Бајчетина

Координате: 43° 51′ 31″ С; 20° 53′ 19″ И / 43.8585° С; 20.8885° И / 43.8585; 20.8885
С Википедије, слободне енциклопедије

Бајчетина
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаКнић
Становништво
 — 2011.Раст 32
Географске карактеристике
Координате43° 51′ 31″ С; 20° 53′ 19″ И / 43.8585° С; 20.8885° И / 43.8585; 20.8885
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина809 m
Бајчетина на карти Србије
Бајчетина
Бајчетина
Бајчетина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Бајчетина је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 32 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Бајчетина се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Бајчетина улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази манастир Светог Димитрија, задужбина Томислава Николића. Освећен је 27. маја 2017. године[2] од стране Патријарха српског Иринеја.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бајчетина живи 29 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 68,1 година (65,5 код мушкараца и 70,0 код жена). У насељу има 21 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,38.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 269
1953. 251
1961. 211
1971. 147
1981. 97
1991. 52 51
2002. 29 29
2011. 32
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
29 100,0%
непознато
  
0 0,0%
Бајчетина у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[5]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 7 7 14 6 6 5 6 6 6 6 6 6
Пореске главе* - 10 13 9 8 10 12 10 9 9 10 9
Арачке главе** 24 21 45 21 18 18 18 19 17 17 17 17
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Освећен храм Светог Димитрија у Бајчетини (СПЦ, 28. мај 2017)”. Архивирано из оригинала 31. 05. 2017. г. Приступљено 30. 05. 2017. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]