главна покретачка снага био академски сликар и графичар Михал Кираљ. 1989. Бачки Петровац је поред Галерије Зуске Медвеђове добио и нову галерију у гимназији Јан Колар. У данашнје време у Бачком Петровцу не живи ни један академски сликар. У Бачком Петровцу постоје две галерије и ту се налази центар за презентацију ликовне уметности словака у Србији.

Привреда[уреди | уреди извор]

У овом крају је развијена пољопривреда, а нарочито је било чувено хмељарство. Хмељ „зелено равничарско злато“ из Бачког Петровца, веома је познат у свету.[3] Због близине Новог Сада, већина становника свакодневно путује у град. Поред Новог Сада велики број становника ради у суседној Бачкој Паланци. Подручје Бачког Петровца у систему канала Дунав—Тиса—Дунав има ловишта и друге природне атрактивности.

Демографија[уреди | уреди извор]

Етнички састав 1910. [4][уреди | уреди извор]

Словаци Јевреји Срби
7335 107 40

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бачки Петровац живи 5434 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,5 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 2567 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 7.452
1953. 7.503
1961. 8.104
1971. 7.822
1981. 7.729
1991. 7.236 7.120
2002. 6.727 6.993
2011. 6.155
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Словаци
  
 5.549 82,48%
Срби
  
 573 8,51%
Југословени
  
 169 2,51%
Хрвати
  
 56 0,83%
Мађари
  
 36 0,53%
Роми
  
 22 0,32%
Муслимани
  
 10 0,14%
Црногорци
  
 9 0,13%
Русини
  
 8 0,11%
Словенци
  
 5 0,07%
Македонци
  
 5 0,07%
Албанци
  
 4 0,05%
Украјинци
  
 3 0,04%
Немци
  
 3 0,04%
Чеси
  
 1 0,01%
Руси
  
 1 0,01%
непознато
  
 140 2,08%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 3
  
  
 4
80+ 51
  
  
 119
75—79 82
  
  
 147
70—74 120
  
  
 228
65—69 176
  
  
 228
60—64 163
  
  
 187
55—59 172
  
  
 202
50—54 296
  
  
 275
45—49 293
  
  
 274
40—44 254
  
  
 228
35—39 236
  
  
 190
30—34 242
  
  
 209
25—29 199
  
  
 212
20—24 226
  
  
 221
15—19 229
  
  
 214
10—14 198
  
  
 170
5—9 195
  
  
 174
0—4 175
  
  
 135
Просек : 38,5 42,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 2.265 2.426 2.690 2.642 2.806 2.646 2.567
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 646 672 534 520 139 42 9 3 1 1 2,62
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.742 858 1.682 109 93 0
Женски 2.938 524 1.705 583 123 3
УКУПНО 5.680 1.382 3.387 692 216 3
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.552 572 1 2 400
Женски 985 200 0 1 292
УКУПНО 2.537 772 1 3 692
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 27 110 117 29 72
Женски 9 8 125 27 16
УКУПНО 36 118 242 56 88
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 13 28 59 42 18
Женски 16 24 48 95 73
УКУПНО 29 52 107 137 91
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 33 0 0 29
Женски 39 2 0 10
УКУПНО 72 2 0 39

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Туризам и рекреација[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Аква парк Петроленд

Дана 23. априла 2012. у Бачком Петровцу је отворен аква парк Петроленд, највећи аква парк у Србији и један од највећих у југоисточној Европи. У његову изградњу словачка компанија Aqua Therm Invest до сада је уложила 8,5 милиона евра, а до завршетка последње фазе у наредне две године биће инвестирано укупно 22 милиона евра. Аква парк се налази на уласку у Бачки Петровац, на путу за Нови Сад, од кога је удаљен 18 km.[8]

Аква парк[уреди | уреди извор]

  • Аква парк 1
    Аква парк 1
  • Аква парк 2
    Аква парк 2
  • Аква парк 3
    Аква парк 3
  • Аква парк 4
    Аква парк 4
  • Аква парк 5
    Аква парк 5

Спорт[уреди | уреди извор]

Медији[уреди | уреди извор]

Главни чланци: ТВ Петровец и Радио Петровец

Једина петровачка телевизије је ТВ Петровец, која емитује од новембра, 1997. године а једина радио-станица је Радио Петровец.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
  2. ^ „Začinjena ljubav prema Slovacima”. Explore Novi Sad. Архивирано из оригинала 26. 06. 2020. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  3. ^ Словаци су, пре кулена, јако добро гајили хмељ („Политика”, 1. новембар 2016)
  4. ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 113.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  8. ^ Отворен аква-парк у Бачком Петровцу, www.b92.net, 23. 04. 2012.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Sámuel Boldocký, Petrovec 250, 1745- 1995 1995 Báčsky Petrovec

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бачки Петровац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бачки_Петровац&oldid=27472186”